Тигрица

Тигрица је мали папагај, представник реда папагаја (Psittaciformes), пореклом из сушних предела аустралијског унутрашњег копна. У промету кућних љубимаца често се назива и будгеригар, а у енглеском говорном подручју, посебно у Сједињеним Државама, чешће се среће назив parakeet. Спада међу најраспрострањеније кућне птице на свету, цењена због мале величине, друштвене природе и способности опонашања људског говора.

Тигрице су јатне животиње. У природи живе у групама које могу бројати и по неколико стотина или хиљада јединки, крећући се кроз унутрашњост континента у потрази за травама у сазревању семена и водом. Та друштвена природа задржава се и у заточеништву: тигрица која живи сама захтева редовну пажњу власника, па се многе држе у паровима или мањим групама. Готово непрекидно се споразумевају цвркутом, брбљањем и контактним позивима.

Одрасла тигрица тежи отприлике 30 до 40 грама и дугачка је око 18 центиметара од главе до репа. Упркос ситном телу, реч је о активној птици којој је потребно свакодневно време ван кавеза за летење и кретање. Уз доследну негу, тигрица може бити дуговечан сапутник и достићи и десетак и више година живота.

Коме тигрица одговара

Тигрица одговара власницима који желе комуникативну малу птицу, без простора, буке и трошкова које захтева велики папагај. Добро се сналази у становима, јер су њени гласови тиши од оних код већих папагаја. Представља разуман избор и за пажљиву децу под надзором одраслих. Особе које стално путују или не могу да јој посвете свакодневну пажњу требало би да размотре држање два примерка, како тигрица не би остала без друштва.

Тигрица је једна врста, а не скуп различитих раса. У овом каталогу постоји само један признати облик. Оно што делује као разноврсност заправо је резултат селекцијског узгоја на боју, шару и величину унутар те исте врсте. Аматери обично деле тигрице у заточеништву у две практичне групе: кућни, дивљем типу близак примерак, који по величини остаје близу птица из Аустралије, и изложбени тип, узгајан крупнији, са пунијом главом и наглашенијим обележјима.

Како се деле варијетети

Пошто постоји само једна врста, класификација тигрица заснива се на изгледу, а не на посебним расама. Узгајивачи птице деле по боји (зелена, плава, жута, бела и сива серија), по шари (нормална, опалин, спанглед, шарена и друге) и по величинској класи (кућна наспрам изложбене). Друштва љубитеља птица и изложбени стандарди детаљно описују ове варијетете, али сви они припадају истој врсти: Melopsittacus undulatus.

Тигрица се развила у сушним пределима унутрашње Аустралије, где је живела задуго пре доласка човека. Домородачки народи централне Аустралије добро су познавали ову птицу, а њено енглеско име (budgerigar) обично се повезује са речју из језика аустралијских Абориџина. Врста се прилагодила оштрој и непредвидивој клими живећи у покретним јатима која прате кишу и семенке трава на великим удаљеностима.

Европски природњаци забележили су тигрицу почетком XIX века. Енглески природњак Џон Гулд описао је ову птицу и око 1840. године донео примерке у Британију, након чега се интересовање брзо проширило по Европи. Живе птице увожене су из Аустралије у све већем броју, а узгајивачи су временом почели да оснивају популације у заточеништву уместо да се ослањају искључиво на увоз.

Од средине XIX века тигрица је постала модерна кавезна птица у Британији и континенталној Европи. Узгој у заточеништву донео је прве мутације боје, најпре жуту, а потом и плаву варијанту, што је подстакло даљу тражњу. Крајем XIX и почетком XX века посвећени узгајивачи и удружења љубитеља птица радили су на учвршћивању и усавршавању ових боја.

Аустралија је касније ограничила извоз своје домаће дивље фауне, тако да данашња светска популација кућних тигрица готово у целости потиче од птица узгајаних ван Аустралије током много генерација. Изложбени, односно енглески тип тигрице настао је управо кроз такав узгој усмерен ка већој величини и наглашенијим обележјима, док тигрице из продавница кућних љубимаца по величини и пропорцијама остају ближе дивљем облику.

Тело тигрице је збијено и аеродинамично, прилагођено брзом и окретном лету. Дивљи тип има зелен доњи део тела и жуту главу, са ситним црним валовитим пругама по леђима, крилима и потиљку. Испод главе се налазе мале црне тачке на грлу и плаво-љубичасте мрље на образима. Реп је дуг и сужава се ка врху, а кљун је кратак и повијен, типичан за папагаје. Узгојем у заточеништву на овај основни облик додате су плава, сива, бела, жута и бројне шаране варијанте.

Разлике у изгледу

Главна видљива разлика је између кућног и изложбеног типа тигрице. Изложбени, односно енглески примерци, приметно су крупнији, са широм главом и пунијим предњим профилом, а тачке на лицу и пруге су им наглашеније. Боја и шара знатно варирају код оба типа. Восковица, месната зона изнад кљуна, код зрелих мужјака обично је плава, а код женки спремних за приплод жућкаста или смеђа, што помаже при одређивању пола код многих варијетета боја.

Тигрице су по природи јатне птице, па је друштвени контакт срж њиховог понашања. У групи међусобно чисте перје, хране једна другу и одржавају непрекидан низ контактних позива. Тигрица која живи сама снажно се везује за власника, али јој је потребна честа пажња да би остала задовољна. Два или више примерака сами себи праве друштво, мада птице које имају обилно друштво других тигрица понекад слабије везују за људе.

Врста је активна и радознала током целог дана, смењујући налете лета и пењања са периодима чишћења перја и одмора. Тигрице се споразумевају углавном звуком: цвркутавим певањем, оштрим контактним позивима и тихим брбљањем када су опуштене. Многе науче да опонашају говор и звукове из домаћинства, а мужјаци су обично бољи говорници. Важан је и говор тела, укључујући подигнуто перје на глави, рашчупан реп и шкргутање кљуном, што је знак мирне, опуштене птице.

Свакодневна нега

• Свакодневно обезбедити свежу воду и храну, уклањајући љуске семенки и непојеђену свежу храну
• Омогућити надзирано време ван кавеза за летење и кретање у просторији безбедној за птице
• Проводити време разговарајући и играјући се с птицом, посебно ако живи сама
• Локално чистити измет и мењати запрљану подлогу кавеза
• Накратко прегледати птицу ради провере уобичајеног држања тела, дисања и измета

Услови у окружењу

• Држати кавез даље од директне промаје и кухињских испарења
• Одржавати стабилну собну температуру; избегавати нагла захлађења и прегревање
• Ноћу прекрити или затамнити кавез како би птица имала 10 до 12 сати одмора
• Понудити пречаге различитог пречника ради здравља стопала
• Мењати играчке како би птица остала ментално заокупљена

Одржавање и руковање

Тигрице саме негују своје перје и не захтевају купање од власника, мада многе уживају у плиткој посуди с водом или лаком запрскавању. Нокти и кљун се обично природно троше; ако дође до прекомерног раста, то треба проверити код ветеринара, а не самостално скраћивати без стручног упутства. С птицом треба поступати нежно и пустити је да сама стане на прст, уместо да је се хвата руком, чиме се временом гради поверење.

У природи се тигрица храни семенкама трава и других ниских биљака. Птица у заточеништву којој се нуди само семе често постаје прекомерно тешка и оскудева у важним витаминима, јер је семе богато мастима, а сиромашно многим хранљивим материјама. Уравнотежена исхрана у заточеништву комбинује основу од формулисаних пелета с мањом количином семенки и свакодневним свежим поврћем. Тамнозелено лисно поврће, рендана шаргарепа и слично поврће додају витамине и разноврсност. Воће се може давати у малим количинама као посластица. Свака промена са исхране семенкама на пелете треба да буде постепена, јер тигрице понекад споро прихватају нову храну.

Посластице, додаци исхрани и вода

Метлицу проса и мале комаде воћа користити повремено, као посластицу и награду при дресури, а не као свакодневну намирницу. Сипина кост или минерални блок обезбеђују калцијум и помажу одржавању кљуна. Већини тигрица на уравнотеженој исхрани нису потребне капи витамина у води; пре додавања питати ветеринара. Свакодневно обезбедити чисту, свежу воду и мењати је чешће ако у посуду упадне храна или измет.

Тигрице су отпорне за своју величину, али добро прикривају болест, па суптилне промене у понашању могу бити први знак проблема. Птица која седи надувена, престане да једе или се одмара на дну кавеза захтева хитну пажњу. Уобичајен животни век је око 5 до 8 година, а птице на доброј исхрани уз пажљиву негу могу достићи 12 до 15 година. Многи чести проблеми повезани су са лошом, семенкама преоптерећеном исхраном и недостатком кретања.

Превентивна нега

• Хранити уравнотеженом исхраном, а не само семенкама
• Омогућити свакодневно летење ради одржавања здраве телесне масе
• Одржавати кавез и хранилице чистим ради смањења ризика од инфекција
• Сваку нову птицу држати у карантину пре увођења међу остале
• Заказати преглед код ветеринара специјализованог за птице и пратити ране знаке болести

Тигрице брзо уче за своју величину. Већина се лако питоми ако се с њима нежно и доследно поступа док су младе, а многе науче да се попну на прст, долазе на позив и изводе једноставне трикове. Опонашање говора је честа појава, посебно код мужјака, мада не говоре све птице. Дресура најбоље успева у кратким, мирним сеансама, у тихој просторији и уз мале награде у храни, попут проса. Поверење долази на прво место: птица која се осећа безбедно поред власника учи много брже него она коју неко хвата или јури.

Први кораци

1. Оставити нову птицу да се смири неколико дана пре руковања
2. Седети поред кавеза и тихо разговарати како би се птица навикла на ваше присуство
3. Понудити посластицу кроз пречке кавеза, а затим с отворене длана
4. Научити је да се пење на прст нежним притиском прста уз доњи део груди, како би птица стала на њега
5. Понављати речи јасно и доследно ако желите да птица опонаша говор
6. Сеансе држати кратким, по неколико минута, и завршавати их успехом

Тигрице лете хоризонтално, а не лебде у месту, па кавез треба да буде шири него виши, како би имала простора за краће летове. За једну птицу минималан кавез је широк отприлике 45 до 60 центиметара, а за више птица треба да буде већи. Размак између пречки требало би да буде око 1 центиметар, како птица не би заглавила главу. Кавез поставити на висини груди или очију, уз зид ради осећаја сигурности, у просторији с дневном активношћу, али даље од промаје, директног сунца и кухиње. Кавез не може заменити летење: тигрицама је и даље потребно свакодневно надгледано време ван њега.

Листа за опремање

• Широк кавез са безбедним размаком између пречки
• Неколико пречки различитог пречника, укључујући природну грану
• Посуде за храну и воду, уз сипину кост или минерални блок
• Неколико играчака попут звончића, лествица и предмета за грицкање
• Подлога за кавез и извлачива фиока ради лакшег чишћења
• Мирно место или прекривач за ноћни одмор

Тигрице могу постати полно зреле већ са 3 до 4 месеца старости, али одговорни власници чекају да птице напуне бар годину дана пре него што их пусте у приплод, јер су младе женке изложеније компликацијама. Тигрице гнезде у шупљинама, па пару за приплод треба гнездарица. Женка полаже јаја сваки други дан, обично четири до осам у леглу, и лежи на њима док јој мужјак помаже у храњењу. Јаја се излегу после око 18 дана. Младунци се рађају слепи и без перја, храни их обоје родитеља, а гнездо напуштају са отприлике четири до пет недеља старости. Приплод знатно оптерећује женку, па су кроз читав период важни извор калцијума и добра исхрана.

Да ли је тигрица права птица за вас?

Тигрица је једна од приступачнијих и лакше одрживих птица за кућно држање, али је ипак жива животиња са свакодневним потребама. Потребна јој је интеракција сваки дан, било с човеком било с другом тигрицом, уз кавез са простором за летење и надгледано време ван њега. Уз добру негу птица може живети и дуже од деценије, па је реч о вишегодишњој обавези, а не краткотрајном љубимцу. Тигрице одговарају становима јер су тише од великих папагаја, мада током дана редовно брбљају. Домаћинства с врло малом децом требало би да надгледају свако руковање, јер је птица ситна и лако рањива.

Где набавити тигрицу

Тигрице се могу набавити код одговорних узгајивача, у продавницама кућних љубимаца или преко удружења за спашавање и удомљавање птица. Добар извор држи птице у чистим, пространим условима и уме да одговори на питања о старости, исхрани и здрављу птице. Вреди размотрити и удомљавање, јер се тигрице понекад препуштају другима када власници потцене њихове потребе. Без обзира одакле птица долази, треба изабрати ону бистрих очију, активну и с тихим дисањем, те је у почетку држати у карантину, одвојено од постојећих птица.