Нарагансет

Нарагансетски ћуран баштинска је раса развијена у Сједињеним Државама. Реч је о великој птици са карактеристичним сивим, црним и смеђим перјем, по коме се разликује од потпуно белих комерцијалних раса узгајаних у већини великих производних погона. Раса је добила назив по заливу Нарагансет Беј у Роуд Ајленду, подручју у коме је по први пут установљена.

Нарагансетски ћурани цењени су на мањим фармама и породичним газдинствима јер се природно размножавају, добро налазе храну и подносе разна поднебља. Ћурке су мирне нарави и познате по снажном материнском нагону, па их узгајивачи бирају кад желе сами да излегу и одгаје пилиће уместо да их купују сваке сезоне.

Раса је мирна и будна. Птице се по правилу лако рукују и мање су плашљиве од неких других баштинских ћурана, иако остају активни трагачи за храном коме треба довољно простора за слободно кретање.

Коме одговара

Нарагансетски ћуран одговара узгајивачима који имају простор за јато које слободно тражи храну и желе баштинску птицу природног размножавања. Мирна нарав и отпорност чине га прихватљивим и за новије узгајиваче, а двострука вредност за месо и приплод привлачи власнике породичних газдинстава. Мање одговара затвореним, чисто унутрашњим условима у којима не може слободно да се креће.

Нарагансетски ћуран настао је у подручју залива Нарагансет Беј у Роуд Ајленду почетком и средином 19. века. Развио се укрштањем домаћег источног дивљег ћурана са домаћим ћуркама које су европски досељеници донели у Нову Енглеску. То мешовито порекло дало је раси препознатљиву сиву боју и чврст, самосталан карактер.

Током друге половине 19. века нарагансетски ћуран био је темељна птица ћурећег сектора у јужној Новој Енглеској. Јата су се срећала широм Роуд Ајленда и суседних држава, где су се птице узгајале за тржиште и цениле по величини и квалитету меса.

Нарагансетски ћуран примљен је у Стандард савршенства Америчког удружења за живинарство 1874. године, чиме је формално признат као стандардизована раса. Крајем 19. века спадао је међу важније комерцијалне ћуране у региону.

Потражња је опадала током 20. века како је ћуран са широким прсима преузео комерцијалну производњу. Бројно стање нарагансетских ћурана нагло је пало и раса је постала ретка. Обновљено интересовање за баштинску живину и мало фармерство од тада је помогло у обнови бројева, иако раса остаје мање заступљена од комерцијалних линија.

Нарагансетски ћуран велика је, добро пропорционисана птица. Његово најпрепознатљивије обележје је челичносиво до матно црно перје настало од црних пера са сивим врховима. Крила носе широке беле пруге, а реп је сив са тракама црне боје и светлијим оивичењем. Глава и горњи врат су голи, са кожом која мења боју од црвене до плавичастобеле зависно од расположења птице и годишњег доба.

Перје и боје

Сива основна боја заштитни је знак расе и резултат је мутације боје која делује на бронзани узорак. Одрасли мужјаци носе црну браду на грудима. Ноге и стопала тамносалмонске су до смеђе боје. Интензитет боје варира међу јединкама, али добро обележене птице показују чисте сиве пруге и оштре беле пруге на крилима.

Нарагансетски ћуран познат је по мирном, уједначеном темпераменту. Птице су добродушне и обично их је лако руковати, што је делом разлог зашто раса остаје популарна на мањим фармама. Нису тако нервозне или плашљиве као неки баштински ћурани, иако остају активне и пажљиве prema околини.

Према узгајивачима птице су по правилу толерантне и радознале. Склоне су опрезности prema странцима и непознатим узнемирењима, а будност их чини брзима у слању узбуне. У јату успостављају јасну хијерархију, али нису неуобичајено агресивне. Мужјаци се понашају разметљиво и заузимају позе у сезони парења, што је за њих уобичајено понашање.

Нарагансетски ћурани вешти су трагачи за храном и воле да пасу по пашњаку где лове инсекте и конзумирају зеленило. Ћурке су изузетно пажљиве мајке, особина по којој је раса посебно цењена.

Нарагансетски ћуран отпоран је, нискозахтеван ћуран погодан за спољашњи, слободни или пашни узгој. Главне потребе неге укључују безбедан смештај, чисту воду, простор за тражење хране и заштиту од предатора.

Нега перја и хигијена

• Ћурани сами одржавају перје у реду; шишање или резање није уобичајено
• Обезбедите суво место за купање у праху ради контроле спољашњих намадника
• Повремено прегледајте ноге и стопала због грinja или повреда
• Одржавајте стељу сувом да бисте спречили запрљаност перја и проблеме са ногама

Кретање

• Омогућите свакодневни приступ пашњаку или великом испусту ради тражења хране
• Обезбедите чврсте мотке на различитим висинама за ноћни одмор
• Дајте простор мужјацима за показивање и слободно кретање јата

Окружење

Раса подноси хладноћу и топлоту подоста добро захваљујући мешовитом пореклу. Птицама је ипак потребан сув смештај без промаје за ноћни одмор и хлад у врело доба. Безбедна ограда и закључана живинарница ноћу су неопходне, јер су ћурани рањиви од лисица, ракуна и грабљивица.

Нарагансетски ћуран најбоље напредује на програму исхране прилагођеном животном добу. Пилићи потребују стартер храну са високим уделом беланчевина ради подршке брзом раном расту, при чему се удео беланчевина смањује с одрастањем птица. Одрасле приплодне птице хране се храном за одржавање са нижим уделом беланчевина. Птице на испаши допуњују исхрану инсектима, зеленилом и семенкама, чиме се смањују трошкови хране и побољшава кондиција.

Посластице и суплементи

Обезбедите слободан приступ нерастворљивом шљунку да би птице могле да сажвачу паству и жито. Понудите одвојени извор калцијума, на пример љуску остриге, за кокице носиље. Зеленило, брашнени червi и дробљено жито добре су повремене посластице, али не смеју да замене уравнотежену оброк. Чиста, свежа вода мора бити доступна у сваком тренутку.

Нарагансетски ћуран сматра се отпорном, на болести отпорном расом, по правилу јаком кад је смештена у чистим условима са добрим управљањем. Уз правилну негу птице уобичајено живе 5 до 10 година, дуже од ширококрсних комерцијалних ћурана који нису селекционисани за дуговечност. Већина здравствених проблема везана је за влажне услове, пренатрпаност или заједнички терен са кокошима.

Превентивна нега

• Одржавајте смештај сувим, чистим и добро проветреним
• Избегавајте узгој ћурана на истом земљишту са кокошима ради ограничавања болести црне главе
• Обезбедите чисту воду и ротирајте пашњаке ради прекидања циклуса намадника
• Нове птице ставите у карантин пре укључивања у јато
• Редовно пратите телесну кондицију и измет

Нарагансетски ћуран пашна је раса која најбоље успева са довољно простора за слободно кретање. Практично решење спаја безбедну, суву живинарницу за ноћни одмор са великом ограђеном површином или отвореним пашњаком за дневно тражење хране. Живинарница штити од временских непогода и предатора, а пашњак птице одржава активним и добро храњеним.

Контролна листа за уређење

• Сува, добро проветрена живинарница са дубоком чистом стељом
• Чврсте мотке постављене изнад пода
• Ограда отпорна на предаторе и живинарница са бравом ноћу
• Пашњак или велики испуст за свакодневно тражење хране
• Засењена места и поуздана вода по топлом времену
• Заштићена, мирна места за гнежђење женки

Ћурке нарагансетске расе поуздане су природне квочке и пилиће често одгаје уз минималну помоћ. Узгајивачи који желе да контролишу термин или излегну већи број птица могу јаја инкубирати вештачки. Ћурећа јаја легу се за oko 28 дана, дуже него кокошија, и током целог периода инкубације захтевају сталну температуру, влажност и окретање.

Кораци за инкубацију

1. Сакупите чиста, неоштећена јаја и чувајте их зашиљеним крајем надоле не дуже od 7 до 10 дана
2. Загрејте инкубатор на 37,5 °C и пустите га да се стабилизује пре постављања јаја
3. Поставите јаја и окрећите их неколико пута дневно до 25. дана
4. Посветлите јаја oko 10. и 25. дана да бисте проверили развој и уклонили бистра јаја
5. Престаните са окретањем 25. дана, повисите влажност и пустите јаја да мирују ради легања
6. Оставите пилиће у инкубатору да се осуше и уоперче, а затим их преместите у топли брудер