Катадин

Katahdin je domaća dlakava ovca, razvijena u Sjedinjenim Američkim Državama u drugoj polovini dvadesetog veka. Za razliku od vunastih rasa, ona nosi mešoviti pokrivač od dlake i kratke vune koji sam otpada kada otopli. Zahvaljujući toj osobini, gazda ne mora da je šiša niti da obrađuje vunu. Upravo zato je rasa privlačna proizvođačima koji drže ovce radi mesa, a ne radi vune.

Odrasle ovce obično teže od 55 do 75 kilograma, a ovnovi od 80 do 115 kilograma. Po telesnoj masi, Katahdin tako spada u srednje krupne rase. Cene se izdržljivost, otpornost na parazite i sposobnost da jagnjenje prođe na pašnjaku, uglavnom bez pomoći čoveka. Mnoge ovce se pare i van uobičajene sezone, pa stado uz dobro upravljanje može da se jagnji i više puta godišnje.

Ćud je mirna i dobroćudna. Rasa dobro podnosi boravak u ogradi i rotaciono ispašanje, a početnici u ovčarstvu je često biraju upravo zbog lakog održavanja i ujednačenog temperamenta.

Kome odgovara

Katahdin odgovara proizvođačima koji žele jagnjad za meso bez obrade vune. Dobro podnosi ispašu i rotaciono napasanje, a snalazi se u različitim klimatskim uslovima, od oštrih zima do vrelih i vlažnih leta, slično našoj kontinentalnoj klimi. Vlasnici koji ne mogu ili ne žele svake godine da šišaju ovce, kao i oni koji tek osnivaju prvo stado, često biraju baš ovu rasu zbog mirne naravi i skromnih zahteva u nezi.

Rasa vodi poreklo od Majkla Pila (Michael Piel), ovčara iz Mejna, koji je svoj rad započeo pedesetih godina dvadesetog veka. Pil je želeo ovcu koja efikasno daje meso i pase na njegovoj zemlji bez truda i troška oko šišanja. Rasu je nazvao po planini Katahdin, najvišem vrhu u Mejnu.

Pil je uvezao manji broj dlakavih ovaca sa Kariba, gde rase poput St. Croix nose osobinu prirodnog linjanja. Te životinje je ukrstio sa nekoliko vunastih rasa, među njima i sa rasom Suffolk, da bi dobio veću telesnu masu i bolji kvalitet mesa, a zadržao dlaku. Tokom otprilike dvadeset godina selekcije ustalio je kombinaciju linjanja, izdržljivosti i kvaliteta trupa koja danas određuje ovu rasu.

Kasnije je uvedena i rasa Wiltshire Horn, još jedna ovca koja linja, radi krupnijeg okvira i ujednačenijeg linjanja. Pri selekciji su prednost imale životinje koje čisto linjaju i dobro odolevaju unutrašnjim parazitima.

Udruženje Katahdin Hair Sheep International osnovano je 1985. godine radi registracije grla i vođenja standarda rase. Od regionalnog projekta Katahdin se proširio po celoj Severnoj Americi i danas je jedna od rasprostranjenijih dlakavih rasa ovaca u Sjedinjenim Državama, korišćena i u komercijalnoj proizvodnji i u malim stadima za proizvodnju mesa.

Katahdin ima skladnu, mesnatu građu sa dobro razvijenim mišićima leđa i buta. Prepoznatljiva osobina je pokrivač dlake: mešavina dlake i kratke vune koja zimi zadeblja u gušći podlanak radi toplotne izolacije, a zatim u proleće i ranom letu otpada i ostavlja glatku dlaku. Šišanje nije potrebno.

Glava je čista, bez vune. Uši su srednje veličine i povijene na stranu. Ovnovi mogu imati rogove ili biti bezrogi, oba oblika se javljaju unutar rase. Standard rase posebno naglašava potpuno i čisto godišnje linjanje.

Dlaka i boje

Standard ne ograničava boju. Grlo može biti jednobojno belo, bež, riđe, smeđe ili crno, a kod mnogih se javljaju pege ili šarenilo. Struktura pokrivača varira, od gotovo čiste dlake do primetnog udela vune u zimskom pokrivaču. Uzgajivači biraju grla koja čisto linjaju svake godine, jer se nepotpuno linjanje smatra manom.

Katahdin ima miran, ujednačen temperament. Ovce su pažljive majke, jagnje se uz malo pomoći i brane podmladak, a pritom ne postaju agresivne prema ljudima. Rasa se mirno kreće i mirno stoji u obor, pa su rutinski poslovi, poput orezivanja papaka, vakcinacije i merenja, manje stresni.

Kao i sve ovce, Katahdin je stadna životinja i sigurnije se oseća u grupi. Isprva je oprezna prema nepoznatim ljudima i životinjama, ali se brzo navikne uz redovan, blag pristup. Ovnovi su uglavnom mirni, mada svakog nekastriranog ovna treba oprezno voditi u sezoni parenja. Rasa dobro podnosi druge domaće životinje u blizini, kao i pse čuvare koji štite stado od predatora.

Ove ovce po pravilu nisu glasne. Oglašavaju se uglavnom oko hranjenja, odbijanja jagnjadi od sise i razdvajanja od stada. Dobra narav i spremnost da sarađuju sa gazdom su među razlozima zbog kojih ih početnici u ovčarstvu često biraju.

Svakodnevna nega se svodi na ispašu, vodu, ogradu i osnovnu kontrolu zdravlja. Pošto dlaka sama otpada, otpada i najteži posao koji imaju vlasnici vunastih ovaca.

Nega

• Šišanje nije potrebno, dlaka svakog proleća sama otpada.
• Papke orezujte po potrebi, obično na 6 do 10 nedelja, zavisno od podloge i habanja.
• Svakog proleća proverite linjanje i zabeležite grlo koje ne olinja do kraja.
• Rep i zadnji deo tela držite čistim jer to u toplim mesecima smanjuje rizik od crvljivosti (napada larvi mušica).

Kretanje

• Obezbedite svakodnevni pristup pašnjaku ili suvom ispustu radi kretanja i paše.
• Gde je moguće, primenjujte rotaciono napasanje, tako čuvate pašu i smanjujete pritisak parazita.
• Ostavite stadu dovoljno prostora da se kreće zajedno: kretanje održava zdrave papke i dobru kondiciju.

Okruženje

Katahdin podnosi hladne zime i vrele, vlažne letnje mesece bolje od mnogih vunastih rasa. Time dobro odgovara i našoj kontinentalnoj klimi, sa oštrim zimama i vrućim letima. Ipak, i njemu je potreban vetrobran ili otvoreno zaklonište za hlad, kišu i loše vreme, kao i suvo tlo koje sprečava probleme sa papcima. Čvrsta ograda po celom obodu pašnjaka je neophodna: drži stado na okupu i odvraća predatore.

Katahdin je vešt u ispaši i najveći deo potreba podmiruje sa pašnjaka tokom sezone rasta, a senom preko zime. Buragu odgovara vlaknasta hrana, zato kabasta hrana uvek treba da čini najveći deo obroka. Nagla promena količine žitarica može izazvati probleme sa varenjem, pa se žitarice uvode postepeno. Čista voda i minerali na slobodnom izboru moraju biti dostupni u svakom trenutku.

Poslastice i dodaci ishrani

Glavni dodatak je rasuta mineralna smeša za ovce sa odgovarajućim udelom selena, jer je u mnogim krajevima zemljište siromašno selenom. Male količine žitarica ili bezbednog povrća i voća mogu poslužiti kao nagrada pri rukovanju grlom. U hladnim danima i u poslednjim nedeljama skotnosti, kada je rast jagnjeta najbrži, obroku dodajte više kabaste hrane i energije.

Katahdin je izdržljiva rasa. Deo selekcije je oduvek bio usmeren na otpornost na unutrašnje parazite, pa u toplim i vlažnim klimatskim uslovima ova ovca ima prednost nad mnogim vunastim rasama. Uz dobro gazdovanje Katahdin obično živi 10 do 12 godina, a plodne ovce se mogu jagnjiti kroz mnogo sezona. Dobra ishrana, suvo tlo i plan kontrole parazita drže većinu stada zdravim.

Preventivna nega

• Dajte CDT vakcinu prema rasporedu koji odredi veterinar.
• Koristite FAMACHA skalu i ciljano tretirajte samo grla kojima je to potrebno, umesto da rutinski tretirate celo stado.
• Papke orezujte po redovnom rasporedu i držite obore i prolaze suvim.
• Obezbedite mineralnu smešu za ovce sa selenom prilagođenim vašem području.
• Ocenjujte telesnu kondiciju ovaca pre pripusta i tokom skotnosti.

Ženska jagnjad Katahdin obično dostigne priplodnu masu sa 7 do 12 meseci, mada mnogi proizvođači sačekaju da se ovca približi punoj zrelosti pre prvog pripusta. Ovnovi mogu biti plodni već sa 6 do 8 meseci. Rasu odlikuje slaba sezonska vezanost: mnoge ovce Katahdin se pare i van uobičajene jesenje sezone. Zahvaljujući tome, uz dobro gazdovanje stado može da ostvari ubrzan ciklus jagnjenja, tri legla za dve godine.

Skotnost traje oko 147 dana, otprilike pet meseci. Kod zrelih ovaca su blizanci uobičajena pojava, a javljaju se i trojke. Ovce su poznate po lakom jagnjenju i jakom majčinskom instinktu, a većina se jagnji na pašnjaku bez pomoći čoveka. Jagnjad su živahna od rođenja i brzo počinju da sisaju.

Jagnjad obično sisaju 8 do 12 nedelja pre odbijanja od sise. Pošto je rasa usmerena na proizvodnju mesa, a ne vune, glavni ciljevi selekcije su brzina rasta jagnjadi i čisto godišnje linjanje, uz otpornost na parazite i dobre majčinske osobine.