Дорпер

Dorper je rasa ovaca za proizvodnju mesa, nastala u Južnoj Africi. Runo mu je kratko, mešavina dlake i vune, i samo se linja, pa ova grla nije potrebno šišati. Većina Dorpera ima belo telo i crnu glavu, ali nije redak ni potpuno beo tip, koji se ponekad vodi kao poseban soj, Beli Dorper.

Rasa je stvorena za proizvodnju mesa, a ne vune ili mleka. Jagnjad brzo rastu i već u ranom uzrastu dostižu tržišnu težinu, a ovce se dobro plode tokom dužeg perioda godine. Odrasla grla su srednje krupnoće i mirne, staložene naravi, pa se lako rukuje njima i u toru i na ispaši.

Dorperi se cene zbog izdržljivosti. Bolje od mnogih rasa gajenih zbog vune podnose vrućinu, oskudnu ispašu i lošiju hranu, pa su se s farmi u sušnim predelima Južne Afrike proširili na rančeve u Australiji, Sjedinjenim Državama i drugim toplim regionima.

Kome Dorper odgovara

Dorper odgovara uzgajivačima koji žele jagnjad za meso bez dodatnog posla oko šišanja. Pogodan je za komercijalna stada u toplim i sušnim krajevima, ali i za manje posede kojima treba nezahtevna životinja što dobro drži kondiciju i na skromnijoj paši. Ko traži vunu ili mleko, treba da pogleda druge rase, jer se Dorper gaji isključivo za meso.

Dorper je razvijen u Južnoj Africi tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Južnoafričko ministarstvo poljoprivrede krenulo je u stvaranje mesnate rase ovaca koja bi uspevala u sušnim i polusušnim predelima zemlje, gde su rase gajene zbog vune teško podnosile vrućinu i oskudnu hranu.

Osnovno ukrštanje obavljeno je između ovnova rase Dorset Horn i ovaca rase Blackhead Persian. Dorset je doneo dobru građu, brz rast i produženu sezonu priplođavanja, dok je Blackhead Persian doneo izdržljivost, rezerve masti i podnošenje suše. Ime rase nastalo je spajanjem delova naziva obe roditeljske rase.

Udruženje uzgajivača ovaca Dorper Južne Afrike (Dorper Sheep Breeders' Society of South Africa) osnovano je 1950. godine radi vođenja matične evidencije i promocije rase. Na sličan način razvijen je i beloglavi soj, Beli Dorper, koji se često vodi u istoj evidenciji kao i crnoglavi tip.

Od druge polovine XX veka Dorper se u velikoj meri izvozio u druge zemlje. U Australiju je stigao krajem devedesetih godina, u Sjedinjene Države otprilike u isto vreme, a danas je jedna od brojnijih mesnatih rasa ovaca u toplim i sušnim stočarskim krajevima širom sveta.

Dorper ima duboko, dobro omišićeno telo, postavljeno na kratke i jake noge. Trup je pravougaonog oblika i nisko nad zemljom, širok u slabinama i sapima, u skladu sa namenom rase za proizvodnju mesa. Glava je prilično kratka, a javljaju se i rogata i bezroga grla, mada je većina bezroga ili nosi samo male rogove.

Runo je najprepoznatljivija osobina rase. Reč je o kratkoj mešavini dlake i vune koja se olabavi i linja u toplijim mesecima, pa ova grla nije potrebno šišati. Količina vune razlikuje se od grla do grla i zavisi od godišnjeg doba.

Runo i boje

Standardni, crnoglavi Dorper ima belo telo, a glava i vrat su mu crni, s tim da razgraničenje boja treba da bude čisto i jasno. Beli Dorper je u potpunosti bele boje. Pokrivač je kratak i čupav, ne gust kao runo vunastih rasa, i prirodno otpada u proleće i leto. Poželjna je tamna pigmentacija kože na otkrivenim delovima tela, poput predela oko očiju i ispod repa, jer takva koža pruža izvesnu zaštitu od jakog sunca.

Dorper ima miran i ujednačen temperament. Ovce su pitome i brzo se smire kada ih premeštate ili sabijate u tor, pa su uobičajeni poslovi, poput davanja leka protiv parazita, nege papaka i merenja, lakši nego kod plašljivijih rasa. Drže se na okupu u stadu i prate ustaljen raspored, pa se njima lako upravlja i kada je stado veliko.

Prema ljudima je rasa uglavnom mirna i nije agresivna, mada ovnovi tokom sezone priplođavanja mogu postati odlučniji, pa im tada treba pristupati s uobičajenim oprezom. Ovce su pažljive majke i drže se blizu svojih jagnjadi. Dorperi se bez problema slažu s drugom stokom na ispaši, recimo govedima, a kada se naviknu na ustaljen raspored, mirno podnose i prisustvo stranaca i onih koji ih zbrinjavaju.

Nega runa

• Šišanje nije potrebno, jer runo svake godine samo otpada.
• U proleće proverite da li se runo ravnomerno linja i uklonite veće izlinjale čupe koje same ne otpadnu.
• Papke skraćujte po potrebi, obično nekoliko puta godišnje, da biste sprečili prerastanje i šepavost.
• Pregledajte kožu i pigmentisane delove tela zbog opekotina od sunca, rana ili larvi muva.

Kretanje

• Dorperima je svakodnevna ispaša dovoljna za potrebe kretanja, pa im poseban trening nije potreban.
• Obezbedite dovoljno prostora u toru ili na pašnjaku da bi se stado slobodno kretalo i paslo.
• Gde je moguće, smenjujte parcele za ispašu kako biste očuvali pašnjak i smanjili nakupljanje parazita.

Uslovi gajenja

Dorper dobro podnosi vrele i sušne krajeve i snalazi se na oskudnijoj ispaši kakva mnogim vunastim rasama ne bi bila dovoljna. Potrebni su mu stalan pristup čistoj vodi, hlad tokom velikih vrućina i osnovno zaklonište od hladne kiše i vetra. U našim krajevima s kontinentalnom klimom to znači hlad i dovoljno vode preko vrelog leta, a suvo i zaklonjeno mesto tokom hladne zime. Rasa podnosi različite uslove, ali najbolje napreduje na toplom i suvom terenu; vlažno i hladno tlo joj ne odgovara i povećava rizik od oboljenja papaka.

Dorper nije izbirljiv na ispaši i dobro iskorišćava travu, žetvene ostatke i žbunastu vegetaciju. Na pristojnom pašnjaku odrasla grla mogu većinu potreba podmiriti samom pašom, i baš zato ova rasa odgovara ekstenzivnom uzgoju uz malo ulaganja. Kvalitet i količinu hrane treba povećati pred kraj bremenitosti, tokom laktacije i rasta, kao i u sušnim periodima kada paše ima manje.

Obezbedite stalan pristup čistoj vodi i so ili mineralnu smešu prilagođenu lokalnom zemljištu.

Poslastice i dodaci ishrani

Kvalitetno seno, mineralni kamen za lizanje namenjen ovcama i manje količine žitarica uobičajeni su dodaci ishrani. Svaku novu vrstu hrane uvodite postepeno, tokom nedelju dana ili duže, kako bi burag imao vremena da se prilagodi. Poslastice poput ostataka voća ili povrća treba davati u malim količinama i paziti da među njima nema ničega sa spiska otrovnih biljaka.

Dorper važi za izdržljivu i nezahtevnu rasu, otpornu na mnoge bolesti koje su uobičajene kod ovaca. Uz dobro gajenje, grla obično žive od 10 do 12 godina, mada se priplodne ovce često izlučuju i ranije, kada proizvodnja opadne. Većina zdravstvenih problema kod ove rase su opšti problemi svojstveni ovcama uopšte, a ne nešto specifično za Dorpera.

Preventivna nega

• Sprovodite program vakcinacije, uključujući zaštitu od klostridijalnih oboljenja, po preporuci veterinara.
• Pratite prisustvo crevnih parazita i dajte lek prema potrebi, a ne po unapred određenom rasporedu.
• Redovno pregledajte i skraćujte papke, naročito posle kišnih perioda.
• Održavajte rep i zadnji deo tela čistim, kako biste smanjili rizik od napada muva.
• Dobro hranite ovce u poznoj bremenitosti, radi sprečavanja metaboličkih oboljenja.

Dorper rano polno sazreva, pa ovce mogu ući u priplod već od otprilike sedam do dvanaest meseci starosti, čim dostignu dovoljnu telesnu masu. Posebna odlika rase je produžena, uglavnom vansezonska sposobnost priplođavanja: uz dobro gajenje i ubrzane sisteme parenja, ovce mogu ojagnjiti i više od jednom godišnje.

Bremenitost traje oko pet meseci, odnosno 145 do 150 dana. Ovce obično donose na svet po jedno jagnje ili blizance, a blizanci su češći kod zrelijih i dobro uhranjenih ovaca. Jagnjenje najčešće protiče bez teškoća, a ovce ispoljavaju izražen majčinski instinkt: same čiste i doje jagnjad, uz malo ljudske pomoći.

Jagnjad su živahna i brzo rastu, zahvaljujući dobrom mleku ovce i ranom uvođenju na pašu. Upravo brzo dostizanje tržišne mase jedan je od glavnih razloga zbog kojih se ova rasa gaji. Jagnjad se obično odbijaju s oko tri do četiri meseca, a nakon toga nastavljaju ishranu na paši uz dodatnu hranu.