Аваси

Avasi je ovca širokog, masnog repa, poreklom sa Arabijskog poluostrva i šireg područja Bliskog istoka. To je najbrojnija i najrasprostranjenija ovčija rasa u regionu, a gaji se pre svega kao mlečno grlo. Veliki masni rep je njena najupadljivija telesna odlika i zaliha masti koja životinji pomaže da preživi duge sušne periode i oskudnu ispašu.

Ovo je srednje krupna rasa mirne, samostalne naravi. Avasi podnosi vrućinu, sušu i duge selidbene pokrete bolje od većine ovaca, pa ostaje osnova pastirskih i seoskih stada od Levanta, preko Iraka, do susednih zemalja. U praksi je rasa trostrukog korišćenja: daje mleko, meso i grubu vunu za tepihe, mada selekcionisane mlečne linije podižu prinos mleka daleko iznad rasnog proseka.

Mleko je glavni razlog zbog kog uzgajivači biraju ovu rasu. Ovce avasi daju veću količinu mleka tokom duže laktacije nego tipične rase sa kostretnom ili tepih vunom, a mleko se koristi za piće, jogurt i tradicionalne sireve.

Kome odgovara

Avasi odgovara uzgajivačima u vrućim, sušnim ili polusušnim krajevima kojima treba izdržljiva životinja otporna na sušu, pogodna za mužu. Dobro se uklapa u mlečne zaseoke i u ekstenzivne pastirske sisteme koji stada sele na veće razdaljine. Uzgajivači koji traže finu vunu za odeću treba da potraže drugu rasu, jer je runo avasi grubo, tepih kvaliteta.

Avasi vodi poreklo od drevnih ovaca širokog repa sa Bliskog istoka, tipa koji pastiri gaje na Arabijskom poluostrvu i u Plodnom polumesecu hiljadama godina. Ovce širokog repa pominju se u ranim zapisima i umetničkim delima tog područja, a avasi potiče iz duge loze ovih na pustinju prilagođenih životinja, oblikovane nomadskim i seoskim čobanstvom, a ne planskim uzgojnim programima.

Naziv rase vezuje se za beduinska plemena tog kraja, a tip se raširio na području današnje Sirije, Iraka, Jordana, Libana, Izraela i delova Arabijskog poluostrva i Turske. Veći deo svoje istorije avasi je bila autohtona, neplanski gajena ovca: pastiri su je birali zbog izdržljivosti, sposobnosti hoda i mleka za porodicu, a ne zbog ujednačenog izgleda.

U dvadesetom veku rasa je od ovce gajene radi golog preživljavanja prešla ka unapređenim mlečnim linijama. Selektivni uzgoj, najpre takozvana poboljšana avasi (Improved Awassi) razvijena na poljoprivrednim istraživačkim stanicama u Izraelu, podigao je prinos mleka daleko iznad tradicionalnog stadnog proseka i učinio od avasi ozbiljnu mlečnu ovcu. Poboljšane linije su otad izvezene u druge zemlje radi unapređenja lokalnih mlečnih stada.

Danas je avasi i dalje dominantna ovca na većem delu Bliskog istoka. Tradicionalna stada supostoje sa intenzivno vođenim mlečnim linijama, a rasa se i dalje ceni zbog istih osobina zbog kojih se od početka pokazala uspešnom: izdržljivosti, mleka i sposobnosti da napreduje tamo gde su hrana i voda ograničeni.

Avasi je srednje krupna ovca, čvrste i funkcionalne građe. Njena prepoznatljiva odlika je veliki masni rep, širok jastuk nagomilane masti u zadnjem delu tela koji visi nisko i kod dobro uhranjenih grla može biti prilično krupan. Glava je izdužena, blago povijenog (konveksnog) profila, a uši su duge i obešene. Ovnovi obično imaju spiralne rogove, dok su ovce najčešće bezroge ili nose samo sitne rožiće.

Noge su duge, a telo je građeno tako da podnosi duge pešačke prelaze preko neravnog, suvog terena. Najveći deo trupa pokriva gruba vuna, dok su njuška i noge kraće dlake.

Runo i boje

Najčešći obrazac je belo ili kremasto telo sa smeđom do svetlo riđom glavom i nogama, mada se sreću i sasvim smeđa i drugačije obojena grla. Runo je grubo, otvoreno, tepih kvaliteta, a ne fina vuna za odeću, dobro odbija prljavštinu i podnosi vrućinu. Veličina masnog repa zavisi od ishrane i kondicije: raste kada je ispaša dobra, a smanjuje se u periodima oskudice.

Avasi ima miran, ujednačen temperament i lako se vodi u stadu. Rasa je samostalna i snalažljiva, osobina koju su oblikovale generacije ekstenzivnog čobanstva, gde su grla morala da pasu na širokom prostoru i brinu sama o sebi između obilazaka čobana. Ove ovce se pouzdano drže na okupu i prate čobanina ili predvodnicu, zbog čega su velika stada laka za vođenje na otvorenom pašnjaku.

Prema ljudima je avasi uglavnom mirna i ne plaši se lako, posebno u stadima naviknutim na svakodnevnu mužu i čest kontakt. Mlečne ovce koje se redovno rukuju brzo se priviknu na ritam muže. Prema drugoj stoci je miroljubiva i pase pored koza i drugih ovaca bez sukoba. Ovnovi mogu biti nametljivi u sezoni parenja, što je uobičajeno za vrstu, i tada ih treba držati uz uobičajenu opreznost.

Najizraženija osobina u ponašanju je izdržljivost. Avasi prelazi velike razdaljine u potrazi za pašom i vodom, podnosi vrućinu i sušu bez vidljivog stresa i održava kondiciju na hrani koja mnogim drugim rasama ne bi bila dovoljna.

Avasi spada u manje zahtevne ovčije rase, ali i dalje traži redovnu negu stada. Dnevna pažnja usmerena je na ispašu, vodu i kondiciju, a mlečna stada uz to imaju i raspored muže.

Šišanje i higijena

• Šišati jednom godišnje, obično krajem proleća ili početkom leta, pre najtoplijih meseci
• Redovno pregledati i orezivati papke kako bi se sprečio prerastao papak i problemi sa stopalima
• Održavati čistoću oko masnog repa i zadnjeg dela tela, i po potrebi ošišati zaprljanu vunu
• Pregledati runo zbog spoljašnjih parazita i tretirati kad se otkriju

Kretanje

• Obezbediti svakodnevni pristup ispaši ili ogradi za kretanje; rasa je građena za hod i pašu
• Ostaviti stadu dovoljno prostora za kretanje, što pomaže kondiciji i zdravlju papaka
• U ekstenzivnim sistemima uobičajeno čobanovanje na daljinu daje svo potrebno kretanje

Okruženje

Avasi je prilagođena vrućim, suvim i polusušnim uslovima i podnosi vrućinu i sušu daleko bolje od većine rasa. I pored toga, obezbediti hlad i stalnu čistu vodu tokom vrućih dana, kao i suvo sklonište od hladne kiše i vetra u hladnijim periodima. Ovde treba računati i na kontinentalnu klimu naših krajeva: leta umeju biti vrela poput onih na Bliskom istoku, ali zime su hladne, za razliku od zavičaja rase, pa je stadu potrebno pravo zimsko zaklonište. Sigurna ograda drži stado na okupu i štiti od predatora.

Avasi efikasno pase i održava kondiciju na pašnjaku i žetvenim ostacima kakvi mnogim drugim ovcama ne bi bili dovoljni. Osnovu obroka treba da čine ispaša i kvalitetna kabasta hrana, uz dodatnu hranu kada je paša slaba ili kada grla imaju povećane potrebe. Ovcama u laktaciji treba najviše hrane, jer proizvodnja mleka telu nameće veliki teret. Jagnjad u rastu i ovce u poznoj bremenitosti takođe traže dodatnu energiju i belančevine.

Obezbediti stalan pristup čistoj vodi i soli ili mineralnoj smeši prilagođenoj ovcama. Izbegavati mineralne smeše bogate bakrom namenjene drugim vrstama, jer su ovce osetljive na višak bakra.

Poslastice i dodaci ishrani

Koristiti samo male količine zrna ili gotovih poslastica, jer nagle ili velike količine zrna nose rizik od poremećaja varenja. Mineralna kocka za ovce i so na slobodnom režimu pokrivaju većinu potreba za mikroelementima. U krajevima sa zemljištem siromašnim selenom, za dodatak selena i vitamina E treba se posavetovati sa lokalnim veterinarom.

Avasi je poznata po izdržljivosti i otpornosti i dobro podnosi vrućinu, sušu i teške uslove. Uobičajen životni vek je 10 do 12 godina, a produktivne mlečne ovce se često drže kroz nekoliko laktacija. Većina zdravstvenih problema kod ove rase su opšti problemi ovčarstva, a ne rasne mane, i dobro gazdovanje sprečava većinu njih.

Preventivna nega

• Sprovoditi program vakcinacije po preporuci lokalnog veterinara (najčešće protiv klostridijalnih bolesti)
• Voditi planski program suzbijanja parazita uz povremenu proveru zaraženosti crvima
• Redovno orezivati i pregledati papke
• Ocenjivati telesnu kondiciju stada i prilagoditi ishranu pre i posle laktacije
• Redovno pregledati vime mlečnih ovaca zbog ranih znakova mastitisa

Avasi dostiže priplodnu zrelost u prvoj godini života, a ovce se obično pripuštaju sa oko 7 do 12 meseci starosti, u zavisnosti od rasta i gazdovanja. Rasa ima relativno dug period pripusta, pa mnoga stada mogu dati jagnjad i van glavnog jesenjeg perioda, što odgovara mlečnim sistemima kojima je mleko potrebno veći deo godine.

Bremenitost traje oko 150 dana, otprilike pet meseci. Avasi najčešće rodi jedno jagnje, a blizanci su ređi nego kod izrazito plodnih rasa. Ovce su dobre majke i daju dosta mleka, pa jagnjad na majci ravnomerno napreduje.

U mlečnim stadima gazdovanje često usklađuje odgoj jagnjadi sa mlekom namenjenim ljudskoj upotrebi. Jagnjad se ponekad odbija ranije kako bi se ovca mogla musti, ili se othranjuje na ovci pre početka mlečne laktacije. U pastirskim stadima jagnjad obično ostaje uz majku i stado i odbija se sa nekoliko meseci starosti. Izborom priplodnih ovaca od visokomlečnih, dobro razvijenih majki održava se i proizvodnja mleka i izdržljivost rase.