Тан

Тан је мали питоми кунић (Oryctolagus cuniculus) препознатљив по двобојној шари: тамна боја прекрива леђа, а дубока тан или махагони боја испуњава трбух, груди, слабине, кругове око очију и унутрашњост ушију. Судије на изложбама најпре гледају баш тај контраст између две боје. Одрасле животиње су збијене грађе и теже отприлике 1,8 до 2,5 kg.

Раса спада у украсне, изложбене куниће, гајене због изгледа, а не због меса или крзна. Носи исти жив и радознао темперамент због ког важи за тешку расу кад треба мирно да стоји на изложбеном столу. Тан ретко седи на миру дуже време и истражује сваки простор који добије.

Тан одговара власнику који жели малог, атлетски грађеног кунића и може му обезбедити свакодневно кретање и руковање. Мање одговара некоме ко тражи мирног кунића за крило, јер већина примерака ове расе радије трчи него што мирује у наручју.

Коме одговара

Тан одговара људима који се баве узгојем као хобијем и активним домаћинствима која могу да понуде велики тор и свакодневно време за трчање. Помаже рано навикавање на мирно руковање, јер енергија ове расе малу децу лако збуни при држању.

Тан потиче из Енглеске. Његов настанак се обично везује за 1880-е године, када су се кунићи са тан шаром на трбуху појавили у дивљој популацији близу имања Каланд Хол у Дербиширу. Први примерци су углавном личили на дивље куниће, а тан боја се јављала као природна варијација.

Рани узгајивачи су радили на томе да учврсте шару и продубе тан боју, која је код првих кунића била блеђа и мање јасна него богати махагони тон који се тражи данас. Та селекција је побољшала и дубину боје и оштрину границе између тамне боје на леђима и тан боје испод ње.

Први кунићи су били црни са тан шаром. Касније су се појавиле и друге варијанте кад су узгајивачи увели и учврстили додатне боје, па је тако настала плава, чоколадна и лила основна боја које раса носи данас.

Тан се из Енглеске проширио у друге земље као изложбена раса и остао је углавном у рукама узгајивача окупљених око кунићарских клубова, а не као комерцијална животиња.

Тан има витку, атлетску грађу са благо повијеним леђима и високо ношеном главом. Тело је фине кости и витко, а не збијено. Препознатљива особина је шара: једнобојна тамна боја прекрива леђа, главу, уши и спољну страну ногу, док је тан или махагони боја на трбуху, грудима, слабинама, ноздрвама, вилици, круговима око очију, доњој страни репа и унутрашњости ушију. Иза ушију стоји тан троугао.

Крзно и боје

Крзно је густо и леже глатко кад се помилује од репа ка глави. Узгајају се четири основне боје: црна, плава, чоколадна и лила, свака уз исту топлу тан шару. Вредност изложбеног Тана зависи од дубине основне боје, богатства тан тона и оштре, чисте границе између те две боје.

Тан је једна од активнијих малих раса кунића. Радозналост и енергија одређују његово понашање: истражује нове предмете, пење се на ниске платформе и користи сваки слободан простор за трчање и скокове. Тај нагон је део карактера расе и објашњава зашто Тан тако тешко мирује.

Кунић који је од малена редовно у контакту са људима постаје сигуран и друштвен, мада обично више воли покрет него дуго држање у наручју. Према странцима је испрва опрезан и посматра пре него што се опусти. Са другим кунићима, стерилисани и правилно упознати парови могу да живе заједно, али висока енергија расе значи да упознавање треба да иде постепено.

Тан се ретко оглашава гласом и комуницира углавном говором тела и повременим ударцем задњом ногом о под. Стрпљење при руковању код ове расе игра већу улогу него код мирнијих кунића.

Тимарење

• Чешљајте једном недељно меком четком или рукавицом за тимарење да уклоните отпалу длаку.
• Појачајте на два до три пута недељно током линања, које се обично дешава неколико пута годишње.
• Проверавајте канџе на сваке неколико недеља и скраћујте их кад прерасту.
• Прегледајте уши и зубе при тимарењу; зуби кунића расту непрекидно и сено их природно бруси.

Кретање

• Обезбедите бар три до четири сата дневно ван кавеза, у простору безбедном за кунића или у ограђеном тору.
• Понудите тунеле, ниске платформе и безбедне играчке за глодање да усмерите енергију расе.
• Надгледајте боравак напољу због грабљивица и бекства, јер Тан спретно скаче.

Окружење

Држите Тана на мирном месту без промаје, са стабилном температуром. Кунићи лакше подносе хладноћу него врућину, а наша континентална клима доноси и вреле летње дане и хладне зиме, па је битно да лети кунић буде ван директног сунца и далеко од температура изнад око 27 °C, док му зими треба добро изолован и сув смештај. Упарен друг може смањити досаду код ове активне расе.

Сено је темељ исхране Тана и треба да му буде стално доступно. Ливадско сено попут тимотије, воћњачке траве или мешаног ливадског сена доноси влакна која покрећу варење и брусе зубе који непрекидно расту. Сено треба да чини велики део онога што кунић поједе сваког дана.

Одмерена количина чистих пелета додаје уравнотежене хранљиве материје, а дневна шака опраног лиснатог поврћа доноси разноврсност. Свежа вода мора бити стално доступна.

Посластице и додаци

Комадиће трава или танку кришку воћа попут јабуке, без семенки, дајте само повремено као посластицу. Кунић који добија добро сено, квалитетне пелете и разноврстан зелениш ретко треба додатке исхрани; пре увођења било чега новог питајте ветеринара.

Тан је снажна мала раса без расно специфичних обољења која би била широко распрострањена. Уз добар смештај, исхрану и негу често живи 5 до 10 година. Као и код свих кунића, већина здравствених проблема потиче од исхране, хабања зуба и хигијене, а не од наслеђених стања.

Превентивна нега

• Дајте неограничено ливадско сено ради здравља зуба и црева.
• Вакцинишите тамо где су присутне регионалне болести попут миксоматозе и хеморагијске болести кунића.
• Бар једном годишње одведите кунића код ветеринара који има искуства са кунићима да прегледа зубе и телесну масу.
• Држите смештај чистим и сувим и свакодневно проверавајте задњи део тела у топлим месецима.

Смештај за Тана треба да буде много пространији него што би величина тела кунића навела на помисао, јер је раса активна и прелази велику раздаљину кад се креће. Минимум је простран кавез или тор повезан са делом за трчање или просторијом безбедном за кунића, у којој кунић проводи по неколико сати дневно. И унутрашњи и спољашњи смештај могу да функционишу, док год је простор безбедан, сув и засењен.

Обезбедите чврст под за одмор, дубоку простирку или сено у делу за спавање, сталак за сено, воду и предмете за глодање. Скровиште кунићу даје место за повлачење.

Списак за припрему смештаја

• Велики кавез или тор са повезаним делом за трчање.
• Сталак за сено и стално свежа вода.
• Скровиште или заклон за повлачење.
• Посуда за нужду са стељом од папира.
• Играчке за глодање и тунели ради забаве.
• Хлад и проветравање за топле дане.

Тан рано достиже полну зрелост, а женке су често спремне за парење већ са четири до пет месеци, мужјаци слично. Многи узгајивачи ипак сачекају да кунић потпуно израсте пре првог парења. Женку треба одвести у кавез мужјака, а не обрнуто, јер женке могу бити територијалне.

Гравидитет траје око 28 до 31 дан. Женка нешто пре окота гради гнездо од сена и сопствене длаке. Легла су обично мала до средња. Младунци се рађају голи и слепи и брзо се развијају, очи отварају око десетог дана и убрзо после тога почињу да напуштају гнездо.

Женка доји једном или двапут дневно, што је нормално и не значи да занемарује легло. Младунци се могу одбити са отприлике шест до осам недеља, када већ једу сено, зелениш и пелете. Пошто се квалитет тан шаре код младунаца разликује, узгајивачи бирају младе животиње према дубини боје и оштрини шаре.