Сатен

Satenski kunić je krupna domaća rasa prepoznatljiva po neobičnom sjaju krzna. Naziv potiče od površine dlake, koja odbija svetlost mnogo jače nego kod običnih kunića i daje životinji gotovo providan, staklast odsjaj. Taj efekat je genetske prirode, ne posledica nege, i prisutan je kod svih boja unutar rase.

Odrasle jedinke su krupne i snažno građene, sa telesnom masom u gornjem rasponu za kućne kuniće. Uprkos veličini, rasa važi za mirnu i laku za rukovanje. Odgajivači satenskog kunića opisuju kao dobroćudnog i pitomog, pa ga često biraju domaćinstva koja tek počinju da drže kuniće, kao i izlagači na takmičenjima.

Rasa potiče iz Sjedinjenih Američkih Država, a danas je prisutna kod odgajivača kunića u više zemalja. Drži se i kao kućni ljubimac i kao izložbeni kunić, gde se sjaj krzna posebno pomno ocenjuje.

Kome odgovara ovaj kunić

Satenski kunić odgovara vlasniku koji ima prostora za krupnog kunića i vremena za redovno rukovanje. Mirna narav pogoduje porodicama sa decom dovoljno starom da kunića drže nežno i uz nadzor. Veličina zahteva prostranu ogradu i svakodnevno kretanje, zato rasa više odgovara domaćinstvu spremnom da obezbedi taj prostor nego nekome ko traži malog kunića za krilo.

Satenski kunić vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država, iz tridesetih godina 20. veka. Prepoznatljivo krzno pojavilo se kao spontana genetska mutacija u leglu havana kunića koje je gajio odgajivač Volter Hjui iz mesta Pendlton u Indijani. Umesto uobičajene mat dlake, nekoliko mladunaca u tom leglu imalo je dlaku sa providnom spoljnom ljuskom i finijom strukturom koja odbija svetlost, otud sjaj po kome je rasa dobila ime.

Osobina je recesivna, pa su odgajivači morali prvo da je ustale, a zatim i da izgrade stabilnu liniju oko nje. Kada je genetika postala jasna, sjajno krzno je uneto u kuniće različitih boja i tipova tela, i tako je nastala posebna rasa okupljena oko te jedne osobine.

Američko udruženje odgajivača kunića (ARBA) priznalo je satenskog kunića, a rasa se potom proširila među odgajivačima u Severnoj Americi, a kasnije i van nje. Nešto kasnije razvijena je i mini varijanta, manji kunić sa istom osobinom krzna, čime je standardni satenski kunić ostao izdvojen kao krupna forma.

Danas je satenski kunić prisutan u kunićarskim klubovima u više zemalja. Izlaže se u nizu priznatih boja, a sjaj krzna i dalje ostaje osobina po kojoj se izdvaja od kunića sličnog tipa tela.

Satenski kunić ima puno, zaobljeno telo komercijalnog tipa, duboko i dobro omišićeno. Glava je krupna, a uši uspravne i srednje dužine u odnosu na telo. Opšti utisak je čvrst, ravnomerno građen kunić.

Krzno je osobina po kojoj se rasa prepoznaje. Pojedinačne dlake imaju tanak prečnik i delimično providnu spoljnu ljusku, pa svetlost prodire u dlaku i odbija se od nje. To krznu daje sjajnu, satensku površinu koju nikakva nega ne može postići kod običnog kunića. Krzno je kratko, gusto i vraća se u prvobitni položaj kad se pomiluje suprotno od rasta dlake.

Krzno i boje

Rasa se izlaže u širokom spektru boja. Najčešće su bela sa rubin crvenim očima, crna, plava, čokoladna, bakarna, crvena, sijamska i šarena, kombinacija boje i bele. Satenski sjaj prisutan je kod svih ovih varijanti i pojačava dubinu boje, pa tamnije varijante posebno deluju duboko i reflektuju svetlost. Pošto je sjaj ugrađen u samu strukturu dlake, vidljiv je u celom krznu, a ne samo na površini.

Satenski kunić ima staložen, opušten temperament. Rasa se najčešće opisuje kao prijateljska, blaga, mirna i pitoma, a većina jedinki navikne se na rukovanje uz strpljiv i redovan kontakt. Ta ujednačena narav je jedan od razloga zašto se satenski kunić preporučuje kao kućni ljubimac, a ne samo kao izložbena životinja.

Prema članovima domaćinstva dobro socijalizovan satenski kunić je druželjubiv i rado stupa u interakciju. Prepoznaje osobe koje ga hrane i drže u rukama i često podnosi podizanje bolje od plašljivijih rasa. Deca mogu lepo da se slažu sa satenskim kunićem ako su naučena da mu pridržavaju telo i postupaju nežno.

Prema strancima je rasa uglavnom mirna, a ne plašljiva, mada je svakom kuniću potrebno vreme da se navikne na nove ljude. Sa drugim kunićima satenski kunić može da živi u paru ili grupi kada je upoznavanje pažljivo sprovedeno i kada su jedinke sterilisane, što smanjuje teritorijalno ponašanje. Kao plen po prirodi, kunići mogu biti oprezni prema psima i mačkama, zato svaki kontakt sa drugim kućnim ljubimcima treba nadzirati.

Satenski kunić je otporna rasa bez posebnih zahteva za negu krzna, van uobičajene brige o kunićima. Kratko, gusto krzno lako se održava veći deo godine, a više pažnje traži samo tokom sezonskog linjanja.

Nega krzna

• Češljajte jednom nedeljno mekom četkom da uklonite otpalu dlaku i održite krzno čistim.
• Tokom jačeg linjanja, koje obično dolazi u proleće i jesen, češljajte i po nekoliko puta nedeljno.
• Proveravajte i skraćujte kandže na svake četiri do šest nedelja.
• Redovno pregledajte uši i zube; prerasli zubi i zaprljane uši su česti problemi kod kunića.
• Izbegavajte potpuno kupanje, jer izaziva stres i može dovesti do prehlade; zaprljanu dlaku očistite lokalno.

Kretanje

• Obezbedite najmanje tri do četiri sata dnevno van ograde, u bezbednom, kunićima prilagođenom prostoru.
• Ostavite dovoljno mesta za trčanje, skakanje i uspravljanje na zadnje noge, jer je reč o krupnoj i aktivnoj rasi.
• Postavite tunele, platforme i predmete za glodanje kako bi kunić bio zauzet.
• Nadgledajte slobodno kretanje i uklonite kablove i otrovne biljke iz domašaja.

Okruženje

Držite satenskog kunića u čistom, suvom prostoru bez promaje, sa čvrstim podom dovoljno velikim da se krupan kunić potpuno ispruži i uspravi na zadnje noge. Kunići teško podnose vrućinu, zato ogradu držite van direktnog sunca i toplih prostorija, a leti obezbedite hlad i protok vazduha, naročito tokom vrelih letnjih meseci koji kod nas znaju biti dugi. Zaprljano mesto čistite svakog dana, a ceo prostor jednom nedeljno, kako biste sprečili nagomilavanje amonijaka iz mokraće.

Dobra ishrana kunića zasniva se na vlaknima. Livadsko seno treba da čini najveći deo obroka i da bude dostupno u svakom trenutku, jer duga vlakna pokreću varenje i troše zube koji stalno rastu. Pelete i zelen dopunjuju seno, ne zamenjuju ga.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice držite male i retke. Dobar izbor je kriška šargarepe, malo začinskog bilja poput peršuna ili bosiljka, ili manji komad jabuke bez semenki. Zdravom kuniću na ishrani zasnovanoj na senu i raznovrsnoj zeleni obično nisu potrebni vitaminski dodaci. Uvek obezbedite čistu, svežu vodu u posudi ili bočici i proveravajte je svakog dana.

Satenski kunić je snažna rasa sa uobičajenim životnim vekom od 5 do 8 godina, a uz dobru negu i duže. Većina zdravstvenih problema kod ove rase ista je kao kod kunića uopšte, a ne posebna za rasu. Rana reakcija je bitna, jer kunići prikrivaju bolest i stanje im se može naglo pogoršati čim se simptomi pojave.

Preventivna nega

• Obezbedite neograničeno seno radi zdravlja zuba i creva.
• Održavajte vakcine ažurnim tamo gde su dostupne, na primer protiv mikzomatoze i hemoragijske bolesti kunića.
• Bar jednom godišnje odvedite kunića veterinaru sa iskustvom u radu sa kunićima radi provere zuba, telesne mase i opšteg stanja.
• Držite ogradu čistom, a zadnji deo tela suvim, radi sprečavanja mijaze.
• Razmotrite sterilizaciju, koja smanjuje rizik od pojedinih reproduktivnih tumora i olakšava zajednički smeštaj.

Kao krupna rasa, satenski kunić traži više prostora nego manji kunići. Ograda treba da mu omogući da se potpuno ispruži, napravi nekoliko skokova u nizu i uspravi na zadnje noge, a da pritom ne dodirne vrh. Smeštaj može biti u kući ili napolju, ali mora biti bezbedan od predatora i vremenskih uslova, uz svakodnevni pristup većem prostoru za kretanje.

Spisak za pripremu smeštaja

• Kavez ili ograda sa čvrstim podom i zaklonjenim, zatvorenim delom za spavanje.
• Debeo sloj upijajuće prostirke, na primer papira ili slame, preko dela za odmor.
• Kutija za nuždu radi lakšeg čišćenja i navikavanja na toalet.
• Stalna zaliha sena u držaču, uz posude za hranu i vodu.
• Tuneli, platforme i bezbedni predmeti za glodanje radi zabave.
• Bezbedan, od predatora zaštićen prostor za kretanje sa hladom.

Satenski kunići dostižu polnu zrelost otprilike sa pet do osam meseci, s tim da krupnije rase sazrevaju nešto kasnije od manjih. Ženke su indukovani ovulatori, što znači da samo parenje pokreće oslobađanje jajnih ćelija. Parenje se obično obavlja tako što se ženka stavlja u ogradu mužjaka, a ne obrnuto, čime se smanjuje teritorijalna agresija.

Bređost traje oko 28 do 31 dan. Kako se datum poroda približava, ženka pravi gnezdo od prostirke i dlake koju čupa sa sopstvenog tela. Legla obično broje šest do osam mladunaca, mada broj varira. Mladunci se rađaju slepi i bez dlake i u potpunosti zavise od ženke.

Ženka obično doji jednom ili dvaput dnevno, što je normalno i ne znači da zapostavlja leglo. Mladunci otvaraju oči sa oko 10 dana, u narednim nedeljama počinju da probaju čvrstu hranu, a od sise se najčešće odbijaju sa šest do osam nedelja. Pošto je satenska osobina krzna recesivna, dva roditelja sa satenskim krznom pouzdano daju podmladak sa istim krznom, dok ukrštanja prate uobičajena pravila recesivnog nasleđivanja.