Француски овновити

Francuski ovan spada u najkrupnije rase domaćih kunića. Odrasle jedinke obično imaju masu od 4,5 do 6,8 kilograma, a mnoge premašuju tu granicu. Telo je snažno i mišićavo, oslonjeno na kratke i debele noge, dok duge oborene uši daju ime čitavoj grupi ovnastih rasa. Zbog krupne građe i mirne naravi ljudi ovu rasu često nazivaju blagim divom.

Rasa potiče iz Francuske, gde je u 19. veku nastala ukrštanjem krupnijih mesnatih kunića sa engleskim ovnom. Tako je zadržano oboreno uho, ali je telo postalo zbijenije i snažnije. Danas se francuski ovan uglavnom drži kao kućni ljubimac i izložbena životinja.

Zbog svoje telesne mase ova rasa ne odgovara svakom domaćinstvu. Traži više prostora, više hrane i pažljivije rukovanje nego sitnije rase. Zauzvrat je obično trpeljiva prema ljudima i teško se plaši, pa dobro podnosi svakodnevni kontakt sa vlasnikom koji želi krupnog i društvenog kunića u kući.

Kome odgovara

Francuski ovan odgovara vlasnicima koji imaju dovoljno prostora i mogu da se brinu o krupnoj životinji. Pogodan je za ljude koji žele velikog kunića za svakodnevno druženje i mogu da mu obezbede prostranu nastambu i redovno rukovanje. Manje je pogodan za mali stan ili domaćinstvo sa veoma malom decom, jer je težak za podizanje i grubo rukovanje može da ga povredi.

Koreni francuskog ovna sežu u sredinu 19. veka u Francuskoj. Uzgajivači su ukrstili engleskog ovna, već poznatog po izuzetno dugim ušima, sa krupnim kontinentalnim mesnatim rasama poput leptir kunića (papijon) i drugom teškom stokom. Cilj je bio kunić sa oborenim uhom i snažnim telom pogodnim za proizvodnju mesa.

Ukrštanje je dalo životinju znatno težu i zbijeniju od engleskog ovna. Dok je engleski ovan gajen radi krajnje dužine ušiju, francuski ovan je nosio kraće i deblje uši na mnogo krupnijem telu. Do kraja 19. veka rasa je bila ustaljena u Francuskoj i širila se po ostatku Evrope.

Tokom 20. veka francuski ovan je od pretežno privredne uloge prešao na izložbenu i kućnu. Mirna narav i krupna građa učinile su ga popularnim na izložbama, a kasnije i kao kućnog ljubimca. U Severnu Ameriku je stigao sedamdesetih godina prošlog veka i od tada ga tamo drže ljubitelji kunića.

Francuski ovan je uticao i na kasnije ovnaste rase. Ukrštanjem sa holandskim patuljastim kunićem nastala je manja rasa, holandski ovan, danas jedna od najrasprostranjenijih ovnastih rasa na svetu kao kućni ljubimac.

Francuski ovan ima zbijenu i snažnu građu. Telo je kratko i široko, sa dubokim plećima i zadnjim delom, i oslanja se na kratke i teške noge blizu tla. Glava je krupna i široka, izraženija kod mužjaka, a uši vise sa obe strane lica i sežu ispod vilice. Za razliku od engleskog ovna, uši su umerene dužine i deblje, a ne izdužene.

Krzno i boje

Krzno je kratko, gusto i sporo se vraća u položaj kada se pomiluje uz dlaku pod uglom. Održavanje je lakše nego kod dugodlakih rasa. Francuski ovan je priznat u širokom rasponu boja podeljenih u standardne grupe, uključujući jednobojne (self) tonove poput crne, plave i bele, aguti šare kao što je kestenjasta, senčene boje i šarene obrasce koji kombinuju belu sa drugom bojom u mrljama.

Francuski ovan važi za jednu od najmirnijih rasa kunića. Obično je smiren, dobroćudan i privržen, a mnoge jedinke rado borave u blizini vlasnika i dobro podnose nežno rukovanje. Krupna građa je praćena opuštenim ponašanjem, zbog čega rasu često zovu blagi div.

Sa članovima porodice francuski ovan je uglavnom društven i rado stupa u kontakt. Teško se plaši, pa je stabilniji tokom svakodnevne kućne vreve od nekih sitnijih i nervoznijih rasa. Prema strancima je većina jedinki prihvatljiva čim dobije vremena da se smiri. Kao i kod svih kunića, temperament zavisi od jedinke i popravlja se uz redovan i miran kontakt od malih nogu.

Sa drugim kućnim ljubimcima francuski ovan se obično slaže, ali njegova veličina znači da ga ne treba ostavljati bez nadzora sa psima ili mačkama. Dva kunića mogu da se povežu kao društvo, ali upoznavanje mora biti postepeno, a oba bi po pravilu trebalo da budu sterilisana ili kastrirana radi smanjenja teritorijalnog ponašanja. Malu decu treba uvek nadzirati, jer je kunić težak i može da grebe ili se otima ako se pri podizanju oseća nesigurno.

Svakodnevna nega je usmerena na veličinu kunića. Sve, od nastambe preko posude za nuždu do transportera, mora biti prilagođeno životinji od 4,5 do 6,8 kilograma. Kratko krzno olakšava negu, ali teško telo zahteva mekane i čvrste površine i pažljivo podizanje.

Nega krzna

• Četkajte jednom nedeljno da uklonite izbačenu dlaku, a češće tokom sezonskog linjanja.
• Redovno pregledajte oborene uši zbog naslaga voska, grinja ili infekcije, jer obešene uši zadržavaju vlagu.
• Skraćujte kandže svake četiri do šest nedelja.
• Proveravajte zube zbog prekomernog rasta i obezbedite seno i predmete za glodanje da bi se trošili.

Kretanje

• Obezbedite najmanje tri do četiri sata nadzirane aktivnosti van nastambe svakog dana.
• Pripremite bezbedan prostor, očišćen od opasnosti, u kome kunić može da skače, isteže se i istražuje.
• Ponudite tunele, kutije i bezbedne igračke za glodanje kako bi ostao aktivan i zainteresovan.

Okruženje

Držite francuskog ovna u zatvorenom ili zaklonjenom prostoru, zaštićenom od vrućine i vlage. Kunići mnogo lakše podnose hladnoću nego vrućinu, a džinovska rasa sa gustim krznom se brzo pregreje na temperaturi iznad otprilike 27 stepeni Celzijusa. Naša leta u kontinentalnoj klimi lako dostignu tu granicu, pa su hladovina i provetren prostor obavezni. Koristite mekan i čvrst pod umesto žičane podloge, koja kod teških kunića izaziva rane na tabanima.

Osnovu ishrane francuskog ovna čini neograničeno travno seno, poput timoteje ili sena sa livade, koje pokreće varenje i troši zube. Svež zeleni list se dodaje svakog dana, a odmerena količina običnih peleta donosi dodatna vlakna i hranljive materije. Sveža voda mora uvek biti dostupna, a džinovska rasa pije više od sitnijih kunića, pa posudu treba često proveravati.

Poslastice i dodaci

Sveže začinsko bilje i male komade voća koristite samo povremeno, najviše jednu kašiku dnevno za odraslu jedinku. Zdravom kuniću na dobrom senu i zelenoj hrani retko su potrebni dodaci ishrani. Pratite telesnu masu pažljivo, jer je francuski ovan sklon gojaznosti, i pre smanjenja sena smanjite količinu peleta ako kunić previše dobija na težini.

Francuski ovan obično živi 5 do 7 godina, nešto kraće od mnogih sitnijih kunića, delom zato što džinovske rase nose više telesne mase na zglobovima i organima. Uz dobru ishranu, čisto okruženje i redovne preglede, mnogi dostignu gornju granicu tog raspona. Veličina rase i oborene uši donose i nekoliko posebnih zdravstvenih rizika na koje treba obratiti pažnju.

Preventivna nega

• Zakažite godišnji pregled kod veterinara iskusnog u radu sa kunićima.
• Vakcinišite protiv miksomatoze i hemoragijske bolesti kunića gde se to preporučuje.
• Sterilišite ili kastrirajte kunića, čime se smanjuje rizik od reproduktivnih tumora i teritorijalnog ponašanja.
• Obezbedite mekan pod da biste sprečili rane na tabanima.
• Redovno merite kunića da biste na vreme uočili dobijanje ili gubitak telesne mase.

Smeštaj za francuskog ovna mora da prati njegovu krupnu građu. Džinovskom kuniću je potrebno mnogo više prostora nego što nude standardni kavezi za kućne ljubimce. Nastamba treba da omogući kuniću da se potpuno ispruži, uspravi na zadnje noge i napravi nekoliko skokova a da ne udari u zid. Unutrašnji smeštaj, poput velikog ograđenog prostora ili posebne sobe za kuniće, obično je bolji izbor jer kunić ostaje na hladovini i u svakodnevnom kontaktu sa domaćinstvom.

Spisak opreme za smeštaj

• Velika posuda za nuždu sa papirnom prostirkom i slojem sena na vrhu.
• Teške keramičke posude za hranu i vodu ili velika bočica za vodu.
• Kućica dovoljno velika da se kunić u njoj okrene.
• Igračke za glodanje i tuneli prilagođeni veličini džinovske rase.
• Meke prostirke ili flis preko svakog tvrdog poda radi zaštite stopala.

Priplod džinovskih kunića najbolje je prepustiti iskusnim uzgajivačima. Francuski ovan sazreva sporije od sitnijih rasa i dostiže priplodnu zrelost oko osmog do devetog meseca, kada je teško telo potpuno razvijeno. Parenje pre potpune zrelosti opterećuje ženku i ugrožava njeno zdravlje.

Gravidnost traje otprilike 28 do 32 dana. Ženka gradi gnezdo od sena i sopstvene dlake neposredno pred porođaj. Legla francuskog ovna su često brojna, obično 5 do 12 mladunaca, u skladu sa veličinom rase. Kutiju za gnežđenje, prilagođenu veličini ženke, treba postaviti nekoliko dana pre očekivanog porođaja.

Ženka obično doji jednom ili dvaput dnevno, pa se mladunci mogu činiti zapostavljenim iako su nahranjeni. Mladunci otvaraju oči oko desetog dana i počinju da probaju seno i pelete u trećoj nedelji. Odbijanje od sise nastupa oko šeste do osme nedelje. Zbog veličine rase, tokom trudnoće i dojenja važno je pažljivo pratiti telesnu masu i stanje ženke, a veterinar iskusan u radu sa kunićima treba da bude dostupan u slučaju komplikacija.