Карирани џин

Šareni div (Checkered Giant) spada među najkrupnije domaće rase kunića. Odrasle jedinke obično prelaze 5 kg, a većina standarda ne propisuje gornju granicu težine. Telo je izduženo, a leđa u trku formiraju karakterističan luk, što je jedna od prepoznatljivih odlika rase. Dlaka je bela, sa jasno ograničenim šarama u crnoj ili plavoj boji.

Šare prate tačno određen raspored: leptirasta šara na nosu, obojene uši, prstenovi oko očiju, mrlje na obrazima, neprekidna pruga duž kičme od ušiju do repa i niz odvojenih tačaka na svakom boku. Zbog ovog rasporeda se šareni div ocenjuje kao šarena, izložbena rasa, a ne kao kunić uzgajan radi mesa.

Rasa je pokretljiva i radoznala. Kunić se mnogo kreće i iskorišćava prostor kad god ga ima, pa najbolje napreduje kod vlasnika koji mu mogu obezbediti veliki ograđeni prostor i svakodnevno vreme van kaveza. Nije reč o malom, mirnom kućnom ljubimcu; njegova veličina i aktivnost oblikuju gotovo svaki deo nege.

Kome ova rasa odgovara

Ova rasa traži dom sa dosta slobodnog prostora. Potreban joj je veliki kavez ili prostorija prilagođena kunićima, kao i vlasnik kome ne smeta da podiže i drži životinju te težine. Zbog energičnosti je kuniću bolje da svakodnevno vežba nego da stoji zatvoren u kavezu. Manje odgovara stanovima ili ljudima koji traže mirnog kunića za krilo.

Koreni šarenog diva vode u Nemačku, gde su krajem devetnaestog veka uzgajani krupni šareni kunići. Uzgajivači su ukrštali krupne domaće kuniće sa šarenim primercima kako bi u jednoj životinji ustalili i veliku telesnu masu i šaru. Rani nemački oblici nosili su nazive poput Land Kaninchen i šareni div, pre nego što je moderna šara ustaljena.

Krv flamanskog diva se obično navodi kao izvor krupnije građe, dok su šareni kunići doneli leptirastu šaru i prugu duž kičme. Do početka 20. veka tip je bio dovoljno ustaljen da se izlaže kao posebna šarena divovska rasa, a ne kao krupan kunić opšte namene.

Rasa je u Sjedinjene Države stigla oko 1910. godine. Američki uzgajivači su nastavili da rade na preciznosti šara i luku tela, a Američko udruženje uzgajivača kunića (ARBA) je šarenog diva priznalo kao šarenu rasu. Uzgajaju se i izlažu i crna i plava varijanta.

Kroz istoriju je šareni div držan uglavnom kao izložbeni kunić. Ocenjivanje se zasniva na šarama, pa su uzgojni programi dugo bili usmereni na dobijanje životinja čije mrlje, pruga i leptirasta šara odgovaraju standardu.

Šareni div ima izduženo, vitko telo koje se u trku podiže u jasan luk iznad leđa i zadnjeg dela tela. Ovaj oblik, koji se ponekad naziva zečolikim ili trkačkim tipom, građen je za pokret, a ne za zbijenu građu mesnih rasa. Noge su duge i kunić stoji dobro podignut od tla.

Dlaka je kratka, gusta i takozvanog flajbek tipa, što znači da se vraća u prvobitan položaj kad se pomeri uz dlaku. Osnovna boja je bela, a šare se javljaju u dve priznate varijante: crnoj i plavoj.

Dlaka i boje

Šare su tačno propisane standardom i nose najveći broj poena na izložbi. Leptirasta šara se nalazi na nosu, uši su potpuno obojene, a oko svakog oka je prsten. Sa svake strane lica nalazi se posebna mrlja na obrazu. Jedna neprekinuta pruga ide duž kičme od iza ušiju do repa. Duž svakog boka niže se lanac jasno odvojenih tačaka. Kod crne varijante šare su intenzivno crne, a kod plave imaju boju škriljca. Cene se ravnomerne, simetrične šare na obe strane tela, dok prekinute ili spojene mrlje umanjuju ocenu na takmičenju.

Šareni div je aktivan, budan kunić izraženo radoznale prirode. Istražuje okolinu, pregleda nove predmete i ostaje u pokretu kad ima dovoljno prostora. Rasa ima više energije i poleta od mnogih mirnijih divovskih rasa, a ta energija u velikoj meri određuje svakodnevni život sa njom.

Prema ljudima su šareni divovi uglavnom prijateljski nastrojeni i mogu postati druželjubivi ako se redovno uzimaju u ruke od malih nogu. Poznate ukućane obično dobro podnose. Krupni su i brzi, pa je druženje sa manjom decom potrebno nadzirati; mala deca uglavnom nisu dobar izbor jer im je teško da ovako krupnog kunića bezbedno drže.

Prema nepoznatim ljudima rasa je češće radoznala nego plašljiva, mada se pojedinačne jedinke razlikuju. Sa drugim kunićima šareni divovi mogu živeti u parovima ili grupama ako se upoznavanje odvija postepeno i ako je prostor dovoljno veliki da se izbegne gužva. Zbog njihove veličine i aktivnosti, prostran zajednički prostor je posebno važan.

Svakodnevna nega se najviše oslanja na veličinu i aktivnost rase. Šarenom divu treba mnogo više prostora nego malom kuniću, a koristi mu vreme provedeno van kaveza svaki dan. Samo održavanje dlake je jednostavno jer je dlaka kratka, ali telesna masa kunića otežava rukovanje i proveru higijene.

Nega dlake

• Četkajte otprilike jednom nedeljno da uklonite otpalu dlaku; u periodu linjanja povećajte na nekoliko puta nedeljno.
• Proveravajte i skraćujte nokte svakih 4 do 6 nedelja, ili kad primetno narastu.
• Pregledajte uši zbog nakupljenog voska i zadnji deo tela zbog zaprljanja, jer krupni kunići teško sami održavaju čistoću.
• Ne kupajte kunića; zaprljana mesta čistite vlažnom krpom.

Kretanje

• Obezbedite bar 3 do 4 sata nadgledanog kretanja van kaveza svakog dana.
• Umesto malog trkališta, obezbedite dug i bezbedan prostor u kome kunić može da razvije prirodan korak.
• Ponudite tunele, uzvišenja i predmete za glodanje kako bi aktivan um bio zauzet.

Okruženje

Držite kunića na suvom mestu bez promaje i sa stabilnom temperaturom. Kunići teško podnose vrućinu, pa ih u toplim mesecima držite van direktnog sunca i obezbedite senku i provetravanje, naročito tokom vrelih letnjih dana tipičnih za naše podneblje. Čvrst pod sa debelom prostirkom bolje štiti tabane krupnog kunića od žičane podloge.

Osnovu ishrane šarenog diva čini travnato seno, poput livadskog sena ili sena od mačjeg repa (timothy), dostupno u svakom trenutku. Seno donosi vlakna koja pokreću rad creva i habaju zube koji neprekidno rastu. Sveža lisnata zelen dodaje raznovrsnost i vlagu, a odmerena količina peleta obezbeđuje stalan unos hranljivih materija. Porcije prilagodite telesnom stanju konkretnog kunića, a ne samo apetitu.

Poslastice i dodaci ishrani

Male količine voća, na primer krišku jabuke ili nekoliko bobica, dajte samo povremeno, jer šećer može poremetiti rad creva. Zdrav kunić koji ima neograničeno seno i raznovrsnu zelen retko treba dodatke ishrani. Obezbedite čistu, svežu vodu u svakom trenutku, po mogućstvu iz teške posude koju krupan kunić ne može lako da prevrne.

Šareni divovi su uglavnom otporni, a uobičajen životni vek iznosi od 5 do 7 godina. Kao kod svih kunića, glavno je pratiti zube koji stalno rastu i osetljiv sistem za varenje. Krupna građa dodaje nekoliko posebnih rizika, pre svega rane od pritiska na tabanima i opterećenje zglobova usled prekomerne težine.

Preventivna nega

• Hranite kunića neograničenim senom radi zdravlja zuba i varenja.
• Obezbedite čvrst pod sa debelom, mekom prostirkom da zaštitite tabane.
• Održavajte zdravu telesnu masu kako biste smanjili opterećenje zglobova i stopala.
• Redovno proveravajte zube, šape i zadnji deo tela.
• O vakcinaciji protiv bolesti kunića, poput mikzomatoze i hemoragijske bolesti kunića, posavetujte se sa veterinarom koji ima iskustva sa kunićima, tamo gde je to dostupno.

Smeštaj šarenog diva podrazumeva planiranje za krupnu, aktivnu životinju. Standardni kunićnjak je premali. Ograđeni prostor treba da omogući kuniću da se potpuno uspravi, opruži i napravi nekoliko skokova, a da pritom ne udara u ivice. Kavez povezan sa bezbednim prostorom za trčanje bolje funkcioniše od jednog zatvorenog kunićnjaka. Podovi treba da budu čvrsti i prekriveni debelom prostirkom radi zaštite šapa, a čitav prostor mora biti bezbedan i od predatora i od vremenskih uslova, uključujući hladne zime tipične za naše podneblje.

Spisak za pripremu smeštaja

• Veliki kavez ili ograđen prostor sa čvrstim podom
• Debela prostirka, na primer slama ili materijal na bazi papira
• Priključeno ili susedno trkalište
• Stalak za seno i teške posude za vodu i hranu koje se ne prevrću lako
• Skrovište za povlačenje
• Igračke za glodanje, tuneli i uzvišenja radi obogaćivanja okruženja

Uzgoj šarenog diva obično prepuštaju iskusni uzgajivači, jer je šaru rase teško pouzdano preneti na potomstvo. Krupne rase sazrevaju kasnije od malih, pa se ženke obično prvi put pare tek kad dostignu odraslu veličinu, često oko 8 do 9 meseci. Parenje se organizuje tako što se ženka dovodi u kavez mužjaka. Kod ženke ovulacija se izaziva samim činom parenja, pa se jajašca oslobađaju upravo tada.

Gravidnost traje oko 28 do 32 dana. Pre kotenja ženka gradi gnezdo od prostirke i sopstvene dlake. Veličina legla varira, a mladunčad se rađa bez dlake i sa zatvorenim očima. Ženka doji mladunčad kratko, jednom ili dvaput dnevno, što je uobičajeno ponašanje kod kunića i ne znači da zanemaruje potomstvo.

Šarena šara se ne nasleđuje jednostavno. Zbog načina na koji se gen za šaru prenosi, parenje dva šarena kunića daje mešavinu dobro obeleženih, slabo obeleženih ili jednobojnih i belih mladunaca, a samo deo njih odgovara izložbenom standardu. Zato su izbor priplodnih grla i izlučivanje jedinki koje ne odgovaraju tipu stalan zadatak.