Калифорнијски

Kalifornijski kunić je krupna domaća rasa razvijena u Sjedinjenim Državama. Telo prekriva bela dlaka, dok su nos, uši, šape i rep tamno obojeni, šara slična onoj kod pojedinih mačjih i drugih rasa kunića. Odrasle jedinke obično imaju od 3,6 do 4,8 kilograma, odnosno oko 8 do 10,5 funti, pa rasa spada u krupne.

Rasa je stvorena kao komercijalni kunić za meso i krzno, a zbog toga ima zbijeno telo i gustu dlaku. Vremenom je postala popularna i kao izložbena životinja i kao kućni ljubimac, zahvaljujući mirnom temperamentu. Kalifornijski kunići su obično tihi i podnose rukovanje bez otpora, pa ih odgajivač sa dovoljno prostora i vremena za krupnog kunića lako drži pod kontrolom.

Osobine koje se najčešće navode za ovu rasu su blagost, smirenost, ujednačen temperament, dobra narav i poslušnost. Kunić koji se od malena redovno uzima u ruke navikava se na rutinu i prihvata pažnju bez mnogo protivljenja.

Kome odgovara ovaj kunić

Kalifornijski kunić odgovara vlasnicima koji mogu da mu obezbede prostran kavez ili ogradu i svakodnevnu pažnju. Zbog mirne naravi je dobar izbor za porodice sa starijom decom koja znaju kako da pridrže kunića prilikom podizanja. Manje je pogodan za domaćinstva bez dovoljno poda za kretanje ili za one koji traže malog kunića za krilo.

Rasa kalifornijski kunić razvijena je u Sjedinjenim Državama, počevši od dvadesetih godina 20. veka. Za njen nastanak zaslužan je Džordž Vest iz Kalifornije, koji je želeo da stvori kunića sa čvrstim komercijalnim telom i upotrebljivim krznom.

Vest je tokom oplemenjivanja ukrštao nekoliko rasa. Kombinovao je himalajske i činčila kuniće, a kasnije je uveo i novozelandsku belu rasu. Himalajski kunići su rasi dali karakterističnu šaru sa tamnim oznakama, dok je novozelandska rasa dodala telesnu masu potrebnu za proizvodnju mesa.

Stabilizacija rase trajala je gotovo deceniju, a zvanično priznanje Američkog udruženja odgajivača kunića, ARBA, dobila je 1939. godine. Od tada se brzo proširila kroz komercijalnu kunićarsku industriju u Severnoj Americi.

Kalifornijski kunić i danas je jedna od najrasprostranjenijih komercijalnih rasa, često se ukršta sa novozelandskom belom radi proizvodnje mesa. Takođe se izlaže na takmičenjima i drži kao kućni ljubimac.

Kalifornijski kunić ima komercijalni tip tela, puno, čvrsto i dobro razvijene muskulature, sa naglašenom dubinom u predelu pleća i zadnjeg dela tela. Glava je srednje veličine, a uši stoje uspravno. Opšti utisak je zbijen, čvrst kunić građen za proizvodnju mesa, a ne za dužinu tela ili fine kosti.

Prepoznatljiva osobina je boja. Telo je belo, sa tamnim oznakama, obično crnim, na nosu, ušima, šapama i repu. Te oznake se razvijaju sa godinama i zavise od temperature, pa mogu biti izraženije u hladnijim uslovima, što je posebno vidljivo tokom naših oštrih zima.

Krzno i boje

Krzno je kratko i gusto, tipa flajbek, što znači da se brzo vraća u prvobitni položaj kada se pomiluje uz dlaku suprotno od rasta. Priznata boja je belo telo sa tamnim oznakama. Oznake su obično crne, mada pojedini standardi dozvoljavaju i druge nijanse. Roze oči posledica su genetike bele dlake i normalna su pojava kod ove rase.

Kalifornijski kunić poznat je po mirnoj i blagoj naravi. Uglavnom je poslušan i dobre naravi, a rukovanje dobro podnosi kada je od malena navikavan na redovan i blag kontakt. U poređenju sa nekim uzbudljivijim rasama, obično je opušten i ne traži mnogo pažnje.

Prema članovima domaćinstva obično je prijateljski nastrojen i rado prihvata pažnju. Prema strancima je najčešće suzdržan, ali ne i plašljiv, pa dobro socijalizovan primerak često dozvoli i pažljivo rukovanje osobama koje ne poznaje. Ponašanje prema drugim kunićima zavisi od pojedinca i od toga da li je sterilisan, ali ujednačen temperament olakšava upoznavanje kada se ono sprovodi postepeno.

Kunići su plen u prirodi, pa se kalifornijski kunić može ukočiti, lupiti zadnjom nogom ili se otimati ako se oseća nesigurno. Tih pristup i predvidljiva rutina smanjuju stres. Rasa nije naročito glasna, a najveći deo komunikacije odvija se govorom tela.

Svakodnevna nega kalifornijskog kunića podrazumeva čist smeštaj, svežu hranu i vodu, kretanje i redovnu proveru zdravstvenog stanja. Kratko krzno tokom većeg dela godine ne zahteva mnogo pažnje, ali u periodu linjanja treba mu posvetiti više vremena.

Nega krzna

• Četkajte kunića jednom nedeljno da uklonite otpalu dlaku, a tokom linjanja i po nekoliko puta nedeljno
• Proveravajte kandže na svake nekoliko nedelja i skraćujte ih kada prerastu
• Pregledajte uši, oči i zadnji deo tela zbog sekreta, zaprljanja ili znakova infekcije
• Ne kupajte kunića; umesto toga lokalno očistite zaprljanu dlaku, jer potpuno kupanje izaziva jak stres

Kretanje

• Obezbedite kuniću nekoliko sati nadgledanog kretanja van kaveza svakog dana, u bezbednom prostoru
• Ostavite mu dovoljno mesta da skače, isteže se i uspravi na zadnje noge, što je krupnom kuniću neophodno
• Dodajte tunele, platforme i bezbedne predmete za glodanje kako bi ostao aktivan

Smeštaj

Držite kunića u prostranom kavezu ili ogradi, zaklonjenoj od direktnog sunca i jakog vetra. Kunići lakše podnose hladnoću nego vrućinu, zato su hlad i provetravanje posebno važni tokom leta, koje kod nas ume da bude veoma toplo. Prostirku održavajte suvom i redovno čistite smeštaj kako biste sprečili neprijatan miris i bolesti.

Osnova ishrane kalifornijskog kunića je neograničena količina livadskog sena, poput timotej sena ili sena livadskih trava. Seno obezbeđuje vlakna koja pokreću varenje i pomažu u trošenju zuba koji stalno rastu. Uz seno, odmerena porcija običnih peleta i dnevna porcija lisnate zeleni upotpunjuju ishranu. Čista voda mora biti dostupna u svakom trenutku.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice treba da budu male i povremene. Prikladni izbori su parče šargarepe, mala kriška jabuke bez semenki ili sveže začinsko bilje. Uravnotežena ishrana od sena, peleta i zeleni obično pokriva potrebe zdravog kunića, pa dodaci ishrani nisu potrebni osim ako ih ne preporuči veterinar.

Kalifornijski kunić je uglavnom otporna rasa sa uobičajenim životnim vekom od 5 do 10 godina. Kao i kod svih kunića, njegovo zdravlje u velikoj meri zavisi od ishrane, higijene i brze reakcije na rane znake bolesti. Kunić koji prestane da jede ili izbacuje bobice smatra se hitnim slučajem.

Preventivna nega

• Neograničeno seno podržava zdravlje zuba i creva
• Održavajte smeštaj čistim i suvim, sa čvrstim površinama za odmor radi zaštite tabana
• Tokom toplih dana svakodnevno pregledajte kunića zbog zaprljanja i znakova mijaze
• Pitajte veterinara sa iskustvom u radu sa kunićima o vakcinama dostupnim u vašoj sredini
• Redovno merite kunića kako biste na vreme uočili postepeni gubitak telesne mase

Kao krupna rasa, kalifornijski kunić zahteva odgovarajući smeštaj. Kavez ili ograda treba da budu dovoljno veliki da se kunić u njima može nekoliko puta uzastopno odskočiti, potpuno uspraviti i ispružiti radi odmora. Priključen ili nadgledan prostor za kretanje pruža svakodnevno kretanje koje je rasi potrebno. Smeštaj mora biti bezbedan od predatora i zaštićen od direktnog sunca, kiše i jakog vetra.

Spisak za pripremu smeštaja

• Prostran kavez ili ograda sa zaklonjenim, zatvorenim delom za spavanje
• Bezbedan prostor za kretanje ili siguran pod za nekoliko sati svakodnevnog kretanja
• Držač za seno, teža posuda za hranu i bočica ili posuda za vodu
• Čvrsta površina ili prostirka za odmor radi zaštite tabana
• Tuneli i bezbedni predmeti za glodanje radi zabave
• Hlad i provetravanje za tople letnje dane, koji u našim krajevima mogu biti dugi i sušni

Kalifornijski kunić je plodna rasa i široko se koristi u komercijalnom uzgoju, često u ukrštanju sa novozelandskom belom rasom. Ženke obično postaju sposobne za rasplod sa oko 5 do 6 meseci, a mužjaci nešto kasnije, mada mnogi odgajivači sačekaju da životinje potpuno odrastu. Parenje se obavlja tako što se ženka stavlja u prostor mužjaka, a ne obrnuto.

Bređost traje oko 31 dan. Ženka pravi gnezdo od sena i sopstvene dlake pre nego što se oleže. Legla najčešće broje od 4 do 10 mladunaca, koji se rađaju bez dlake i zatvorenih očiju. Ženka doji jednom ili dvaput dnevno, pa se ne sme pretpostaviti da su mladunci zapušteni samo zato što je ona odsutna iz gnezda.

Mladunci otvaraju oči sa oko 10 dana, a čvrstu hranu počinju da probaju sa 2 do 3 nedelje. Odbijanje od sise obično se odvija između 6. i 8. nedelje. Ženki je tokom dojenja potrebna mirna okolina, dobra ishrana i stalan pristup vodi kako bi zadržala dobru kondiciju.