Далматинац

Dalmatinski zamorac je varijanta šare krzna domaćeg zamorca (Cavia porcellus). Ime je dobio po dalmatinskom psu, zbog tamnih pega raspoređenih po belom telu, iako ove dve životinje nisu u srodstvu. Šara je glavno obeležje: bela osnova dlake prekrivena mrljama i pegama crne, čokoladne ili neke druge tamne boje, obično uz jednobojnu glavu.

Ovo je glodar srednje veličine, obično dugačak 20 do 25 cm i težak oko 700 do 1.200 g kada je potpuno odrastao. Kao i svi zamorci, to je socijalna životinja koja najbolje napreduje u društvu sebi sličnih. Vlasnici opisuju narav kao druželjubivu, blagu, razigranu i dobroćudnu.

Dalmatinac ima kratku, glatku dlaku, pa su zahtevi za negom skromniji nego kod dugodlakih varijanti. Glavne potrebe su prostran kavez, stalna zaliha sena, dnevni izvor vitamina C i redovno rukovanje kako bi ostao pitom.

Kome odgovara

Dalmatinski zamorac odgovara domaćinstvima koja mu mogu posvetiti pažnju svakog dana i držati ga s bar još jednim zamorcem. Pogodan je za porodice s decom dovoljno starom da mirno rukuju malom životinjom, kao i za odrasle koji žele interaktivnog ljubimca kome nije potrebna šetnja. Ko razmišlja o nabavci, treba da računa na obavezu od pet do sedam godina i stalan trošak sveže povrća, sena i povremene veterinarske nege.

Dalmatinski zamorac potiče od domaćeg zamorca, životinje koju su prvi pripitomili andski narodi na području današnjeg Perua, Bolivije, Ekvadora i Kolumbije. Arheološki nalazi smeštaju pripitomljavanje nekoliko hiljada godina unazad. Divlji srodnici iz roda Cavia su pripitomljeni i selektivno gajeni, prvobitno kao izvor hrane i za upotrebu u narodnim obredima.

Evropski trgovci su domaće zamorce doneli iz Južne Amerike tokom šesnaestog veka, i životinje su postale popularni ljubimci među imućnima. Odatle su se proširile po Evropi, a vremenom i po ostatku sveta. Vekovi gajenja i odgajivanja doveli su do širokog spektra boja dlake, šara i tipova krzna koji postoje danas.

Sama dalmatinska šara je proizvod ovog kasnijeg, namernog odgajivanja radi izgleda, a ne posebna drevna loza. Pripada grupi šarenih zamoraca, kod kojih se bele površine kombinuju s tamnijim pigmentom. Pošto pegavost zavisi od specifične genetike dlake, odgajivači pažljivo paruju životinje kako bi dobili čist beli izgled s pegama.

Za razliku od formalne pasmine pasa, dalmatinski zamorac se najbolje razume kao priznata varijanta boje unutar jedine vrste domaćeg zamorca. Tačni datumi i imenovani tvorci šare nisu dobro dokumentovani, pa tvrdnje o preciznoj godini nastanka treba uzeti sa zadrškom.

Dalmatinski zamorac ima tipičnu građu zamorca: zaobljeno, zbijeno telo, kratke noge, bez vidljivog repa, i široku glavu s tupom njuškom. Dlaka je kratka i glatka, priljubljena uz telo. Njegov zaštitni znak je šara od pega, s tamnim mrljama i tačkicama na beloj osnovi, najčešće u kombinaciji s tamnijom, jednobojnom glavom.

Dlaka i boje

Pege mogu biti od sitnih tačkica do većih mrlja, i nikoje dve životinje nemaju potpuno istu šaru. Najčešći oblik kombinuje belo telo s crnim pegama i crnom glavom, a javljaju se i čokoladna i druge tamne nijanse. Glava je obično najizraženije obojen deo tela, dok se pege prema sapima i nogama proređuju.

Pošto je šara vezana za genetiku dlake, odgajivači izbegavaju parenje dve jako belo šarene životinje, jer se pojedina parenja pegavo sa pegavim mogu povezati sa zdravstvenim problemima. Dobro šaran dalmatinac ima jasne, ravnomerno raspoređene pege, a ne velike spojene površine boje.

Dalmatinski zamorac ima miran, dobroćudan temperament. Uz redovno blago rukovanje postaje samouveren i često dočekuje negovatelja piskom i cviljenjem, naročito u vreme hranjenja. Nove ili nervozne životinje se u početku mogu ukočiti ili pobeći u skrovište, što je uobičajeno ponašanje plena i s vremenom nestaje kako raste poverenje.

Prema ljudima, dobro socijalizovan dalmatinac je prijateljski nastrojen i podnosi da ga se drži, iako uvek treba da bude sigurno pridržan i nizak iznad tla. Prema strancima može isprva biti stidljiv, ali retko agresivan. Prema drugim zamorcima je društven i mnogo mu koristi bar jedan pripadnik iste vrste kao društvo. Parovi istog pola ili kastriran mužjak sa ženkom obično dobro funkcionišu; nekastrirani mužjaci se mogu svađati, naročito u tesnom prostoru.

Zamorci i drugi kućni ljubimci, poput mačaka, pasa ili kunića, ne treba da dele životni prostor. Čak i prijateljski nastrojene veće životinje mogu uplašiti ili povrediti zamorca, a kunići ih mogu zlostavljati. Nadgledan kontakt je najviše što se preporučuje.

Svakodnevna nega se svodi na čist kavez, stalnu zalihu hrane i blago rukovanje. Kratka, glatka dlaka olakšava negu, ali kandže, zubi i telesna masa i dalje traže redovnu pažnju.

Nega dlake

• Češljajte jednom nedeljno da uklonite otpalu dlaku; češće tokom jačeg linjanja.
• Skraćujte kandže na svakih 4 do 6 nedelja, pazeći da izbegnete živac.
• Po potrebi čistite zaprljanu zadnjicu; puno kupanje je retko potrebno i treba da bude retko.
• Proverite zube, uši i kožu tokom nedeljnog rukovanja zbog prerastanja, grinja ili rana.

Kretanje

• Obezbedite dnevno nadgledano vreme van kaveza u bezbednom prostoru bez promaje.
• Ponudite tunele, niske rampe i skrovišta da podstaknete prirodno traganje za hranom i poskakivanje.
• Izbegavajte točkove i loptice za trčanje, koji mogu povrediti kičmu i stopala zamorca.

Okruženje

Kavez držite u zatvorenom prostoru, u mirnom delu doma dalje od direktnog sunca, promaje i temperaturnih ekstrema. Ugodan raspon je otprilike 18 do 24 °C. Zbog kontinentalne klime u Srbiji, s vrućim letima i hladnim zimama, ovo je posebno važno: leti kavez ne sme stajati na direktnom suncu ili u zagrejanoj prostoriji, a zimi treba da bude dalje od hladnih prozora i promaje. Koristite čvrst pod s mekom, upijajućom prostirkom poput papirne prostirke ili flisa preko upijajućeg sloja, a izbegavajte žičani pod, koji izaziva povrede stopala. Čistite mrlje svakodnevno, a punu zamenu prostirke radite bar jednom nedeljno.

Zamorci su strogi biljojedi sa varenjem prilagođenim stalnoj ispaši. Neograničeno seno trave, poput timothy sena, treba da čini najveći deo ishrane i neophodno je za zdravlje creva i habanje zuba. Mala dnevna porcija običnih peleta namenjenih zamorcima i sveža porcija povrća upotpunjuju osnovnu ishranu. Kao i ljudi, zamorci ne mogu sami da stvaraju vitamin C i moraju ga svakog dana unositi hranom.

Poslastice i dodaci

Dobri izvori vitamina C su babura paprika, kelj i male količine peršuna. Voće, poput tanke kriške jabuke ili nekoliko bobica, može se ponuditi jednom ili dvaput nedeljno kao poslastica, ne kao osnovna hrana, zbog šećera. Većini zdravih zamoraca na raznovrsnoj ishrani povrćem dodaci nisu potrebni; izbegavajte da tablete vitamina C ubacujete u vodu, jer se brzo razgrađuje i može odvratiti životinje od pijenja. Novu hranu uvodite postepeno.

Dobro negovan dalmatinski zamorac obično živi 5 do 7 godina. Većina zdravstvenih problema potiče od ishrane, prljavog smeštaja ili stresa, pa prevencija čini najveći deo posla. Zamorci dobro skrivaju bolest, zbog čega su redovno merenje i pažljivo posmatranje važni za rano otkrivanje problema.

Preventivna nega

• Obezbedite dnevni vitamin C i neograničeno seno.
• Prostirku držite čistom i suvom radi zaštite stopala i pluća.
• Merite nedeljno i proveravajte zube, kandže, oči i zadnjicu.
• Nove životinje držite u karantinu pre upoznavanja s ostalima.
• Zakažite pregled kod veterinara ako nešto deluje neuobičajeno; birajte veterinara s iskustvom u egzotičnim životinjama.

Zamorcima treba mnogo više poda nego što obično nude kavezi iz prodavnica kućnih ljubimaca, a pošto žive u parovima ili grupama, smeštaj treba planirati za najmanje dve životinje. Veći kavez na jednom nivou bolji je od visokog kaveza sa više spratova, jer zamorci slabo penju. Stanište držite u zatvorenom prostoru, dalje od promaje, direktnog sunca i buke.

Spisak za pripremu smeštaja

• Prostran kavez sa čvrstim podom ili ograda tipa C&C
• Po jedno skrovište za svakog zamorca, plus tuneli
• Stalak za seno ili velika dnevna gomila sena
• Teška keramička posuda za hranu i bočica ili posuda za vodu bez curenja
• Meka, upijajuća prostirka
• Drugi zamorac radi društva

Zamorci rano dostižu polnu zrelost: ženke su plodne od oko 4 do 6 nedelja, a mužjaci od oko 3 do 5 nedelja, pa polove treba na vreme razdvojiti kako bi se izbegla neplanirana mladunčad. Odgovorno razmnožavanje čeka dok ženka ne dostigne dovoljnu zrelost, obično 4 do 6 meseci i odgovarajuću telesnu masu, ali se ne pari prvi put mnogo posle otprilike 7 meseci, jer se posle toga karlične kosti srastaju i porođaj postaje opasan.

Gestacija je duga za sitnog glodara, otprilike 59 do 72 dana. Legla su obično mala, često 2 do 4 mladunčeta, a mladi su precijalni: rađaju se potpuno obrasli dlakom, otvorenih očiju i sa zubima, i sposobni su da se kreću i grickaju čvrstu hranu već posle nekoliko sati. Majka ih doji oko tri nedelje, iako počinju da jedu seno i povrće mnogo ranije.

Dalmatinska šara donosi važno upozorenje. Parenje dve jako belo šarene životinje može dati mladunčad pogođenu smrtonosnim belim sindromom, kod kog se mladi mogu roditi sa teškim oštećenjima očiju, ušiju i zuba. Zbog toga odgajivači treba da izbegavaju parenje pegavo sa pegavim i razmnožavaju odgovorno, ili prepuste posao iskusnim gajivcima.