Патуљаста

Патуљаста коза је мала домаћа раса развијена у Сједињеним Америчким Државама. Одрасле јединке обично достижу висину од 41 до 58 центиметара у гребену и тежину од 23 до 39 килограма, са збијеним, бурету сличним телом и кратким ногама. Раса потиче од малих коза увезених из Западне Африке средином 20. века, а узгајивачи су је усмерили ка компактној, мишићавој грађи, а не ка количини млека.

Патуљасте козе се углавном држе као дружбеници, кућни љубимци и животиње на малим сеоским газдинствима. Друштвене су, живахне и добронамерне, и стварају снажну везу са људима и другим животињама с којима живе. Коза која живи сама постаје нервозна и гласна, па се обично држе у паровима или мањим групама.

Раса подноси разне климатске услове и сматра се издржљивом ако има сув заклон и основну негу. У крајевима с континенталном климом, где су лета врућа а зиме хладне, добро се сналази захваљујући густом крзну. Козе могу да дају скромну количину масног млека, али већина власника гаји патуљасте козе због нарави и величине која се лако одржава, а не због производње.

Коме одговара

Патуљаста коза одговара породицама и малим газдинствима који желе дружељубиву козу која остаје мала и лако се држи. Погодна је за домаћинства с децом и за почетнике у узгоју коза, под условом да постоји сигурна ограда и најмање две животиње ради друштва. Мање одговара људима који очекују велике количине млека или не могу да држе више од једне козе.

Патуљаста коза потиче од малих коза из долине Камеруна и других делова Западне Африке. Ове животиње су у свом завичају цењене због издржљивости и способности да опстану на оскудној испаши у врућим, влажним условима.

Мале западноафричке козе стигле су у Европу током 19. и почетком 20. века, где су неке држане у зоолошким вртовима и приватним збиркама. Из тих европских стада животиње су извожене у Северну Америку. Прве потврђене пошиљке у Сједињене Државе стигле су касних 1950-их, првобитно као животиње за зоолошке вртове и изложбе.

Интересовање је расло током 1960-их, када су приватни узгајивачи почели да гаје ове козе као кућне љубимце и стоку за домаћинство. Узгајивачи у Сједињеним Државама усмерили су селекцију ка ниском, збијеном типу тела који патуљасту козу разликује од више, млечно усмерене Нигеријске патуљасте козе, која потиче из истог афричког региона.

Средином 1970-их у Сједињеним Државама основан је регистар расе ради вођења родослова и утврђивања стандарда расе. Од тада се патуљаста коза раширила као животиња за дружбу и данас је честа на сајмовима, фармама за додир животиња и малим газдинствима широм Северне Америке и шире.

Патуљаста коза има збијено, снажно измишићено тело на кратким ногама, па делује заобљено и подсећа на буре. Глава је кратка, с благо удубљеним или равним профилом лица, а обе полне животиње обично имају рогове, мада се неким јарадима рогови уклањају у раном узрасту. Мужјаци развијају пунију браду и дебље крзно од женки.

Упркос малом оквиру, раса је грађена за снагу, а не за финоћу, са дубоким грудним кошем и широким, добро засведеним ребрима.

Крзно и боје

Крзно је пуно, право и двослојно, а задебља се у хладним месецима. Признате боје укључују карамел шару са светлим усправним пругама на предњим ногама, агути сиву, једнобојну црну и браон. Већина шара показује светлије тачке око њушке, очију, ушију и доњих делова ногу. Јарчеви често носе дужу длаку преко плећа током зиме.

Патуљасте козе имају добронамерну нарав и радозналост. Уживају у контакту с људима, често прате своје власнике и траже пажњу. Раса је позната по игравом понашању: скакању, пењању и ударању главом у игри, због чега је популарна у породицама и на фармама за додир животиња.

Код деце, добро социјализоване патуљасте козе обично су нежне и стрпљиве, мада њихови рогови и навика ударања главом значе да малу децу треба надзирати. Према странцима су обично радознале, а не плашљиве, чим се навикну на људе.

То су стадне животиње и најбоље се осећају уз бар једног друга. Коза која живи сама често постаје узнемирена и упорно блеји. С другом стоком су углавном мирољубиве, али унутар сваке групе коза формира се јасан поредак доминације. Некастрирани јарчеви могу бити агресивнији и развијају јак мирис током сезоне парења, па многи власници кућних љубимаца држе кастриране јарчеве или козе.

Нега длаке и папака

• Скраћујте папке сваких 6 до 8 недеља да бисте спречили прекомерни раст и хромост
• Четкајте повремено ради уклањања сувишне длаке, чешће током пролећног лињања
• Проверавајте крзно и кожу на присуство ваши, гриња и чворова
• Одржавајте браду и задњи део тела чистим код јарчева и код коза после јарења

Вежбање

• Обезбедите сигуран спољашњи простор за свакодневно брстење и кретање
• Поставите структуре за пењање, попут пањева, платформи или великог камења
• Омогућите време с осталим козама ради природне игре и активности
• Користите чврсту ограду високу најмање 1,2 метра, јер патуљасте козе пењу се и провлаче кроз отворе

Окружење

Патуљастим козама треба сув заклон без промаје, који их штити од кише и ветра, са чистом простирком од сламе. Хладноћу подносе боље него влагу, па је важна вентилација без промаје. Свакој кози треба отприлике 1,4 до 1,9 квадратних метара затвореног простора, плус спољашњи излаз. У подручјима с континенталном климом, где су лета врућа а зиме хладне, заклон мора да пружи хлад лети и заштиту од мраза зими. Ограда мора бити сигурна, јер је раса окретна и стално тестира слаба места.

Исхрана патуљасте козе заснива се на кабастој храни. Квалитетно травно сено треба да буде увек доступно, а допуњује се брстом, попут жбуња, лишћа и корова, када козе имају приступ пашњаку. Жито се даје штедљиво, углавном стеоним козама или козама у лактацији и младунцима у расту, јер патуљасте козе лако добијају на тежини, а гојазност је чест проблем код коза које се држе као кућни љубимци.

Свежа, чиста вода мора бити стално доступна, а расута минерална смеша за козе с одговарајућим садржајем бакра треба да буде понуђена по слободном избору.

Посластице и додаци

Мале количине воћа и поврћа, попут јабуке, шаргарепе или бундеве, добре су посластице, али треба да чине мање од 10 одсто исхране. Сода бикарбона, понуђена по слободном избору, помаже у одржавању равнотеже у бурагу. Расута минерална смеша поузданија је од бучке соли, а селен или бакар могу бити потребни у подручјима с недостатком, по савету ветеринара.

Патуљаста коза је чврста раса чији животни век уз добру негу обично износи од 10 до 15 година. Већина здравствених проблема потиче од исхране, паразита или смештаја, а не од наследних болести. Гојазност је честа код коза које се држе као кућни љубимци и доприноси неколиким другим стањима, па је контрола тежине кроз исхрану засновану на кабастој храни важна.

Редовна контрола паразита, вакцинација и нега папака спречавају већину проблема који се јављају код ове расе.

Превентивна нега

• Редовно радите преглед измета и одглистите на основу резултата
• Скраћујте папке сваких 6 до 8 недеља
• Дајте вакцину против клостридија и тетануса по распореду који препоручи ветеринар
• Нудите одговарајуће расуте минерале и контролишите телесну тежину
• Обезбедите свежу воду и избегавајте нагле промене хране

Патуљасте козе рано достижу полну зрелост, а јарчеви могу бити плодни већ са 3 до 4 месеца, па се млади мужјаци често одвајају од женки да би се спречило непланирано парење. Козе се обично приплођавају од отприлике 12 до 18 месеци старости, кад достигну одговарајућу величину. За разлику од многих раса коза, патуљасте козе нису строго сезонске и могу циклирати током целе године.

Стеоност траје око 145 до 155 дана. Уобичајен је окот од једног до три јарета, а близанци су најчешћи. Козе су углавном добре мајке и потребан им је чист, сув простор за јарење, као и додатна храна у касној стеоности и током лактације.

Јарад устају и почињу да сисају убрзо после рођења, а за неколико недеља почињу да гризу сено. Одбијање се углавном дешава између 8 и 12 недеља. Због ране плодности расе и способности приплођавања током целе године, контролисано одвајање јараца и коза главни је начин управљања приплодом.