Каталонски магарац

Каталонски магарац, у Шпанији познат под именима Ase Català или Catalana, припада групи највећих раса магараца. Потиче из Каталоније у североисточној Шпанији, где је селектован за тешке пољопривредне послове и за производњу снажних мазги. Одрасле јединке достижу висину у гребену од 1,40 до 1,60 метара, чиме се ова раса сврстава међу највише домаће магарце на свету.

Раса је грађена за рад. Одликује се дубоким грудним кошем, снажним ногама и скоро потпуно црним тоном длаке са светлосивим до белим ознакама карактеристичним за магарце, које се јављају около губице, очију и на трбуху. Упркос великој телесној грађи, каталонски магарац је познат по нежности, смирености и благом карактеру. Добро поднosi свакодневну рутину и контакт с људима, што га је чинило практичном животињом на малим мешовитим газдинствима и поузданим партнером у узгоју мазги.

Бројност ове расе нагло је опала током двадесетог века, када је механизација заменила животињску вучу. Данас се каталонски магарац гаји углавном на конзерваторским фармама, имањима с традиционалном производњом и код власника који га чувају као крупну пратњу или животињу за лагани рад.

Коме одговара ова раса

Каталонски магарац одговара власницима с довољно простора за крупног копитара и онима којима је потребна смирена, уравнотежена животиња, а не мали кућни љубимац. Благ карактер чини га лаким за руковање, али га крупна грађа обавезује на чврсту ограду, редовну негу копита и руковаоца навикнутог на велике животиње. Добар је избор за сеоска газдинства, конзерваторске пројекте и особе које му могу пружити свакодневну пажњу и друштво.

Каталонски магарац назван је по Каталонији у североисточној Шпанији, где је кроз генерације обликован у крупну и снажну радну животињу. Узгајивачи су бирали јединке по висини и снази, јер је магарцу требало да вуче кола, обрађује земљу и служи као расплодни пастув за производњу мазги. Укрштање каталонског пастува с кобилом даје крупну и издржљиву мазгу, а та трговина одувек је представљала важан економски ослонац ове расе.

Током осамнаестог и деветнаестог века глас о величини и снази ове расе проширио се ван граница Шпаније. Крупни шпански магарци, укључујући каталонске примерке, извожени су у друге земље ради побољшања локалних популација магараца и мазги. Висина и коштана грађа чинили су их погодним за уплемењивање ситних домаћих животиња.

Двадесети век донео је стрмоглав пад бројности. Трактори и моторна возила потиснули су животињску вучу на европским фармама, а тражња за радним магарцима и мазгама потпуно је сплашнела. Приплодна стада опала су на критично низак ниво, па је каталонски магарац почетком позног двадесетог века проглашен угроженом расом захтевном активне заштите.

Данас раса опстаје захваљујући раду посвећених одгајивача и удружења у Каталонији, као и власника који је гаје ради очувања баштине, лаких радних задатака и дружења. Конзерваторски напори усмерени су на одржавање постојећих крвних линија и на стабилизацију приплодних бројева.

Каталонски магарац крупан је и снажне конституције, са широком главом, дугим ушима и дубоким грудним кошем. Тело је дугачко и мишићаво, постављено на снажне ноге добре коштане грађе, што одражава порекло ове расе у вучном раду и производњи мазги. Општи утисак је утисак снажне радне животиње, а не лаке или племените грађе.

Длака је кратка и по тону скоро потпуно црна или врло тамносмеђа. Раса показује класичан образац ознака карактеристичан за магарце: светлосива до бела губица, прстенови около очију и светао трбух с унутрашњом страном ногу. Уздужна пругасмеђа пруга преко леђа и крст преко рамена, какви се јављају код светлије обојених раса, обично нису уочљиви јер их тамна основна боја длаке прекрива.

Длака и боје

Преовлађујућа боја је тамно, скоро потпуно црно тело длаке у контрасту са светлосивим до белим ознакама около губице, очију, трбуха и унутрашње стране ногу. Длака губи зими, а оједначено линија у пролеће. Нијанса може незнатно варирати међу јединкама, али јак контраст између тамног тела и светлих ознака стабилна је одлика расе.

Каталонски магарац познат је по уједначеном и нежном карактеру. Миран је, послушан и добродушан, а добро подноси руковање, четкање и свакодневну рутину. Управо ова смиреност разлог је зашто је раса вишеструко вреднована на фармама, где је животиња морала блиско да сарађује с људима и остане питома упркос великој телесној грађи.

Према породици и познатим руковаоцима раса је стрпљива и присна, под условом да им верује. Попут већине магараца, опрезна је с непознатим особама и новим ситуацијама: склона је да застане и процени стање уместо да полети. Таква размишљеност може деловати као тврдоглавост, али обично значи да животиња жели разумети захтев пре него се повинује.

Каталонски магарац друштвена је животиња и боље напредује у присуству сабораца. Повезује се с другим магарцима, коњима или смиреном стоком, а ако се остави сама, може постати узнемирена или затворена. Стабилан сабрат и предвидива свакодневна рутина омогућавају да дођу до пуног изражаја одлике мирног карактера ове расе.

Четкање и нега

• Редовно четкати длаку ради уклањања прљавштине и длачица, уз посебну пажњу у периоду пролећног линања
• Свакодневно или неколико пута недељно чистити и прегледати копита
• Ковача позивати на сваких 6 до 10 недеља ради краћења и уравнотежавања копита
• Током четкања прегледати кожу, уши и очи у потрази за крпељима, крастама или надражајима

Кретање и вежбање

• Осигурати свакодневни боравак на великом и добро ограђеном пашњаку
• Пружити простор за ход и слободно кретање, јер ова крупна раса потребује активност ради здравља
• Лакши рад, вожња на руци или запрезни рад погодни су за задовољавање активних јединки
• Избегавати дужи безделни боравак, јер може довести до гојазности

Услови смештаја

Каталонском магарцу потребан је простор за кретање и суво склониште с непрекидним приступом. Длака магараца не одбија воду тако добро као длака коња, па животиња увек треба да може да се склони у надстрешницу или шталу, далеко од продуженог кише и ветра. Ограда мора бити чврста и довољно висока за крупну животињу. Пошто је раса изразито друштвена, пожељно је чувати је уз бар једног комплементарног копитарског сабрата.

Магарци су еволуирали да живе на оскудној и влакнастој паши, а каталонски магарац није изузетак. Основу исхране треба да чине чисто травно сено и слама јечма, јер обезбеђују запремину и влакна без превише шећера и енергије. Свежа пролећна паша и велике количине жита могу изазвати гојазност и ламинитис, па је испашу на сочном травњаку потребно ограничити и пажљиво надзирати. Непрекидан приступ свежој води и блокови соли или минерала употпуњују основни план исхране.

Посластице и додаци

Посластице треба давати умерено. Мале кришке шаргарепе или комадић јабуке обично су безбедни у малим количинама, али слатка и скробна храна треба да буде изузетак. Здравим каталонским магарцима на доброј кабастој исхрани ретко је потребно нешто осим блока минерала, иако ветеринар може препоручити додатне витамине или минерале тамо где је пашњак сиромашан. Сваку нову намирницу уводити постепено ради избегавања пробавних сметњи.

Каталонски магарац је жилава и дуговека раса. Уз добру негу обично живи 25 до 35 година, а поједине јединке и дуже. Већина здравствених тегоба настаје услед начина управљања, а не урођених болести, а главни ризици повезани су с претераним храњењем, запуштеном негом копита и влажним условима смештаја. Магарци такође добро скривају болест, па суптилне промене у апетиту или понашању заслужују пажњу.

Превентивна заштита

• Спроводити вакцинацију и одпаразитавање по распореду у договору с ветеринаром
• Заказивати краћење копита на сваких 6 до 10 недеља
• Обавити годишњи стоматолошки преглед
• Пратити телесну кондицију и прилагођавати исхрану ради спречавања гојазности
• Осигурати суво склониште и чисту свежу воду у сваком тренутку

Каталонски магарац је интелигентна животиња и добро учи, али не реагује на принуду. Магарац сагледа захтев пре него му се покори, а притисак на уплашену или збуњену животињу обично доводи до закочења. Најбоље резултате даје мирно и доследно руковање с јасним, понављаним командама. Добра природа расе значи да је, након успостављеног поверења и разумевања задатка, животиња сарадљива и поуздана.

Основи обуке

1. Свакодневно боравити у близини магарца да би се навикао на ваше присуство и глас
2. Учити га да мирно прихвата оглавник и да се води, корак по корак
3. Вежбати подизање сваког копита ради мирних посета ковача
4. Користити кратке и редовне сесије уместо дугих и замарајућих
5. Постепено увежбавати утовар, вођење поред ометача и евентуалне лагане радне задатке

Каталонски магарци достижу полну зрелост с приближно две до три године, мада одгајивачи обично чекају да женка потпуно сазри пре прве парења. Гравидност је дугачка, обично около 12 месеци, а женка готово увек легне само јedno ждребе. Близанци су ретки и ризични. Раса се одувек користила за производњу мазги, при чему се каталонски пастув пари с кобилом ради добијања крупне и издржљиве мазге.

Новорођено ждребе стаје на ноге и сиса у року неколико сати по порodu. Женка пружа млеко и нежну бригу, а ждребе остаје уз мајку током прва месеца. Одбијање обично наступа с приближно 5 до 7 месеци, у зависности од развоја ждребета и плана одгајивача. Млади магарци треба да буду нежно приучавани на контакт с људима од самог почетка, ради развијања мирних и питомих одраслих јединки у складу с добродушним карактером расе. Пошто је раса ретка, одговорни одгајивачи посвећено прате крвне линије ради очувања генетске разноврсности.