Андалузијски магарац

Андалузијски магарац је крупна раса пореклом из јужне Шпаније. Одрасле јединке су веће и масивније у поређењу са већином других раса, а раса се традиционално одгаја за тешке теглеће послове, транспорт и рад на газдинствима. Углед ове расе почива на комбинацији физичке снаге и уједначеног, смиреног нарави.

Андалузијски магарац је нежан, миран и добродушан. Ове животиње су трпељиве према руковаоцима и навикнуте на устаљени ритам, па их је лако водити уколико власник уложи довољно времена у изградњу поверења. Послушни су и вредни, а управо су те особине историјски одговарале дугим радним данима у вуци и ношењу терета.

Век живота је дуг. Уз одговарајућу негу, андалузијски магарац може да живи од 25 до 35 година, па се набавком ове животиње власник обавезује на деценијску бригу. Свако ко се одлучи на то треба да планира целокупни животни циклус животиње, укључујући и позне године када радни обим опада, а ветеринарске потребе могу да расту.

Коме одговара

Андалузијски магарац одговара власницима који располажу довољним простором, временом и потребом за крупном копитарском животињом. Крупан корпус захтева чврсту ограду, поуздан заклон и довољно простора за кретање. Миран карактер га чини приступачним и за мање искусне чуваре, али дуг век и свакодневне потребе за негом значе да ово никако није животиња без захтева. Одговара малим имањима, радним фармама и домаћинствима која желе дуговечног, уравнотеженог магарца као пратиоца.

Андалузијски магарац назив дугује Андалузији, регији на југу Шпаније у којој је настао. Магарци су присутни на Иберијском полуострву у дубокој прошлости, а локалне популације обликоване су кроз генерације у складу са потребама пољопривреде и транспорта у том крају.

У Андалузији су узгајивачи давали предност крупнијим и снажнијим животињама за теглеће послове, ношење терета и фармске задатке. Вишедеценијском селекцијом настао је магарац приметно већи од уобичајених типова, са грађом погодном за вучу и ношење током дугих радних дана. Раса је постала саставни део сеоskog живота у том крају.

Као и неколико других шпанских раса магараца, андалузијски магарац је историјски цењен и у улози оца, а не само радне животиње. Крупни, добро грађени мужjаци коришћени су у производњи мазги, где се укрштањем магарца са кобилом добија снажан радни хибрид. Та улога подстицала је одгој крупних, здравих мужjака у оквиру регионалних раса магараца.

Механизација у двадесетом веку смањила је потребу за радним магарцима широм Европе, па су многе традиционалне расе опале бројем јер су машине преузеле послове које су животиње обављале. Интересовање за очување аутохтоних шпанских раса магараца, укључујући андалузијску, данас је усмерено ка очувању те баштине у оквиру сточарства земље.

Андалузијски магарац изграђен је на крупном, снажном оквиру. Висок је за магарца, са јаком костуром, дубоким трупом и снажним ногама погодним за вучу и ношење. Глава је масивна, уши дуге, постављене на дебелом врату. Укупан утисак је чврста, тешка животиња, а не ситна или лагана.

Длака и боје

Длака је функционална, а не украсна, лежи блиско уз тело у топлим месецима и збијенија је у хладном периоду. Преовлађују сива и тамнија обојеност. Као и код магараца уопштено, муфле и подручје около очију обично су светлији него остатак тела. Ноге и папци су јаки, а копита захтевају редовну кошњу ради очувања здравља под теретом које ова раса носи.

Андалузијски магарац поседује стабилан и уједначен темперамент. Миран је и добродушан, не плаши се лако и толерише рутинско руковање чим стекне поверење у своје окружење. Те особине чинили су га поузданом радном животињом кроз историју, а данас га чине погодним за различите власнике.

Према породици и познатим руковаоцима раса је нежна и сарадљива. Магарци граде везу са онима који о њима брину и добро реагују на стрпљиво и доследно поступање. Са странцима је андалузијски магарац обично опрезан, а не уплашен, треба му времена да процени нове особе пре него се опусти. У друштву других животиња по правилу се лако прилагођава, а многи магарци напредују уз присуство барем једног другара исте врсте или неке друге пашне животиње.

Као и сви магарци, ова раса је промишљена, а не импулзивна. Када нешто не разуме, магарац ће застати и размотрити, уместо да побегне, а то се понекад погрешно тумачи као тврдоглавост. У пракси то одражава опрезну природу животиње, а силовито инсистирање само погоршава ствари. Смирени, понављани захтеви далеко су учинковитији од притиска.

Свакодневна брига усредсређена је на ноге, длаку, простор за боравак и равномерно кретање. Крупан магарац носи значајну тежину, па је здравље копита и сув амбијент подједнако важно као и исхрана.

Чишћење и негa длаке

• Редовно четкати ради уклањања прљавштине и мртве длаке, чешће у периоду сезонског лињања.
• Свакодневно прегледати и чистити копита, а ковача ангажовати по устаљеном распореду за кресање.
• Током чишћења прегледати кожу, уши и очи ради откривања рана, паразита или исцетка.
• Одржавати длаку чистом и сувом без претераног купања, јер магарци по природи нису погodni за влажне услове.

Кретање и вежбање

• Обезбедити дневни боравак на отвореном у безбедном пашњаку или ограђеном терену ради слободног кретања.
• Лаким радом, шетњама или благим вежбама на земљи одржавати мирног магарца у форми.
• Избегавати гојазност код слабо активних јединки ограничавањем неконтролисане паше.
• Постепено повећавати радни обим и остављати довољно времена за одмор између тежих задатака.

Услови боравка

Андалузијском магарцу потребан је сув, без промаје, заклон доступан кад год животиња то пожели, чврста ограда прилагођена крупној животињи и чисто тло које не задржава влагу. Магарци потичу из сушних поднебља и лоше подносе дуготрајну влагу, која може довести до проблема са копитима и кожом. Дружење је такође важан елемент окружења, јер су магарци друштвене животиње и боље функционишу уз присуство другара.

Магарци су еволуирали да се прехрањују оскудном и влакнастом вегетацијом, а андалузијска раса није изузетак. Основу исхране треба да чине обилна, чиста и грубовлакнаста хранива попут сламе и лугованог сена, уз стално доступну свежу воду. Буjна пашa и богата, шећерна хранива лако се прекорачују и могу изазвати гојазност и метаболичке поремећаје, па је пашу најбоље ограничити. Измене у исхрани уводити постепено.

Посластице и суплементи

Посластице треба да буду мале и ретке, а безбедне опције подразумевају скромне комадиће обичног корења. Камена со или лизалица за минерале доприноси уравнотеженом уносу. Витаминске или минералне суплементе препоручљиво је уводити искључиво по ветеринарском савету, а не самоиницијативно, јер исхрана сеном на добром земљишту по правилу задовољава већину потреба. Стање тела треба пажљиво пратити, јер је вишак телесне масе један од најчешћих проблема у вези са исхраном код магараца.

Андалузијски магарац је генерално отпоран и дуговечан, уобичајено досеже 25 до 35 година. Већина здравствених проблема код магараца повезана је са условима управљања, а не са наследним слабостима, па добра рутинска брига спречава највећи број тегоба. Магарци уз то имају склоност да прикривају болест, тако да суптилне измене у апетиту, понашању или кретању заслужују благовремену пажњу.

Превентивна нега

• Заказивати редовне ковачке посете за кресање и уравнотеживање копита.
• Одржавати редовне зубне прегледе, поготово с годинама животиње.
• Придржавати се плана вакцинације и контроле паразита по ветеринарским препорукама.
• Пратити стање тела и корективно прилагођавати исхрану пре него гојазност постане проблем.
• Обезбедити суви заклон ради заштите копита и длаке од дуготрајне влаге.

Андалузијски магарац је паметан и спреман кад разуме шта се од њега тражи. Миран и пажљив карактер значи да учи кроз јасне и понављане захтеве, а не под притиском. Магарци памте и добро и лоше поступање, па се рана изградња поверења уз животињу исплати годинама. Оно што изгледа као тврдоглавост обично је магарац који промишља захтев, а одговор на то је стрпљење, не сила.

Основи обуке

1. Свакодневно боравити близу магарца да би се навикао на ваше присуство.
2. Научити га да прихвати огрлицу и да се води, те да мирно стоји.
3. Навићи га да прихвати подизање и руковање копитима ради посете ковача.
4. Вежбати вођење, заустављање и мирно стајање у разним окружењима.
5. Постепено и у малим корацима уводити рад са хамом или товарним ретезом.

Узгој андалузијских магараца прати општи образац за крупне расе магараца. Животиње достижу физичку зрелост у прве неколико година, а одговорни узгајивачи чекају да кобила добро сазри пре него јoj дозволе прво ждребљење. Бременитост је дуга, траје около дванаест месеци, у просеку нешто дуже него код коња, а рађање са jedним ждребетом је правило.

Новорођено ждребе устаје и сиса у року од неколико сати по рођењу и остаје уз мајку током ране фазе живота. Одбијање следи nakon неколико месеци кад ждребе добро прихвата сено и чврсту храну. Имајући у виду крупноћу расе и дуг животни век, свака одлука о паривању носи велику одговорност: свако ждребе представља вишедеценијску обавезу, а мужjаци крупних шпанских раса историјски су коришћени и као оцеви у производњи мазги. Паривање треба да уважава темперамент, здравље и добробит и кобиле и ждребета.