Велшки теријер

Velški terijer je mali radni terijer koji potiče iz Velsa. Visina u grebenu otprilike odgovara visini kolena odraslog čoveka, telo je kvadratnog i zbijenog oblika, a dlaka je crno-riđa, tipična za grupu robusnih terijera. Rasu su stvorili lovci na lisice, jazavce i glodare, zato telo nije nežno, nego kompaktno i atletski razvijeno.

Po temperamentu je velški terijer druželjubiv i otvoren, bez nervozne oštrine koju imaju neki terijeri. Budan je, radoznao i samouveren, a igrivost zadržava i u zrelom dobu. Vlasnici ga često opisuju kao veselog psa spremnog na aktivnost, uz dozu nezavisnosti koja domaćinstvu donosi dinamiku.

Dlaka je jedna od najprepoznatljivijih odlika rase. Spoljni sloj je žičan i vrlo malo linja, zato velški terijer predstavlja razumnu opciju za ljude koji žele psa koji manje linja. Dlaka ipak zahteva redovno održavanje da bi zadržala pravu teksturu.

Kome odgovara

Velški terijer odgovara aktivnim pojedincima i porodicama koje mu mogu obezbediti svakodnevnu fizičku aktivnost i dosledan, strpljiv trening. Dobro se snalazi u domovima sa starijom decom koja znaju kako da postupaju sa živahnim psom. Domaćinstva sa sitnim životinjama, poput zečeva ili glodara, treba da budu oprezna, jer rasa zadržava izražen lovački nagon. Ljudi koji traže mirnog psa niskog nivoa energije za krilo verovatno će ovog terijera smatrati previše aktivnim.

Velški terijer potiče iz Velsa, gde su lokalni radni terijeri držani za lov na lisicu, jazavca i vidru, kao i za suzbijanje glodara na farmama. Ovi psi su morali biti dovoljno mali da prate divljač pod zemlju, a istovremeno hrabri i izdržljivi dovoljno da joj se suprotstave. Crno-riđi žičastodlaki terijeri iz Velsa činili su osnovu današnje rase.

Tokom devetnaestog veka tip je usavršavan i standardizovan, jer su uzgajivači težili doslednom izgledu i radnoj sposobnosti. Velški terijer deli poreklo i izgled sa starim britanskim crno-riđim terijerskim tipovima, a bojom i šarom dlake podseća na manju verziju erdel terijera.

Kako je izlaganje pasa dobijalo na popularnosti u Britaniji, velški terijer je od čisto radnog psa prešao i u izložbeni ring i u porodični dom. Bio je među terijerskim rasama priznatim krajem devetnaestog veka i stekao je stalne poklonike među ljudima koji su cenili njegovu veličinu i uravnotežen temperament.

Rasa se kasnije proširila izvan Velsa, po ostatku Britanije i preko okeana. U Srbiji se vodi kod Kinološkog saveza Srbije (KSS) u okviru terijerske grupe, prema standardu koji propisuje matična kinološka federacija. Danas se velški terijer drži uglavnom kao pratilac i izložbeni pas, iako je zadržao građu i instinkte iz svoje radne prošlosti.

Velški terijer je mali pas kvadratnog, skladnog obrisa, što znači da je visina u grebenu približno jednaka dužini tela. Glava je duga i pravougaona, sa ravnom lobanjom, malim savijenim ušima koje padaju napred, i tamnim očima koje daju budan izraz. Građa je čvrsta i radna, sa pravim nogama i ravnim leđima.

Dlaka i boje

Glavno obeležje je oštra, žičana dvostruka dlaka. Poddlaka je meka, dok je spoljni sloj gust i tvrd na dodir, što je psa nekada štitilo od vremenskih neprilika i grubog terena. Standardna boja je crno-riđa, sa crnim ili tamnosivim sedlom preko leđa i riđom bojom na glavi, nogama i trbuhu. Štenci se često rađaju pretežno crni, a riđe šare razvijaju kako sazrevaju. Da bi dlaka zadržala pravu teksturu i boju, tradicionalno se čupa ručno, a ne šiša.

Velški terijer je poznat po veseloj, druželjubivoj naravi u kombinaciji sa klasičnim terijerskim duhom. Samouveren je i energičan, često zadržava igrivost i šenlučenje godinama. Rasa je inteligentna i radoznala: takav pas je zanimljivo društvo, ali mu treba i mentalna stimulacija da bi ostao zadovoljan.

Sa članovima porodice velški terijer je nežan i vezan za ljude. Obično se dobro slaže sa decom, posebno starijom, koja mogu da prate njegov nivo aktivnosti i postupaju s njim blago. Prema strancima je oprezan i najavljuje posetioce laveom, ali retko je nervozan ili agresivan.

Sa drugim psima rasa ume da bude društvena, ali ponekad i odlučna, a pojedini primerci ne uzmiču pred izazovom. Lovačko poreklo mu daje izražen lovački nagon, pa sitni ljubimci poput glodara, zečeva i ponekad mačaka mogu izazvati poteru. Rano socijalizovanje pomaže psu da nauči pravilno ponašanje prema drugim životinjama.

Nega dlake

• Četkajte žičanu dlaku jednom ili dvaput nedeljno da uklonite otpalu dlaku i sprečite čvorove.
• Ručno čupajte dlaku nekoliko puta godišnje da bi zadržala pravu, tvrdu teksturu i boju; šišanje s vremenom omekšava dlaku.
• Podšišajte dlaku oko očiju, ušiju i šapa radi urednog izgleda.
• Redovno pregledajte i čistite savijene uši, a nokte sečite svakih nekoliko nedelja.

Fizička aktivnost

• Obezbedite bar 45 do 60 minuta aktivnosti dnevno kroz šetnje i igru.
• Puštajte psa bez povodnika samo na ograđenom, bezbednom prostoru, jer ga izražen lovački nagon može naterati da pojuri za sitnom životinjom.
• Koristite igre njuha, dodavanje loptice i aktivnosti koje uključuju kopanje da zadovoljite terijerske instinkte.
• Dodajte trening i igračke sa zagonetkama za mentalni rad uz fizičku aktivnost.

Okruženje

Velški terijer se prilagođava i kući i stanu, dokle god dobija dovoljno svakodnevne aktivnosti. Ograđeno dvorište je prednost, jer rasa voli da istražuje i kopa. U našim krajevima, sa kontinentalnom klimom, vrelim letima i hladnim zimama, žičana dlaka pruža solidnu zaštitu, ali pas ipak treba senku i vodu leti, a topliji zaklon zimi. Velški terijer voli društvo svojih ljudi i može postati dosadan ili glasan ako ostane sam duže vreme.

Velškom terijeru je potrebna kompletna i uravnotežena ishrana prilagođena malom, aktivnom psu. Kvalitetna hrana sa dovoljno proteina podržava njegove mišiće i energetske potrebe. Rasa je energična, ali kompaktne građe, pa porcije treba da odgovaraju veličini i nivou aktivnosti kako bi pas ostao vitak. Obroke merite umesto slobodnog hranjenja, i količinu prilagođavajte prema telesnoj kondiciji.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice držite na oko deset procenata dnevnih kalorija, jer ova rasa lako dobija na težini kad se prehrani. Male poslastice sa manje kalorija dobro funkcionišu kao nagrada tokom treninga. Većini velških terijera na kompletnoj ishrani dodaci nisu potrebni; pre uvođenja bilo čega, uključujući preparate za zglobove ili kožu, posavetujte se sa veterinarom.

Velški terijer je uglavnom zdrava i izdržljiva rasa sa tipičnim životnim vekom od 12 do 15 godina. Kao i sve rase, ima stanja koja se javljaju češće nego kod opšte populacije pasa, uključujući probleme sa očima, kožne alergije i nekoliko naslednih problema. Kupovina od uzgajivača koji testira svoje pse i redovna veterinarska nega smanjuju rizik od problema.

Preventivna nega

• Redovno ažurirajte vakcinacije i zaštitu od parazita.
• Zakažite godišnji veterinarski pregled, a starijim psima dva pregleda godišnje.
• Održavajte higijenu zuba četkanjem i profesionalnim čišćenjem.
• Pratite telesnu težinu i prilagođavajte hranu da pas ostane vitak.
• Redovno pregledajte kožu, uši i oči između poseta veterinaru.

Velški terijer je inteligentan i voljan da radi, pa je sposoban da nauči širok raspon komandi i trikova. Istovremeno ima nezavisnu, ponekad tvrdoglavu crtu tipičnu za terijere, pa obuka zahteva doslednost i strpljenje. Kratke, raznovrsne vežbe drže mu pažnju bolje nego duge, ponavljajuće vežbe. Rana socijalizacija sa ljudima, drugim psima i svakodnevnim situacijama pomaže mu da izraste u staloženog odraslog psa, a upravljanje lovačkim nagonom prema sitnim životinjama treba da bude deo obuke od samog početka.

Osnove

1. Počnite socijalizaciju i blago rukovanje već u periodu štenenja.
2. Naučite psa da prepoznaje svoje ime i da pouzdano dolazi na poziv, jer je lovački nagon izražen.
3. Radite na osnovnim komandama: sedi, ostani, lezi i pusti.
4. Vežbajte hodanje na labavom povodniku da biste kontrolisali povlačenje prema ometajućim sadržajima.
5. Dodajte strukturisane igre i trik-trening da usmerite energiju i inteligenciju.

Velški terijeri dostižu polnu zrelost tokom prve godine života, ali odgovorni uzgajivači čekaju da pas fizički i mentalno sazri, obično oko druge godine, pre nego što ga uključe u parenje. Pre bilo kakvog parenja, oba roditelja treba testirati na poznate probleme rase, poput oboljenja očiju, i proceniti njihov temperament, jer se nasleđuju i zdravlje i karakter.

Gestacija kod pasa traje oko 63 dana. Velški terijer obično donosi leglo od otprilike tri do šest štenaca. Štenci se najčešće rađaju pretežno crni, a riđe šare razvijaju kako rastu.

Odgajanje mladunaca podrazumeva dobru ishranu kučke, topao i čist prostor za štenjenje, i početak blage socijalizacije kada štenci navrše nekoliko nedelja. Štenci se obično odbijaju od sise oko sedme do osme nedelje i treba da ostanu sa leglom dovoljno dugo da nauče osnovne socijalne veštine pre nego što odu u nove domove.

Како да региструјете пса расе Велшки теријер у Србији

У Србији је чиповање паса законска обавеза: сваки пас добија микрочип код ветеринара и уписује се у централну базу Управе за ветерину, па и ваш пас расе Велшки теријер. Држава тиме има евиденцију, али ви још немате запис који ради и ван граница. Бесплатан профил United Pet Club везује ваше контакте за пса докле год је ваш. Региструјте пса за неколико минута.

Петнаест цифара под кожом пса расе Велшки теријер показаће на вас тек кад то каже регистар. Нека каже бесплатно: запис на United Pet Club никад не истиче, прима сваку марку чипа, а свака измена података је бесплатна. Регистрација микрочипа прво, налог одмах затим.