Сибирски хаски

Сибирски хаски је средње велики радни пас, узгајан за вучу лаких саоница на дуге стазе у хладним пределима. Потиче од Чукча, народа са североистока Русије, који су га користили за превоз преко смрзнутог терена. Одрасли пси обично достижу висину од 51 до 60 центиметара у гребену и тежину од 16 до 27 килограма, при чему су мужјаци крупнији од женки.

Раса је пријатељска и добродушна, без наглашеног чуварског инстинкта каквим одликују многе радне расе. Хаскији су друштвени према људима, укључујући странце, што их чини лошим чуварима куће, али лаким сапутницима у живахном домаћинству. Уз то су самостални, навикнути да сами доносе одлуке на стази, а та особина се код куће испољава као тврдоглавост.

Енергија је оно што ову расу дефинише. Хаски који не добија довољно кретања често копа, завија или бежи. Раса одговара власницима који могу да обезбеде свакодневну снажну физичку активност и добро ограђен простор.

Коме одговара

Сибирски хаски одговара активним власницима и породицама које воле свакодневну физичку активност и боравак напољу. Добро подноси хладнију климу и домове са сигурним двориштем. Није добар избор за људе који желе чуварског пса, који су дуго одсутни од куће или не подносе линање и гласно оглашавање.

Порекло расе везује се за Чукче, народ из региона Чукотка на североистоку Сибира. Требао им је пас који може да вуче лак терет на велике удаљености уз ограничену исхрану, па су у узгоју ценили издржљивост, уравнотежен темперамент и способност да живи у блиском контакту с породицом. Пси су спавали поред деце и вредновани су због сарадње, а не агресивности.

Године 1908. саони пси из Сибира допремљени су на Аљаску, где су коришћени за превоз и трке саоница током златне грознице. Показали су се брзи и издржљиви на дугим стазама, што им је донело углед међу тамошњим погоничима саоница.

Шира пажња јавности уследила је 1925. године, током преноса серума до Нома, када су штафете саоних тимова пренеле антитоксин против дифтерије граду преко стотина километара смрзнутог терена. У том подухвату учествовало је и неколико сибирских хаскија, а догађај је донео велико интересовање за расу.

Амерички кинолошки клуб (AKC) признао је сибирског хаскија 1930. године. Од тада се раса проширила далеко изван радних корена и данас се углавном држи као пас пратилац, иако је задржала снажну потребу за трчањем и вучом. У Србији расу региструје и прати Кинолошки савез Србије (КСС), национални кинолошки савез земље.

Сибирски хаски има збијену, складну грађу која одражава његову намену за вучу саоница. Тело је нешто дуже него што је пас висок, груди су дубоке али не широке, а ноге су праве и добро измишићене. Реп је богато обрастан длаком и носи се у облику српа кад је пас будан, а спушта се кад је опуштен. Кретање је глатко и наизглед лако, са лаким, пружним ходом.

Длака и боје

Двослојна длака састоји се од меке, густе поддлаке и праве спољашње длаке која прилеже уз тело. Поддлака обилно линиа два пута годишње, у процесу који власници називају "бацање длаке". Боје иду од чисто беле, преко сиве, црне, риђе, сабљасте и агути нијансе, обично уз белу на ногама, грудима и њушци. Шаре на лицу су честе и знатно се разликују од пса до пса. Боја очију не зависи од боје длаке, а хетерохромија, једно плаво и једно смеђе око, призната је особина код ове расе.

Сибирски хаски је пријатељски и уравнотежен по нарави. Раса је развијена да живи у блиском контакту с породицом и показује наклоност према људима свих узраста, због чега је добар сапутник и у домаћинствима с децом. Странце дочекује срдачно, а не сумњичаво, тако да ретко функционише као чуварски пас.

Према другим псима хаски је обично друштвен, што одражава историју живота и рада у чопору. Изражен ловачки нагон значи да може да јури мачке, ситне животиње и стоку, па су рана социјализација и надзор важни у домовима с више врста кућних љубимаца.

Самосталност је основна особина. Хаскији су узгајани да сами размишљају на стази, а та независност се код куће показује као тврдоглавост. Интелигентни су, али немају ону жељу да угоде власнику каква краси неке друге расе, па захтевају стрпљиво и доследно вођење. Многи су гласни, завијају и производе препознатљив звук налик разговору, уместо да често лају. Хаски који се досађује или недовољно троши енергију углавном копа, бежи или завија, зато су му потребне и физичка и ментална стимулација.

Сибирски хаски је захтевна раса кад је реч о активности и обезбеђивању простора, иако се длака прилично лако одржава чистом између линања. Раса најбоље подноси хладнију климу, а у топлим пределима потребна јој је заштита од врућине.

Четкање и нега длаке

• Четкајте длаку једном или двапут недељно ради уобичајеног линања.
• Четкајте свакодневно током два годишња периода интензивног линања, када поддлака обилно опада.
• Купајте пса само повремено, јер се длака углавном сама чисти.
• Сечите нокте на неколико недеља и проверавајте уши на присуство прљавштине.
• Не шишајте двослојну длаку, јер она штити и од хладноће и од врућине.

Физичка активност

• Обезбедите бар један до два сата снажне активности дневно.
• Трчање, планинарење, вожња саоница или каникрос задовољавају потребу за вучом.
• Држите пса на поводцу на отвореном простору због израженог ловачког нагона.
• Додајте играчке за храну и вежбе дресуре ради менталне ангажованости.

Услови живота

Сигуран дом с високом оградом укопаном у земљу овој раси највише одговара. Хаскији су познати као мајстори бекства, пењу се, скачу и копају испод препрека. У Србији, где влада континентална клима с топлим летима и хладним зимама, хаски добро подноси зимске месеце, али му је лети потребна хладовина и вода. Живот у стану могућ је само уз посвећеност свакодневној физичкој активности.

За сибирског хаскија се често каже да економично троши храну, односно да задржава добру кондицију уз мање хране него што би се очекивало по његовој величини. Та особина потиче из историје тешког рада уз ограничене оброке. Потпуна и уравнотежена исхрана прилагођена узрасту и нивоу активности пса задовољава његове потребе. Радни или саони пси могу захтевати више калорија и масти током интензивне активности, док псима у домаћинству треба пажљива контрола порција да остану витки.

Посластице и додаци исхрани

Држите посластице на око 10 одсто дневног уноса калорија да бисте спречили гојење. Већини хаскија на потпуној исхрани додаци нису потребни, мада ветеринар код старијих паса може препоручити омега масне киселине за длаку или подршку зглобовима. Свежу воду треба обезбедити стално, посебно после физичке активности.

Сибирски хаски је углавном здрава и отпорна раса, што је последица развоја у захтевним радним условима. Већина доживи 12 до 14 година. Главне бриге су наследна обољења очију и проблеми са зглобовима, на које одговорни узгајивачи тестирају родитеље. Редовна ветеринарска нега и разумна физичка активност помажу да раса остане у добром здравственом стању.

Превентивна нега

• Заказујте годишње ветеринарске прегледе и редовно вакцинишите пса.
• Тестирајте приплодне псе на дисплазију кука и обољења очију.
• Одржавајте пса витким ради заштите зглобова.
• Спроводите редован план заштите од паразита.
• Редовно четкајте зубе и обезбедите стоматолошке прегледе.

Сибирски хаски је интелигентан и брзо учи, али његова самостална природа значи да не бира увек послушност. Раса је развијена да ради с одређеном мером независности, па власници треба да очекују извесну тврдоглавост. Кратке, разноврсне вежбе засноване на награђивању дају боље резултате од дугих и понављаних, које пса брзо замарају. Дозивање је посебан изазов због израженог ловачког нагона и жеље за трчањем, па многи власници никада не пуштају хаскија без поводца на отвореном простору. Рана социјализација с људима, псима и руковањем поставља темељ за уравнотеженог одраслог пса.

Основе

1. Почните социјализацију и нежно руковање још у периоду штенета.
2. Прво научите пса да реагује на своје име и обраћа пажњу.
3. Изградите поуздано седи, лези и остани уз награде храном.
4. Интензивно вежбајте дозивање, али држите пса на поводцу или дугом решу напољу.
5. Рано уведите правила понашања на поводцу, како бисте контролисали нагон за вучом.
6. Држите вежбе кратким и завршавајте их успехом.

Одговоран приплод сибирских хаскија заснива се на здравственим прегледима и темпераменту родитеља. Иако пси физички сазревају раније, већина узгајивача чека бар до друге године живота, како би здравље кукова и очију могло да се процени пре парења. Женке обично улазе у течку двапут годишње. Гравидитет траје око 63 дана од оплодње, а легло у просеку броји четири до шест штенаца, мада се јављају и бројнија легла.

Новорођена штенад потпуно зависи од мајке за топлину и исхрану током првих недеља. Очи се отварају око две недеље, а одбијање од сисе почиње око четврте недеље, када штенад прелази на чврсту храну. Период социјализације, од отприлике треће до дванаесте недеље, посебно је важан за ову самосталну расу, па рано излагање људима, звуцима и нежном руковању обликује понашање у одраслом добу. Већина узгајивача даје штенце новим власницима у осмој недељи или касније. Будући узгајивачи треба да провере здравствене налазе оба родитеља и да имају план за смештај сваког штенета.

Како да региструјете пса расе Сибирски хаски у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Сибирски хаски онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.