Самоједски пас

Samojed je srednje velika rasa iz porodice špiceva, poreklom iz Sibira, gde je vekovima živela i radila uz samojedske narode. Rasu odlikuju gusta bela dlaka, tamne oči i blago uzdignuti uglovi usana, pa pas ostavlja utisak stalnog osmeha. Odrasli psi obično mere od 48 do 60 cm u grebenu i teže od 16 do 29 kg.

Samojedi su gajeni za lov, ispašu irvasa i vuču sanki, a često su spavali među ljudima za koje su radili. Taj blizak kontakt sa ljudima oblikovao je psa koji je prijateljski nastrojen, blag i izrazito vezan za ljude. Rasa ostaje aktivna i razigrana, a teško podnosi duže periode samoće.

Dlaka je najzahtevniji deo nege ove rase. Reč je o pravoj duploj dlaci koja obilno linja i zahteva redovno četkanje tokom cele godine. Ko razmišlja o nabavci samojeda treba da računa na stalnu negu dlake i svakodnevnu fizičku aktivnost.

Kome odgovara

Samojed odgovara aktivnim domaćinstvima koja mu mogu pružiti društvo, kretanje i redovnu negu dlake. Reč je o društvenom psu koji želi da učestvuje u svakodnevnom životu porodice, pa odgovara ljudima koji su često kod kuće ili mogu da povedu psa sa sobom. Manje odgovara onima koji traže dlaku bez zahteva za negom ili mirnog, samostalnog psa.

Samojed je ime dobio po samojedskim narodima severnog Sibira, koji su vekovima gajili ove pse u jednom od najhladnijih naseljenih predela na svetu. Psi su terali irvase, vukli sanke, učestvovali u lovu i grejali svoje vlasnike tokom noći. Ove zajednice su zavisile od pasa i živele u tesnom kontaktu sa njima, pa agresivnost prema ljudima nikada nije bila deo selekcije.

Rasa je radila na širokom prostoru sibirske tundre. Gusta bela dlaka i izdržljivost omogućavale su joj duga putovanja po snegu i ledu, na temperaturama znatno ispod nule. Radna populacija je imala belu, kremastu i biskvit nijansu dlake.

Istraživači su krajem devetnaestog veka doveli samojede iz Sibira, a psi su korišćeni na polarnim ekspedicijama zbog snage pri vuči i otpornosti na hladnoću. Odatle je rasa stigla do Engleske, gde su je prvi uzgajivači ustalili na zapadu. Engleski ljubitelj pasa Ernest Kilburn-Scott se često navodi kao zaslužan za popularizaciju rase u Britaniji tog perioda.

Samojeda su priznali veliki kinološki savezi početkom dvadesetog veka, a rasa se proširila u Severnu Ameriku i dalje. Danas se prvenstveno drži kao pas pratilac i izlagač, mada ga pojedini vlasnici i dalje obučavaju za vuču sanki i druge radne zadatke.

Samojed ima klasičnu špic siluetu: klinastu glavu, uspravne trouglaste uši, dubok grudni koš i kitnjast rep nošen preko leđa. Telo je nešto duže nego što je pas visok, a kreće se lakim, prostranim kasom koji lako savladava teren. Mužjaci su generalno krupniji i imaju bogatiju dlaku od ženki.

Najprepoznatljivija odlika je takozvani samojedski osmeh, koji nastaje zbog uzdignutih uglova usana. Ovaj oblik nije samo estetski: uzdignute usne sprečavaju curenje pljuvačke i tako smanjuju stvaranje leda na njušci po hladnom vremenu.

Dlaka i boje

Spoljna dlaka je prava i odvaja se od tela, dok je podlaka meka i gusta. Priznate boje su bela, kremasta, biskvit i kombinacija bele i biskvit boje. Dlaka na vrhovima ima blagi srebrnasti sjaj. Rasa linja tokom cele godine, a jednom ili dvaput godišnje obilno menja podlaku, kada u velikim količinama ispada gusta čupava dlaka.

Samojed je prijateljski, blag i razigran, sa jakom vezanošću za porodicu. Gajen je da živi među ljudima i najbolje funkcioniše kada je uključen u svakodnevne aktivnosti domaćinstva. Rasa se generalno dobro slaže sa decom i drugim psima, naročito kada je socijalizacija počela u ranom uzrastu.

Rasa nije pogodna za čuvarsku službu. Samojedi su skloniji da pozdrave nepoznate osobe nego da ih ospore, pa su nepouzdani kao čuvari, iako mogu da laveži najave dolazak. Glasni su psi i oglašavaju se lavežom, zavijanjem i raznim drugim zvucima, posebno kada im je dosadno ili kada su ostavljeni sami.

Bez društva ili kretanja, samojed može postati nemiran i destruktivan. Rasa je pametna i energična, osobine koje su je nekada činile dobrim radnim psom, a danas zahtevaju stalne mentalne i fizičke izazove. Rana socijalizacija i ustaljena rutina doprinose mirnijem ponašanju u odraslom dobu.

Nega dlake

• Četkajte dlaku nekoliko puta nedeljno, a svakodnevno tokom perioda obilnog linjanja
• Koristite četku sa metalnim zupcima i grebenalicu za podlaku kako biste dosegli gustu podlaku
• Kupajte psa povremeno; dlaka odbija prljavštinu i ne zahteva često pranje
• Redovno skraćujte kandže i proveravajte uši zbog nečistoća
• Perite zube nekoliko puta nedeljno radi zdravlja usne duplje

Kretanje

• Obezbedite najmanje jedan do dva sata aktivnosti dnevno
• Kombinujte šetnje sa trčanjem, planinarenjem ili igrom u ograđenom prostoru
• Ponudite zadatke poput donošenja predmeta, igara mirisa ili sportova vuče
• Izbegavajte napornu aktivnost po vrućini, jer gusta dlaka ograničava hlađenje

Okruženje

Samojed dobro podnosi hladnoću i bolje se snalazi u hladnijoj klimi. Po toplom vremenu potrebni su mu hlad, sveža voda i pažnja kako ne bi došlo do pregrevanja. Rasa je najsrećnija u kući, uz porodicu, a ne sama napolju, i najbolje funkcioniše tamo gde može veći deo dana da bude blizu ljudi.

Samojed treba da se hrani potpunom i uravnoteženom hranom formulisanom za njegov životni stadijum, bilo da je štene, odrasla jedinka ili stariji pas. Aktivni i radni psi troše više kalorija od manje aktivnih, pa količina hrane treba da prati telesnu kondiciju konkretnog psa, a ne fiksnu vrednost. Merite obroke i prilagođavajte ih telesnoj masi i aktivnosti.

Održavanje vitke telesne mase kod samojeda čuva zglobove i smanjuje opterećenje tela tokom vremena. Sveža voda mora uvek biti dostupna, što je posebno važno za psa sa gustom dlakom po toplom vremenu.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice treba da čine mali deo dnevnih kalorija, otprilike deset odsto ili manje, kako bi se izbeglo gojenje. Većini pasa na potpunoj ishrani dodaci nisu potrebni. O dodacima za zglobove, kožu ili dlaku razgovarajte sa veterinarom pre nego što ih uvedete.

Samojed je uglavnom zdrava rasa sa životnim vekom od 12 do 14 godina. Kao i kod mnogih čistokrvnih pasa, nosi određene nasledne zdravstvene rizike, a odgovorni uzgajivači testiraju roditelje kako bi ih smanjili. Kupci treba da pitaju o zdravstvenom testiranju roditelja.

Rasa je povezana sa naslednim oboljenjem bubrega poznatim kao samojedska nasledna glomerulopatija, koje pogađa bubrege i teže se ispoljava kod mužjaka. Kod rase se javljaju i oboljenja očiju i zglobova.

Preventivna nega

• Redovno sprovodite vakcinaciju i zaštitu od parazita
• Održavajte zdravu telesnu masu radi zaštite zglobova
• Zakazujte redovne veterinarske preglede, uključujući za starije pse
• Perite zube i organizujte stomatološke kontrole
• Tražite od uzgajivača rezultate testiranja kukova, očiju i relevantnih DNK testova

Samojed je inteligentan i brzo uči, ali nosi crtu samostalnosti nasleđenu iz radne prošlosti. Može izgubiti interesovanje za ponavljajuće vežbe i sam proceniti da li vredi da posluša neki zahtev. Obuka najbolje funkcioniše kada je dosledna, pozitivna i dovoljno raznovrsna da zadrži pažnju psa.

Rana socijalizacija je bitna. Izlaganje štenca ljudima, drugim psima i novim okruženjima pomaže mu da odraste u samopouzdanog i staloženog psa. Pošto je rasa glasna, korisno je naučiti komandu za tišinu i kontrolisati lavež kroz kretanje i društvo, a ne kroz kažnjavanje.

Osnove

1. Počnite socijalizaciju i blago rukovanje u ranom, štenačkom uzrastu
2. Naučite psa da reaguje na ime i osnovne komande: sedi, lezi, dođi, ostani
3. Vežbajte hodanje na popuštenom povodcu od ranog uzrasta, jer rasa voli da vuče
4. Dodajte vežbe dozivanja u ograđenom prostoru pre nego što psu verujete bez povodca
5. Držite treninge kratkim i čestim, u skladu sa rasponom pažnje ove rase

Samojedi sporo dostižu fizičku zrelost, pa odgovorni uzgajivači obično čekaju da pas duboko zakorači u drugu godinu pre priploda, kako bi se zdravstveno testiranje moglo završiti. Testiranje kukova, očiju i relevantnih DNK markera kod oba roditelja smanjuje nasledne probleme u leglu, uključujući bolest bubrega povezanu sa rasom.

Gestacija kod pasa traje oko 63 dana, nešto preko devet nedelja. Legla samojeda obično broje četiri do šest štenaca, mada se veličina legla razlikuje. Štenci se rađaju sa mekom dlakom koja se zgušnjava kako rastu, a odrasla dupla dlaka razvija se tokom prvih meseci i godina.

Prve nedelje su posvećene nezi majke, toploti i stabilnom dobijanju telesne mase kod štenaca. Od nekoliko nedelja starosti, uzgajivači počinju blago rukovanje i socijalizaciju kako bi štenci navikli na ljude pre nego što odu u nove domove, obično sa oko osam nedelja ili kasnije.

Како да региструјете пса расе Самоједски пас у Србији

У Србији је чиповање паса законска обавеза: сваки пас добија микрочип код ветеринара и уписује се у централну базу Управе за ветерину, па и ваш пас расе Самоједски пас. Држава тиме има евиденцију, али ви још немате запис који ради и ван граница. Бесплатан профил United Pet Club везује ваше контакте за пса докле год је ваш. Региструјте пса за неколико минута.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.