Ротвајлер

Ротвајлер је велики, снажно грађени радни пас пореклом из Немачке. Одликује га широко груди кош, тешка костура и црна длака са јасно оцртаним жутомркастим до маховинасто-браон ознакама. Одрасли пси достижу висину у гребену од приближно 56 до 69 цм и тежу од 36 до 61 кг, при чему су мужјаци знатно тежи. Упркос великим димензијама, добро узгојени ротвајлер се креће уравнотежено и показује изненађујућу окретност.

Пас је миран и самосвестан, а не нервозан или хиперактиван. Правилно одгојен и добро социјализован ротвајлер стабилан је у кући, опрезан prema странцима и дубоко привржен члановима породице. Власници га описују као тиху присутност у дому, која у трену постаје будна и реагује на сваку неуобичајену ситуацију.

Ротвајлер је паса узгојен за рад. Вукао је кола, теrao стоку, а касније преузео полицијске, војне и спасилачке улоге. Та радна основа и данас обликује пса: потребан му је задатак, свакодневна физичка активност и власник који му обезбеђује доследну структуру и обуку.

Коме ротвајлер одговара

Ротвајлер одговара активном и посвећеном власнику који му може обезбедити свакодневно кретање, рану социјализацију и доследну, али праведну обуку. Најбоље му је у кући у којој неко углавном борави и спреман је да постави јасна правила. Није добар избор за власника почетника који жели ниско захтевно кућно животиње, нити за домаћинство без времена за обуку, нити за особу која није у стању да управља великим и снажним псом. У правом дому ротвајлер је поуздан и одан пратилац.

Корени ротвајлера сежу до пастирских паса Римског царства. Када су римске легије продирале ка северу Европе, са собом су водиле псе мастиф-типа за чување и гоњење стоке намењене исхрани трупа. Ти пси остали су у пределима које су Римљани насељавали, укључујући подручје југа Немачке које је касније постало град Ротвајл.

Ротвајл је током средњег века прерастао у оживљени сточни трговачки центар. Локални пси, потомци римских пастирских раса укрштених са домаћим пастирским сојевима, коришћени су за гоњење стоке на пијацу и за чување стада и власника на путовању. Месари у граду служили су се овим псима и за вучу кола натоварених месом. Тако је пасмина добила назив Rottweiler Metzgerhund, што значи Ротвајлов месарски пас.

Долазак железнице у 19. веку окончао је праксу пешачења стоке на велике удаљености, па је потражња за пастирским псима нагло пала. До краја 19. века пасмина је скоро потпуно ишчезла. Интересовање се обновило почетком 20. века, делом зато што се пас показао изузетно погодним за полицијску и војну службу. Прва немачка удружења за ротвајлере основана су почетком 1900-их, а убрзо је уследио и јединствени стандард пасмине.

Током 20. века ротвајлер се проширио ван Немачке и стекао широко признање и као радни пас и као пратилац. Данас је и даље цењен у полицијским, војним, потражним, спасилачким и асистентским улогама, а широко га држе и као породичног чувара.

Ротвајлер је збијен и масиван пас, нешто дужи него виши. Тело је мишићаво и дубоко у пределу груди, леђа су права и снажна, а целокупни силует оставља утисак снаге и издржљивости. Глава је широка, с умерено засведеном лобањом, добро развијеном њушком и тамним, бадемастим очима које дају миран и будан израз. Уши су средnje велике, троугласте и носе се спуштено уз главу.

Длака и боје

Ротвајлер има кратак, раван и густ горњи слој длаке над мекшим подслојем. Подслој је најизраженији oko врата и бутина и варира у зависности od климе. Длака лежи равно и лако се одржава чистом. Једина прихваћена боја је црна с оштро оцртаним ознакама у распону од жутомрке до тамно маховинасте нијансе. Ознаке се јављају у доследном распореду: тачке изнад сваког ока, на образима, на њушци, на грудима и ногама и испод репа. Стандард даје предност јасно оцртаним ознакама. Реп је традиционално купиран, иако га многе земље данас остављају природним, у ком случају пас приликом кретања носи реп у нивоу леђа.

Ротвајлер је самоуверен и миран пас, а не плашљив или узбудљив. У кући је обично опуштен и равнодушан, задовољан да буде близу своје породице. Пасмина гради снажне везе с власницима и у кругу оних у које верује често је нежна и игрива. Многи ротвајлери воле телесни контакт и потрчаће за омиљеном особом или ће се наслонити на њу.

Према непознатим особама пас је природно уздржан и опрезан. Ротвајлер обично треба времена да прихвати нове људе и прво ће проценити ситуацију пре него што реагује. Тај инстинкт чувара дeo је пасмине и један је од разлога зашто је рана и стална социјализација толико важна. Пас коме је у младости омогућен сусрет с разним људима, местима и другим животињама одраста опуштенијим и проницљивијим, а изолован пас може постати сумњичав или реактиван.

Према деци у сопственој породици добро одгојени ротвајлер је обично нежан и стрпљив, мада његова величина налаже да интеракције с малом децом увек буду под надзором. Однос с другим псима и кућним љубимцима је различит. Агресија међу јединкама истог пола може се јавити, нарочито међу нешкопљеним мужјацима, али ротвајлер одгојен уз друге животиње с њима обично добро живи. Будући да је интелигентан и снажне воље, потребан му је власник који обезбеђује јасно и доследно вођство.

Одржавање ротвајлерове длаке је једноставно, али је овај пас захтеван у погледу вежбања, обуке и структуре. Кратка длака умерено се лине током целе године, а линање је обилније у периодима сезонске смене длаке, обично два пута годишње.

Грумирање

• Четкати jednom или два пута недељно чврстом четком или гуменим рукавицом ради уклањања отпале длаке, а чешће у периодима линања.
• Купати повремено, приближно сваки два до три месеца или кад је пас прљав.
• Сецкати нокте сваке три до четири недеље ако се не трошу природно.
• Редовно прегледати и чистити уши и прати зубе неколико пута недељно.

Вежбање

• Обезбедити најмање сат до два активности дневно кроз шетње, игру и тренинг.
• Укључити ментални рад попут послушности, игара нухтрења или слагалица за храну, јер пасмина лако досади.
• Радни нагон усмерити у структуриране активности попут трагања, вучења кола или спорта заштите где је то прикладно.
• Избегавати тешко, понављано вежбање на тврдим подлогама код младих паса чији зглобови су још у развоју.

Услови смештаја

Ротвајлеру највише одговара дом с безбедном оградом и довољно простора за кретање, а треба да живи унутра као члан домаћинства, а не сам напољу. Боље подноси хладно него топло време, па за време континенталних панонских летних жегова вежбање треба ограничити на јутарње и вечерње сате. Пасмина треба свакодневни људски контакт и hajde da развије проблематично понашање ако дуже борави сама или без довољно подстицаја.

Ротвајлер добро напредује на потпуној и уравнотеженој исхрани прилагођеној великим пасминама. Будући да ова пасмина лако добија на тежини и носи тежак оквир, контрола порција важна је за заштиту зглобова и смањење оптерећења срца. Хранити одмерену количину прилагођену старости, тежини и нивоу активности пса, а не остављати храну стално доступном. Штенад треба хранити формулом за штенад великих пасмина, која регулише унос калцијума и енергије ради равномерног раста и смањења ризика од болести зглобова.

Посластице и суплементи

Посластице ограничити на највише десет посто дневних калорија ради спречавања гојазности. Многи власници дају суплементе за зглобове с глукозамином и хондроитином, а неки додају омега-3 масне киселине ради здравља длаке и зглобова, али о суплементима прво треба разговарати с ветеринаром. Свежа вода увек мора бити доступна. Будући да пасмина има дубок труп, давање два мања оброка уместо једног великог и избегавање напорне активности одмах после јела може допринети смањењу ризика од торзије желуца.

Ротвajлер је генерално чврста пасмина, али као велики пас има краћи просечни животни век од приближно 9 до 10 година и неколико здравствених стања на која треба обратити пажњу. Одговорни узгајивачи испитују приплодне псе на дисплазију кукова и лаката и на срчане проблеме, чиме се смањује ризик преноса ових стања. Одржавање здраве тежине je jedan од наjeфикаснијих начина заштите зглобова и општег здравља пса.

Србија je eндемско подручје за бабезиозу коју преносе крпељи. Крпељи су активни у топлим месецима, а ризик je посебно висок у шумадијским и воjводанским шумама и травнатим пределима. Примена антипаразитских средстава и редован преглед длаке после боравка у природи важни су елементи сезонске заштите.

Превентивна брига

• Заказати годишње ветеринарске прегледе, а код старијих паса и чешће.
• Редовно обнављати вакцинацију и заштиту од паразита.
• Одржавати пса у линији да би се смањило оптерећење зглобова и срца.
• Водити рачуна о денталној хигијени и редовно пратити здравље зглобова током старења.
• Куповати штенад само од узгајивача регистрованих при Кинолошком савезу Србије (KSS) који поседују налазе за кукове, лакте и срце.

Ротвајлер спада међу послушније радне пасмине. Интелигентан је, брзо учи и радо сарађује с власником кога поштује. Та иста интелигенција праћена је снажном и независном вољом, па пасмина захтева власника који је миран, доследан и јасно преузима водећу улогу. Оштро или недоследно поступање обично доводи до супротног ефекта и може произвести тврдоглавог или реактивног пса. Рана социјализација и послушничка обука неопходне су и ради управљања величином и снагом пса и ради усмеравања инстинкта чувања на контролисан начин.

Основе

1. Започети социјализацију у штенаћком добу излагањем пса разним људима, местима, звуцима и другим животињама.
2. Рано научити основне команде: седи, лези, остани, дођи и ход уз ногу без вучења поводца.
3. Вежбе одржавати кратким, честим и позитивним ради одржавања пажње пса.
4. Поставити доследна правила у домаћинству која ће сви чланови породице поштовати.
5. Напредовати ка напреднијем раду попут трагања, вучења кола или спорта заштите ради задовољавања радног нагона.
6. Наставити с обуком и утврђивањем током читавог живота пса, а не само у штенаћком периоду.

Одговорни узгој ротвajлера заснива се на здрављу и темпераменту, а не само на изгледу. Иако пси досежу физичку зрелост раније, већина узгајивача чека до приближно две године пре паривања, кад се могу завршити прегледи кукова, лаката и срца и кад је јасан карактер одраслог пса. Женке долазе у топлину приближно два пута годишnje. Након успешног паривања гестација траје приближно 63 дана.

Легла су обично велика, најчешће у распону од 6 до 12 штенади, што одговара величини пасмине. Штењење велике пасмине може носити компликације, па узгајивачи обично планирају ветеринарску подршку током порода. Новорођена штенад потпуно зависи од мајке за топлину и исхрану у прве недеље, а узгajивач брине о чистоћи, топлоти и тишини места за штењење и прати напредак у тежини.

Рана манипулација и социјализација почињу у легли. Штенад се обично залучује до приближно седме или осме недеље и користи им нежно излагање руковању, звуцима и новим искуствима пре него оду у нове домове. С обзиром на снагу и заштитнички карактер пасмине, упаривање штенади с одговарајућим власницима важан је dio одговорног узгоја. Узгajивачи у Србији треба да буду регистровани при Кинолошком савезу Србије (KSS) и да поштују прописе о обавезном чипованPIJ и општини регистрацији паса.

Како да региструјете пса расе Ротвајлер у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Ротвајлер онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Петнаест цифара под кожом пса расе Ротвајлер показаће на вас тек кад то каже регистар. Нека каже бесплатно: запис на United Pet Club никад не истиче, прима сваку марку чипа, а свака измена података је бесплатна. Регистрација микрочипа прво, налог одмах затим.