Пиринејски овчар

Pirinejski ovčar je lagan ovčarski pas razvijen u planinama južne Francuske. Vekovima je radio zajedno sa krupnijim pirinejskim planinskim psom: veliki beli pas je čuvao stado od zveri, dok je manji pirinejski ovčar terao i sakupljao ovce. Reč je o jednoj od najmanjih ovčarskih rasa, a istovremeno o jednoj od najpokretljivijih.

Unutar iste rase postoje dve varijante dlake: duga i kratka. Obe dele istu žilavu građu, lako telo i brz, gotovo mačji način kretanja. Odrasla radna jedinka obično teži od 7 do 14 kg i meri od 38 do 53 cm u grebenu, u zavisnosti od varijante i pola.

Pirinejski ovčar je odan svom čoveku i razvija snažnu vezanost za jednog vlasnika, čije pokrete i raspoloženje pomno prati. Prema strancima ostaje oprezan i uzdržan. Takva priroda ga je oduvek činila pouzdanim čuvarom kuće, pored uloge ovčara. Vlasnici opisuju psa koji retko miruje i uvek traži neki zadatak.

Kome pirinejski ovčar odgovara

Ova rasa odgovara aktivnom vlasniku koji joj može pružiti svakodnevno fizičko kretanje i stalan zadatak. Dobro napreduje u kinološkim sportovima poput agilitija, ovčarskih proba i poslušnosti. Manje odgovara mirnom domaćinstvu ili osobi koja je dugo odsutna od kuće, jer pas ostaje smiren jedino uz dovoljno kretanja i društva.

Rasa potiče iz planina Pirineja, na granici Francuske i Španije, gde su pastiri koristili male, brze pse za teranje stada preko strmog terena. Tačno poreklo nije zabeleženo, jer je reč o radnim seoskim psima, a ne o izložbenim primercima, ali se ovaj tip smatra jednim od najstarijih u Francuskoj. Generacijama je pirinejski ovčar radio uz pirinejskog planinskog psa: manji pas je terao stado, dok je veći čuvao.

Van svog matičnog kraja rasa je ostala gotovo nepoznata sve do početka dvadesetog veka. Tokom Prvog svetskog rata francuska vojska je koristila pirinejske ovčare kao kurire, tragače i stražare, a ta služba im je donela širu prepoznatljivost.

Standard rase sastavljen je u Francuskoj 1921. godine, a osnovano je i Udruženje ljubitelja pirinejskih pasa (Réunion des Amateurs de Chiens Pyrénéens) sa ciljem da zaštiti ovaj tip. Standard je priznao dve varijante prema dlaci na njušci: duge dlake i kratke dlake.

Rasa je stigla u Sjedinjene Države osamdesetih godina dvadesetog veka, a Američki kinološki savez (AKC) dao joj je puno priznanje u grupi ovčarskih pasa 2009. godine. Van radnih i sportskih kinoloških krugova i danas je prilično retka.

Pirinejski ovčar je mali, žilav pas građen za izdržljivost, a ne za snagu. Telo je nešto duže nego što je pas visok u grebenu, kostur je lagan, a opšti utisak je pasa koji je budan, energičan i stalno spreman na akciju. Rasu u Srbiji priznaje Kinološki savez Republike Srbije, kao član Međunarodne kinološke federacije (FCI), u dve varijante dlake.

Dve varijante razlikuju se uglavnom po njušci: varijanta duge dlake ima dužu dlaku i razbarušen izgled, dok varijanta kratke dlake ima kratku, finu dlaku na njušci i otvoreniji izraz.

Dlaka i boje

Najčešće boje su žutosmeđa i siva, u tonovima od svetle do skoro ugljene, a javljaju se i tigrasti i merle šara. Dozvoljene su ograničene bele šare na grudima i šapama. Dlaka varijante duge dlake vremenom može lako da se uvije u pramenove ako se ne šiša. Uši su tradicionalno poluuspravne, a rep može biti prirodan, kupiran ili prirodno kratak, zavisno od regiona i standarda.

Pirinejski ovčar je snažno vezan za svoju glavnu osobu, a blizak odnos gradi i sa čitavom porodicom. Inteligentan je i brzo uči, ali baš ta oštroumnost znači da mu bez posla dosadi i postaje nemiran. Rasa je atletska i gotovo stalno u pokretu, a u dom unosi živ, ponekad nestašan duh.

Prema strancima ostaje uzdržan i oprezan, pa je pouzdan čuvar kuće. Rana i dosledna socijalizacija je važna, kako ta obazrivost ne bi prerasla u plašljivost ili preteranu reaktivnost. Prema deci iz sopstvene porodice obično je nežan, mada ga ovčarski nagon može navesti da juri ili blago gricka pete deteta koje trči, pa je uz malu decu koristan nadzor.

Sa drugim psima i ljubimcima može se dobro slagati ako odrasta zajedno s njima, ali njegova potreba da pokreće i usmerava druge katkad manje životinje pretvara u metu za teranje. Rasa je budna i glasna, pa reaguje lavežom na nepoznate prizore i zvuke.

Nega dlake

• Duga dlaka: četkajte jednom nedeljno da biste sprečili filcanje, a češće tokom sezonskog linjanja
• Kratka dlaka: četkajte svake jedne do dve nedelje; održavanje je lakše
• Kupajte psa samo kada je zaista potrebno, jer često kupanje slabi zaštitni sloj dlake
• Skratite dlaku oko očiju ako mu ometa vid, i redovno pregledajte uši radi nečistoća
• Sasecite kandže svakih nekoliko nedelja i redovno perite zube

Kretanje

• Obezbedite bar 60 do 90 minuta aktivnosti dnevno
• Kombinujte fizičko kretanje sa mentalnim radom, poput igara za obuku ili igračaka sa skrivenom hranom
• Kinološki sportovi poput agilitija, ovčarskih proba, flajbola i poslušnosti ovoj rasi veoma odgovaraju
• Bezbedno ograđeno dvorište pomaže, ali ne zamenjuje organizovano kretanje
• Bez dovoljno odušaka, pas se često okreće lajanju, kopanju ili grickanju stvari

Okruženje

Dlaka ove rase je otporna na vremenske uslove, pa se pas prilagođava većini klima. Može živeti u domu bilo koje veličine ako su njegove potrebe za kretanjem zadovoljene. Najsrećniji je uz pristup otvorenom prostoru i svakodnevni zadatak. Duži periodi usamljenosti obično dovode do stresa i neželjenog ponašanja.

Pirinejskom ovčaru odgovara kompletna i uravnotežena hrana za pse, formulisana za aktivne male do srednje velike rase. Kako sagoreva mnogo energije, radni pas ili pas koji se bavi sportom može zahtevati više kalorija nego kućni ljubimac sa lakšom aktivnošću. Količinu prilagodite uzrastu, telesnoj masi i dnevnom opterećenju, a ne proseku sa deklaracije, i menjajte je kako se rutina psa menja. Sveža voda treba da bude uvek dostupna.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice ograničite na oko deset procenata dnevnih kalorija kako bi pas ostao vitak: pretio pirinejski ovčar gubi okretnost o kojoj rasa zavisi. Većini pasa na kompletnoj ishrani dodaci nisu potrebni, ali se pre uvođenja bilo čega posavetujte sa veterinarom, posebno kod radnog ili starijeg psa.

Pirinejski ovčar spada u dugovečnije pasje rase, sa tipičnim životnim vekom od 15 do 17 godina. Rasa je uglavnom krepka i otporna, u skladu sa svojim poreklom izdržljivog radnog psa. Ipak, kao i sve rase, nosi određene nasledne rizike. Kupovina od uzgajivača koji testira priplodne jedinke smanjuje verovatnoću ovih problema.

Preventivna nega

• Godišnji veterinarski pregledi, a kod starijih pasa dva puta godišnje
• Redovno ažurirajte osnovne vakcine i zaštitu od parazita
• Redovna nega zuba radi zaštite manje vilice
• Održavajte vitku telesnu kondiciju radi rasterećenja zglobova
• Pregled kukova, kolena i očiju kod priplodnih pasa

Pirinejski ovčar brzo uči i rado sarađuje sa svojim vlasnikom, pa spada u sposobnije ovčarske rase za dresuru. Ta ista inteligencija ima i naličje: pas kome je dosadno sam sebi izmišlja zanimacije, a onaj kome se grubo postupa se povlači, jer je rasa osetljiva na raspoloženje svog čoveka. Kratke, raznovrsne i vedre vežbe drže mu pažnju bolje od dugih ponavljanja. Rana socijalizacija je jednako važna kao poslušnost, jer prirodna obazrivost rase prema strancima zahteva postepeno i pozitivno izlaganje da bi prerasla u samopouzdanje.

Osnove dresure

1. Socijalizaciju započnite još kao štene, uz miran susret sa ljudima, mestima i drugim životinjama
2. Naučite ime, dolazak na poziv, sedenje i ležanje uz nagrade hranom i igrom
3. Ovčarski nagon usmerite u sport ili organizovanu igru, umesto da ga potiskujete
4. Vežbe držite kratkim, po nekoliko minuta, i završite ih uspehom
5. Rano uvežbavajte smirivanje i boravak nasamo kako biste sprečili stres zbog odvajanja
6. Trajanje i ometanja postepeno povećavajte kada osnove postanu pouzdane

Ženke pirinejskog ovčara obično dostižu fizičku zrelost oko 18 do 24 meseca, a sa parenjem je najbolje sačekati dok pas potpuno ne izraste i ne prođe zdravstvena testiranja. Kao i kod većine pasa, kuja dolazi u sezonu otprilike dva puta godišnje, a gestacija traje oko 63 dana od začeća.

Legla su mala, u skladu sa veličinom rase, i obično broje od 3 do 6 štenaca. Kako se obe varijante dlake mogu pojaviti u istom leglu, uzgajivači prate i beleže koju varijantu nosi svaki štenac. Odgovorni uzgajivači testiraju kukove, kolena, oči i srce pre parenja, a prednost daju zdravom radnom temperamentu i stabilnim nervima rase.

Štenci treba da ostanu uz majku najmanje do osme nedelje života. Rano rukovanje i blago izlaganje svakodnevnim prizorima i zvucima u tom periodu postavljaju temelj za samopouzdanog, dobro socijalizovanog odraslog psa kakav rasa treba da bude.

Како да региструјете пса расе Пиринејски овчар у Србији

У Србији је чиповање паса законска обавеза: сваки пас добија микрочип код ветеринара и уписује се у централну базу Управе за ветерину, па и ваш пас расе Пиринејски овчар. Држава тиме има евиденцију, али ви још немате запис који ради и ван граница. Бесплатан профил United Pet Club везује ваше контакте за пса докле год је ваш. Региструјте пса за неколико минута.

Петнаест цифара под кожом пса расе Пиринејски овчар показаће на вас тек кад то каже регистар. Нека каже бесплатно: запис на United Pet Club никад не истиче, прима сваку марку чипа, а свака измена података је бесплатна. Регистрација микрочипа прво, налог одмах затим.