Мешанац (пас)

Pas mešane rase nosi poreklo iz više od jedne rase, ili potiče od generacija pasa koji su se ukrštali bez usmerene selekcije čoveka. Ova kategorija obuhvata sve, od planiranog ukrštanja dve poznate rase do psa iz skloništa čije poreklo niko ne zna. Zato što je genski fond širok, jedinke se razlikuju mnogo više nego psi unutar jedne priznate rase.

Većina mešanaca spada u srednju veličinu, mada telesna masa, građa i dlaka zavise isključivo od loze iz koje pas potiče. Uobičajene osobine temperamenta uključuju druželjubivu, dobrodušnu narav i snažnu privrženost domaćinstvu. Mnogi se dobro slažu sa ljudima i drugim životinjama, a grupa u celini je dovoljno svestrana da se uklopi u širok raspon domova i nivoa aktivnosti.

Mešanci čine veliki deo svetske populacije kućnih pasa i većinu pasa u skloništima. Usvajanje mešanca je često jeftinije od kupovine rasnog šteneta, a širok genetski osnov može smanjiti učestalost nekih naslednih poremećaja vezanih za usku uzgojnu bazu.

Kome odgovara

Mešanac odgovara vlasnicima kojima je temperament i uklapanje u dom važniji od predvidljivog izgleda. Pošto se osobine razlikuju od psa do psa, upoznavanje odraslog psa ili uvid u njegovo ponašanje pouzdaniji je pristup od nagađanja na osnovu izgleda. Ova grupa pasa odgovara i onima koji prvi put uzimaju psa, i porodicama, i aktivnim domaćinstvima, pod uslovom da energija i veličina konkretnog psa odgovaraju uslovima života.

Mešanci nemaju dokumentovanu tačku porekla. Psi su odomaćeni od vukova pre više hiljada godina, i najveći deo te istorije ukrštali su se sa malo ljudske kontrole nad time koji se par pasa spaja. Rezultat je bila populacija radnih i seoskih pasa čiji su izgled i ponašanje odražavali lokalne uslove, a ne pisani standard.

Savremena razlika između rasnog i mešanog psa novijeg je datuma. Zvanični rasni klubovi i matične knjige pojavili su se uglavnom u devetnaestom veku, kada su registri poput The Kennel Cluba (osnovanog 1873) počeli da beleže zatvorene rodoslove. Pas se smatrao rasnim samo ako su oba roditelja pripadala istoj registrovanoj rasi. Svaki pas van tog sistema, po definiciji, postao je mešanac. Kinološki savez Srbije danas preko FCI sistema vodi rodovnike rasnih pasa, ali mešanci, kao i drugde u svetu, ne ulaze u tu evidenciju.

Tokom čitavog dvadesetog veka mešanci su ostali najrasprostranjeniji tip psa na svetu. U mnogim krajevima žive kao slobodni ili sredinski psi, dok su drugde porodični ljubimci koji potiču iz skloništa i udruženja za spasavanje. Izrazi poput mešanac, avlijaner ili ukrštenac svi opisuju pse mešanog porekla, mada ukrštenac obično označava namerno ukrštanje dve poznate rase.

U novije vreme, namerna ukrštanja koja se prodaju pod složenim imenima postala su uobičajena. Ona ostaju mešanci u genetskom smislu, čak i kada su namerno uzgojena. Šira populacija i dalje se definiše raznovrsnošću, a ne bilo kakvom fiksnom istorijom.

Za mešanca ne postoji rasni standard. Izgled zavisi od rasa u poreklu psa i od načina na koji se te osobine kombinuju. Dva šteneta iz istog legla mogu se razlikovati po veličini, dužini dlake, položaju ušiju i boji. Izgled odraslog psa najlakše je predvideti kada su roditelji poznati.

Mnogi mešanci se razviju u srednju građu, sa proporcijama koje padaju između težih i lakših rasa u njihovom poreklu. Glava, njuška, uši i rep variraju kod svakog primerka. Neki psi jako liče na jednog roditelja, dok kod drugih preovlađuje ujednačena mešavina osobina.

Dlaka i boje

Vrsta dlake prati poreklo. Pas iz kratkodlakih rasa obično nosi glatku dlaku koja se linja, dok pas sa ovčarskim ili terijerskim precima može imati dužu ili žičanu dlaku. Boja i šara mogu biti jednobojne, dvobojne, prugaste, tačkaste ili sa flekama. Pošto se geni za pigment slobodno kombinuju, kombinacije boja retke kod čistih rasa kod mešanaca se javljaju često.

Temperament mešanca odražava njegovo poreklo, ranu socijalizaciju i obuku, a ne fiksni rasni profil. Kao grupa, mešanci se često opisuju kao druželjubivi, odani i dobroćudni, a mnogi se lako slažu i sa ljudima i sa drugim životinjama.

Prema porodici, većina razvija jaku privrženost i uživa u učešću u svakodnevnom životu. Ponašanje prema strancima kreće se od otvorene dobrodošlice do suzdržanosti, u zavisnosti od rasa u poreklu i od načina odgoja. Psi sa čuvarskim ili ovčarskim precima mogu biti opreznije prirode, dok oni iz lovačkih ili pratećih linija obično lako prihvataju nove ljude.

Odnos prema drugim ljubimcima takođe varira. Rano, pozitivno izlaganje drugim psima, mačkama i sitnim životinjama oblikuje koliko dobro odrasli pas deli prostor sa njima. Pošto je genetska osnova široka, najpouzdaniji vodič je ponašanje konkretnog psa koje se može posmatrati, što je jedan od razloga zašto je usvajanje odraslog psa ponekad lakše od predviđanja kakav će karakter šteneta razviti kada odraste.

Svakodnevna nega mešanca prati ista načela kao i za bilo kog psa, prilagođena konkretnoj jedinki. Vrsta dlake određuje zahteve za negu, dok veličina i poreklo određuju potrebu za kretanjem. Poznavanje rasa u pozadini psa pomaže da se rutina prilagodi baš njemu.

Nega dlake

• Kratku dlaku četkajte jednom nedeljno; srednju, dugu ili duplu dlaku dva do tri puta nedeljno, a češće tokom sezonskog linjanja.
• Kupajte pse na svakih mesec do tri meseca, ili kad je dlaka prljava, koristeći šampon za pse.
• Sečite kandže na tri do četiri nedelje ako se ne trošite prirodno.
• Redovno pregledajte i čistite uši, naročito kod pasa oborenih ušiju.
• Perite zube nekoliko puta nedeljno da biste smanjili rizik od bolesti zuba i desni.

Fizička aktivnost

• Većini srednje velikih mešanaca dovoljno je 30 do 60 minuta aktivnosti dnevno.
• Povećajte obim vežbanja kod pasa sa lovačkim, ovčarskim ili radnim precima.
• Dodajte mentalne izazove poput igara sa mirisima, obuke ili igračaka sa hranom.
• Prilagodite intenzitet za štenad, starije pse i pse sa skraćenom njuškom.

Okruženje

Većina mešanaca se prilagođava kući ili stanu, sve dok su njihove potrebe za kretanjem zadovoljene. Bezbedno ograđeno dvorište pomaže, ali nije neophodno. Obezbedite miran kutak za odmor, svežu vodu i zaštitu od velikih vrućina i hladnoća, posebno za pse s tankom dlakom i za vrlo mlade ili stare jedinke. Kontinentalna klima u Srbiji donosi vrele letnje mesece i hladne zime, pa dlaka i uslovi smeštaja treba da prate ta godišnja doba: hladovina i dovoljno vode leti, zaklonjen i suv prostor zimi.

Mešancu je potrebna potpuna i uravnotežena ishrana prilagođena njegovom uzrastu i veličini. Izaberite hranu označenu za odgovarajući životni stadijum, kao što su štene, odrasli pas ili stariji pas, i proverite da li zadovoljava priznati nutritivni standard. Pošto ova grupa pasa obuhvata mnogo veličina, porciju prilagodite konkretnom psu, a ne jednoj fiksnoj količini.

Hranite u odmerenim obrocima po rasporedu i prilagođavajte količinu tako da pas zadrži zdravu težinu, kod koje se rebra mogu napipati, ali se ne vide. Uvek obezbedite svežu vodu.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice ograničite na otprilike 10 procenata dnevnog unosa kalorija, kako ne bi narušile ravnotežu ishrane. Dobre opcije su mali komadi običnog kuvanog mesa ili neko povrće bezbedno za pse. Većina pasa na potpunoj komercijalnoj ishrani ne treba dodatke, pa dodatke za zglobove, kožu ili druge svrhe uvodite samo po preporuci veterinara.

Mešanci su često zdravi, a njihova široka genetska osnova može smanjiti učestalost nekih naslednih stanja koja se koncentrišu kod usko uzgajanih linija. Ovo se ponekad naziva hibridnom snagom, mada to ne čini nijednog psa otpornim na bolest. Pas i dalje može naslediti poremećaje koje nose rase u njegovom poreklu.

Uobičajen životni vek je 10 do 15 godina. Manje jedinke često žive bliže gornjoj granici tog raspona, dok krupniji psi obično žive kraće. Redovna veterinarska nega, zdrava telesna masa i higijena zuba doprinose dugom životu.

Preventivna nega

• Zakažite godišnje veterinarske preglede, a kod starijih pasa i češće.
• Održavajte vakcinaciju i zaštitu od parazita ažurnim.
• Održavajte zdravu telesnu masu odmerenim obrocima i redovnom aktivnošću.
• Perite zube i po savetu zakazujte stomatološko čišćenje.
• Razmislite o osiguranju za ljubimce ili štednji za neočekivane troškove.

Sposobnost obuke kod mešanca zavisi od njegovog porekla i ranog iskustva. Psi sa radnim, ovčarskim ili lovačkim precima često brzo uče i žele da imaju zadatak, dok drugi mogu biti samostalniji. Kod cele grupe, doslednost i pozitivno potkrepljenje daju pouzdane rezultate.

Socijalizaciju i osnovnu obuku počnite rano. Kratke, česte sesije zadržavaju pažnju bolje od dugih, a završavanje sesije uspehom drži psa motivisanim. Pošto se individualna motivacija razlikuje, posmatrajte psa pred sobom i prilagodite tempo i nagradu njemu.

Osnove

1. Socijalizujte psa sa ljudima, mestima i drugim životinjama od malena.
2. Naučite ga da pouzdano reaguje na ime i uspostavlja kontakt očima.
3. Uvežbajte osnovne komande: sedi, lezi, ostani, dođi i pusti.
4. Prvo uvežbajte hodanje na labavom povocu u okruženju sa malo ometanja.
5. Dodajte navikavanje na kućni red i rutinu boksa ili mesta za mirovanje.
6. Postepeno produžavajte trajanje vežbi i dodajte ometanja kako veštine napreduju.

Mešanci se razmnožavaju kao i svi domaći psi. Ženke obično dostižu polnu zrelost između 6 i 12 meseci, mada odgovorno uzgajanje čeka da pas fizički i mentalno sazri, često nakon prve ili druge godine. Mnoge veterinarske i strukovne organizacije preporučuju kastraciju ili sterilizaciju kućnih ljubimaca koji nisu namenjeni planiranom uzgoju, s obzirom na veliki broj pasa koji već čekaju u skloništima.

Gestacija traje oko 63 dana od začeća. Veličina legla mnogo varira u zavisnosti od veličine i porekla roditelja, obično od nekoliko štenaca do desetak. Pošto je genetska osnova mešovita, štenci iz istog legla mogu se izrazito razlikovati po veličini, dlaci, boji i temperamentu, pa je ishod kod odraslih pasa teško predvideti.

Novorođena štenad rađaju se slepa i gluva i u potpunosti zavise od majke za toplotu i mleko. Oči se otvaraju oko druge nedelje. Odvikavanje od mleka počinje oko treće do četvrte nedelje i obično se završava do osme nedelje, kada socijalizacija sa ljudima i braćom i sestrama iz legla postaje važna za zdrav razvoj.

Како да региструјете мешанца у Србији

Законска обавеза чиповања не пита за педигре: мешанац из азила чипује се и уписује у базу Управе за ветерину исто као шампион изложби. Државни део обави ветеринар; запис који одговара и ван граница псу даје бесплатан профил United Pet Club, с вашим бројем уз његову фотографију за цео пасји век. Региструјте пса за неколико минута.

Пас из азила стиже кући по правилу већ чипован; број само треба да покаже на вас. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се све марке, ажурирања после селидбе се не наплаћују, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.