Малтезер

Malteški pas spada u patuljaste rase pasa pratilaca, sa jednostrukom, dugom i pravom belom dlakom koja pada uz telo. Odrasle jedinke su lakše od 3,2 kg i visoke od 20 do 25 cm u grebenu, što ovu rasu svrstava među najsitnije u toy grupi. Uprkos nežnoj građi, malteški pas je stabilan na nogama i kreće se lakim, glatkim hodom.

Rasa vekovima živi uz čoveka kao salonski pas, i temperament to jasno pokazuje. Malteški pas je privržen, blag i razigran, i obično se snažno veže za članove domaćinstva u kome živi. Budnost je takođe deo prirode rase: mnogi psi laju kada neko dođe u posetu, iako po veličini nisu čuvari.

Pošto dlaka raste neprekidno a opadanje je vrlo retko, malteškog psa često biraju vlasnici koji žele sitnog psa što ne ostavlja dlake po stanu. Ista ta dlaka zahteva redovno održavanje, pa rasa odgovara vlasnicima spremnim na svakodnevno četkanje ili redovno šišanje.

Kome odgovara malteški pas

Malteški pas odgovara vlasnicima koji žele sitnog psa za stan i koji su dovoljno kod kuće da mu posvete redovnu pažnju. Dobro podnosi život u stanu jer su mu potrebe za kretanjem skromne. Rasa je često dobar izbor za starije osobe i za one koji prvi put drže psa, pod uslovom da redovno neguju dlaku i vode računa o zubima. U domaćinstvima sa vrlo malom decom potreban je stalni nadzor, jer sitna građa psa lako strada u grubljoj igri.

Malteški pas je jedna od najstarijih toy rasa, a njeni koreni sežu u centralni Mediteran. Sitni beli psi pratioci sa tog područja pominju se u grčkim i rimskim tekstovima i prikazani su na antičkoj umetnosti, a ostrvo Malta se tradicionalno smatra izvorom imena rase. Poreklo pre klasičnog perioda nije dokumentovano, pa starije priče o tačnom datumu nastanka treba shvatiti kao predanje, a ne kao potvrđenu činjenicu.

Tokom antike ovi psi su držani kao društvo, a ne kao radne životinje. Rimski pisci pominju sitnog melitejskog psa, a taj tip se pojavljuje na keramici i u zapisima o salonskim psima imućnih vlasnika. Uloga rase kao pratioca u kući ostala je nepromenjena kroz čitavu njenu dugu istoriju.

U doba renesanse malteški pas je bio omiljen među evropskim plemstvom i pojavljuje se na portretima tog vremena, često u krilu aristokratskih vlasnica. Ta naklonost plemstva pomogla je da se sitni beli tip očuva i onda kada su se mode u pogledu pasa menjale.

Rasa je stigla u Englesku, a kasnije i u Severnu Ameriku, tokom devetnaestog veka, gde se izlagala i uzgajala prema pisanom standardu. Nacionalni kinološki savezi priznali su malteškog psa krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, a današnji pas po veličini i nameni ostaje blizak svojim istorijskim precima. U Srbiji uzgoj i izložbe malteškog psa prati Kinološki savez Srbije (KSS), koji vodi rodovnike i za ovu rasu.

Malteški pas ima skladnu, blago kvadratnu liniju tela, ravnu liniju leđa i rep nošen preko leđa. Glava je srazmerna telu, sa umerenim stopom, crnim nosom i tamnim, okruglim očima koje daju budan izraz. Uši su nisko postavljene i vise, prekrivene dugom dlakom koja se stapa sa ostatkom kaputa. Ukupan utisak je pas koji deluje profinjeno, ali se u pokretu ne doima krhkim.

Dlaka i boja

Osnovna odlika rase je jednostruka duga i prava dlaka bez potkožne dlake, koja pada na obe strane razdeljka i kod izložbenih pasa može da dosegne do zemlje. Standardna boja je čisto bela. Blage limun ili svetlo žućkaste šare na ušima neki standardi tolerišu, ali se ne smatraju poželjnim. Kako je reč o dlaci, a ne o gustom krznu, rasa slabo linja, ali se dlaka bez redovnog četkanja lako filca i zapetljava. Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca drže dlaku kraće ošišanu radi lakšeg održavanja, uz zadržavanje mekoće oko njuške i šapa.

Malteški pas je pas okrenut ljudima, koji najveći deo dana želi da provede blizu vlasnika. Prema porodici je privržen i blag, i često prati ukućane iz sobe u sobu. Kod mnogih maltezera razigranost ostaje izražena i u odraslom dobu, pa rado prihvataju kraće igre i igračke.

Prema strancima je rasa obično prijateljski nastrojena nakon upoznavanja, mada ima naviku da laje na nove posetioce i nepoznate zvuke. Ta budnost čini ga dobrim 'zvučnim' čuvarom, iako po veličini nema nikakvu odbrambenu ulogu. Rana socijalizacija pomaže da se smanji suvišno lajanje i nervoza.

Sa drugim ljubimcima malteški pas se po pravilu dobro slaže kada odrastaju zajedno, uključujući mačke i druge sitne pse. Kod znatno krupnijih pasa potreban je oprez zbog razlike u veličini. Rasa je sklona stresu zbog odvajanja od vlasnika, pa najbolje napreduje u domaćinstvu gde ne ostaje sam duže vreme.

Nega dlake

• Četkajte dlaku svakog dana da biste sprečili filcanje i čvorove, naročito iza ušiju i ispod nogu.
• Kupajte psa na svake jednu do tri nedelje blagim šamponom za pse, a dlaku potpuno osušite da ostane prava.
• Svakodnevno čistite predeo oko očiju kako biste ograničili mrlje od suza na beloj dlaci.
• Skraćujte ili vežite dlaku iznad očiju da vid ostane slobodan.
• Perite zube nekoliko puta nedeljno, jer su sitne rase sklone oboljenjima zuba.
• Sečite kandže na svakih nekoliko nedelja i proveravajte uši zbog voska i nečistoće.

Fizička aktivnost

• Obezbedite oko 20 do 30 minuta aktivnosti dnevno kroz kratke šetnje i igru.
• Zadovoljite veći deo dnevnih potreba igrom u stanu i blagim dodavanjem loptice.
• Izbegavajte duge ili naporne izlaske, jer se rasa brzo umara i pregreva po toplom vremenu.
• Štitite psa od hladnoće i vlage, pošto jednostruka dlaka pruža slabu izolaciju.

Uslovi života

Malteški pas je pas za zatvoren prostor i dobro se prilagođava životu u stanu ili manjoj kući. Osetljiv je na temperaturne krajnosti i treba da živi u kući sa porodicom, a ne napolju. Mesto za odmor bez promaje, nekoliko bezbednih igračaka i stepenice ili rampa do omiljenog nameštaja pomažu da se sitna građa zaštiti od povreda pri skakanju. Kontinentalna klima u Srbiji, sa hladnim zimama i vrelim letima, dodatan je razlog da ovaj pas ostaje u kući tokom cele godine.

Malteškom psu najviše odgovara kompletna i uravnotežena hrana namenjena sitnim, odnosno toy rasama. Sitnija granulacija hrane lakše se žvaće i doprinosi zdravlju zuba. Pošto je rasa sitna i sklona gojenju, obroke treba odmeravati umesto da hrana stalno stoji na raspolaganju, a poslastice treba da čine mali deo dnevnog unosa kalorija. Sveža voda mora biti dostupna u svakom trenutku.

Poslastice i dodaci ishrani

Za dresuru koristite sitne poslastice sa malo kalorija i uračunajte ih u dnevni unos. Većini maltezera na kompletnoj gotovoj hrani dodaci ishrani nisu potrebni, ali veterinar u pojedinim slučajevima može predložiti stomatološke pogačice ili dodatak za zglobove i dlaku. Kod štenaca toy rasa može doći do pada šećera u krvi (hipoglikemije) ako preskoče obrok, pa štenci treba da jedu manje obroke po redovnom rasporedu.

Malteški pas je uglavnom zdrava rasa, sa tipičnim životnim vekom od 12 do 15 godina, a mnoge jedinke uz dobru negu žive i duže. Kao kod većine toy rasa, glavni zdravstveni rizici povezani su sa sitnom građom: zbijenost zuba u vilici, lomljivije kosti i zglobovi skloni iskliznuću. Kupovina od uzgajivača koji testiraju roditelje na poznata oboljenja, uz redovne veterinarske preglede, smanjuje rizik.

Preventivna nega

• Zakažite godišnji veterinarski pregled, a kod starijih pasa dva puta godišnje.
• Redovno ažurirajte vakcine i zaštitu od parazita.
• Redovno perite zube i dogovorite profesionalno čišćenje kada veterinar to predloži.
• Šetajte psa na hamu kako biste zaštitili dušnik.
• Održavajte vitku telesnu masu da biste rasteretili kolena i zglobove.
• Pitajte uzgajivača da li su roditelji testirani na patelu i, po potrebi, na stanje jetre.

Malteški pas je bistar i pažljiv, i uglavnom uživa u učenju kada su treninzi kratki i pozitivni. Rasa reaguje na pohvalu, poslastice i igru, a ne na oštru korekciju, koja kod ovako osetljivog psa lako izaziva anksioznost. Navikavanje na kućni red često traži strpljenje, jer sitni psi imaju malu bešiku i sporije uče, pa dosledan raspored i podloge za nuždu u stanu mogu pomoći. Rana socijalizacija sa ljudima, zvucima i rukovanjem smanjuje plašljivost i sklonost lajanju na sve novo.

Osnove dresure

1. Počnite prepoznavanjem imena i pouzdanim dolaskom na poziv u mirnoj prostoriji.
2. Učite komande sedi, lezi i ostani uz sitne poslastice i miran ton glasa.
3. Odredite fiksan raspored za nuždu i odmah nagradite psa kada obavi nuždu na pravom mestu.
4. Uvodite postepeno rukovanje radi nege: četkanje, šape, predeo oko njuške.
5. Tokom prvih meseci socijalizujte štene sa raznim ljudima, podlogama i zvucima.
6. Vežbajte kratke, česte sesije od nekoliko minuta umesto dugih treninga.

Priplod malteškog psa zahteva oprez zbog sitne građe rase. Ženke se po pravilu pare tek kada fizički sazru, obično između 18. i 24. meseca, iako mogu ući u ciklus i ranije. Legla su mala, često od jednog do četiri štenca, a graviditet traje oko 63 dana od začeća. Kako se štenci rađaju vrlo sitni, porođaj nosi veći rizik od komplikacija, pa pojedinim manjim ženkama treba veterinarska pomoć ili carski rez.

Novorođena štenad su osetljiva na pothlađivanje i pad šećera u krvi, pa prostor za štenjenje mora biti topao, a štenad treba pratiti radi urednog sisanja i dobijanja na težini. Odbijanje od sise obično počinje između trećeg i četvrtog nedelje, a štenci su za novi dom spremni sa osam do dvanaest nedelja, kada dobro jedu i kada je počela rana socijalizacija. Odgovorni uzgajivači testiraju priplodne jedinke na patelu i probleme sa jetrom i izbegavaju parenje pasa koji nose iste nasledne mane.

Како да региструјете пса расе Малтезер у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Малтезер онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.