Ирски сетер

Irski seter je krupan sportski pas razvijen u Irskoj za pronalazenje i ukazivanje na pernatu divljac lovcima. Istice se dugom, svilenkastom dlakom tamnokestenjaste do mahagoni crvene boje i telom gradenim za brzo kretanje na otvorenom prostoru. Odrasle jedinke obicno imaju od 60 do 70 funti i visinu od 25 do 27 inca u grebenu.

Temperament predstavlja glavnu odliku rase. Irski seteri su druzeljubivi, razigrani i otvoreno privrzeni ljudima, ukljucujuci decu. Nepoznate osobe obicno docekuju kao prijatelje, a ne kao pretnju, pa iz njih ne nastaju dobri cuvari kuce, ali zato jesu pouzdani porodicni saputnici. Energija je visoka, a seter koji ne dobija dovoljno aktivnosti moze postati nemiran i unistavati stvari u kuci.

Ovaj pas zeli da bude deo domacinstva. Ne podnosi dobro duze periode samoce i gradi blizak odnos sa svojom porodicom. Rana obuka i redovna fizicka aktivnost pretvaraju tu razigranost u prijatnog i vaspitanog kucnog ljubimca.

Kome odgovara

Irski seter odgovara aktivnom domacinstvu koje uziva u svakodnevnom boravku napolju i zeli druzeljubivog psa spremnog za saradnju. Dobro se uklapa u porodice sa decom i kod vlasnika koji mogu da izdvoje sat vremena ili vise za fizicku aktivnost svakog dana. Manje je pogodan za ljude koji su dugo odsutni od kuce, zele psa cuvara ili radije biraju mirnog saputnika niske energije.

Poreklo irskog setera vezuje se za Irsku, gde su lovcima bili potrebni brzi psi sirokog dometa za pronalazenje divljaci po otvorenim prostranstvima. Prvi seteri u Irskoj pojavili su se u 18. veku, nastali ukrstanjem spanijela, poentera i drugih vrsta setera. Ovi rani psi cesce su bili crveno-beli nego jednobojno crveni.

Tokom 19. veka irski uzgajivaci su sve doslednije birali jedinke sa jednobojnom mahagoni crvenom dlakom, koja danas obelezava rasu. Crveno-bela linija nastavila je da postoji odvojeno i danas je priznata kao posebna rasa, irski crveno-beli seter. Jednobojni crveni pas postao je poznatiji od dva soja.

Rasa je tokom 19. veka stekla popularnost i van Irske i spadala je medu rase priznate u ranoj fazi razvoja moderne kinologije. Kod Americkog kenel kluba registrovana je 1878. godine. Do pocetka 20. veka irski seter je bio prisutan s obe strane Atlantika, i kao lovacki pas i kao izlozbeni i porodicni pas.

Decenije popularnosti kao kucni ljubimac usmerile su deo uzgoja ka izgledu, a manje ka radnim sposobnostima. Radne i izlozbene linije su se donekle razdvojile, pri cemu su lovni seteri obicno laksi i pokretljiviji. Oba tipa dele isti druzeljubivi karakter i crvenu dlaku.

Irski seter ima elegantnu, vitku gradu koja odaje brzinu i izdrzljivost. Telo je nesto duze nego sto je pas visok, sa dubokim grudnim kosem, dugim vratom i cistim linijama. Glava je duguljasta i suva, njuska umereno duboka, a izraz blag i budan. Rep se nosi priblizno u liniji leda i suzava se ka vrhu.

Dlaka i boje

Dlaka je kratka i fina na glavi i prednjoj strani nogu, a na ostalim delovima tela duza. Kice vise sa usiju, zadnje strane nogu, trbuha i repa. Boja varira od bogate kestenjaste do duboke mahagoni crvene, bez crnih tonova. Standard dozvoljava male bele mrlje na grudima, vratu ili prstima, mada vece bele sare nisu tipicne za ovu jednobojno crvenu rasu. Dlaka zahteva redovno negovanje kako bi kice ostale bez cvorova.

Irski seter spada medu najdrustvenije sportske rase. Privrzen je i otvoreno prijateljski nastrojen, a posetioce cesto docekuje sa odusevljenjem umesto sumnjicavosti. Prema porodici, ukljucujuci decu, obicno je nezan i razigran, mada njegova velicina i visoka energija znace da malu decu treba nadzirati tokom igre kako bi se izbegli slucajni udarci.

Rasa se generalno slaze sa drugim psima, a moze da zivi i sa mackama i drugim ljubimcima ako odrasta zajedno sa njima, iako poreklo pticara donosi izrazen interes za male zivotinje u pokretu. Nije cuvarska rasa i retko pokazuje agresiju.

Irski seteri sazrevaju sporo i zadrzavaju detinjast, nestasan karakter duboko u odraslo doba. Inteligentni su, ali se lako ometaju, pa obuka zahteva strpljenje. Dosada i izolovanost predstavljaju glavni rizik u ponasanju: seter bez dovoljno kretanja i drustva moze lajati, gristi predmete ili kopati. Stalna mentalna i fizicka aktivnost drzi karakter na najboljem nivou.

Nega dlake

• Ceslati dva do tri puta nedeljno kako bi se sprecilo cvorenje kica na usima, nogama i repu
• Kupati na cetiri do sest nedelja ili po potrebi, uz potpuno susenje dlake
• Skracivati dlaku oko sapa i usiju radi cistoce
• Proveravati i cistiti usi jednom nedeljno, jer visece usi zadrzavaju vlagu i mogu dovesti do infekcije
• Skracivati kandze na svake nekoliko nedelja i prati zube nekoliko puta nedeljno

Fizicka aktivnost

• Obezbediti najmanje 60 do 90 minuta aktivnosti dnevno
• Kombinovati setnje sa trcanjem bez povodca na bezbednom, ogradenom prostoru
• Dodati igru donosenja predmeta, rad na tragu ili psece sportove radi mentalne stimulacije
• Izbegavati napornu aktivnost odmah posle obroka kako bi se smanjio rizik od nadimanja

Okruzenje

Irskom seteru najvise odgovara dom sa bezbedno ogradenim dvoristem i aktivnom porodicom. Moze da se prilagodi zivotu u prigradskom naselju uz dovoljno svakodnevne aktivnosti, ali nije pogodan za duge periode samoce niti za zivot napolju kao pas u kucici. Zeli da zivi u kuci sa svojim ljudima.

Irski seter je krupan, atletski pas sa stvarnim potrebama za kretanjem, pa mu je potrebna kompletna i uravnotezena ishrana prilagodena zivotnom dobu i nivou aktivnosti. Radni ili sportski seteri trose vise kalorija od psa koji uglavnom zivi kao kucni saputnik, pa kolicinu hrane treba prilagoditi kako bi pas ostao vitak. Pratiti telesnu kondiciju: rebra treba lako napipati, ali ne i videti.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice treba da cine oko 10 procenata dnevnog unosa kalorija kako bi se izbeglo gojenje. Vecina setera na kompletnoj komercijalnoj ishrani ne treba dodatke. Veterinar moze preporuciti podrsku za zglobove kod krupnih aktivnih pasa ili omega-3 masne kiseline za dlaku i kozu. Uvek obezbediti svezu vodu, narocito tokom i posle fizicke aktivnosti.

Irski seter je prilicno izdrzljiva rasa sa uobicajenim zivotnim vekom od 12 do 15 godina. Kao kod vecine krupnih pasa dubokog grudnog kosa, najhitniji zdravstveni problem predstavlja akutno sirenje i uvrtanje zeluca, poznato kao nadimanje, kada se zeludac ispuni gasom i moze da se uvrne. Ovo je stanje opasno po zivot i zahteva hitnu intervenciju. Odgovorni uzgajivaci testiraju roditelje na probleme sa kukovima i ocima, a kupovina od linija sa zdravstvenim testiranjem smanjuje verovatnocu naslednih oboljenja.

Preventivna nega

• Godisnji veterinarski pregled, a kod starijih pasa dva puta godisnje
• Redovno azurirati vakcinacije i zastitu od parazita
• Odrzavati zdravu telesnu masu radi zastite zglobova
• Hraniti u dva manja obroka i izbegavati napornu aktivnost oko vremena obroka radi smanjenja rizika od nadimanja
• Birati uzgajivace koji testiraju pse na probleme sa kukovima i ocima

Irski seter je pametan i zeljan da ugodi, ali njegova razigrana, lako ometljiva priroda znaci da obuka zahteva strpljenje i doslednost. Rasa sporo sazreva i moze se ponasati kao stene dve do tri godine, pa vlasnici treba da ocekuju duzi period obuke nego kod pojedinih drugih sportskih rasa. Ostre metode kod ove osetljive rase daju suprotan efekat; mnogo bolje reaguje na podsticaj nego na kaznu.

Socijalizaciju treba zapoceti rano. Izlaganje stenca raznim ljudima, mestima, psima i situacijama gradi samopouzdanu, druzeljubivu odraslu jedinku po kojoj je rasa poznata.

Osnove

1. Poceti prepoznavanjem imena i igrama paznje u mirnom prostoru
2. Nauciti sedi, lezi i ostani uz pomoc malih poslastica
3. Rano izgraditi pouzdan dolazak na poziv, jer rasa voli trcanje i poteru
4. Vezbati hodanje na labavom povodcu radi kontrole snaznog, energicnog psa
5. Casove drzati kratkim, od 5 do 10 minuta, i zavrsiti uspehom
6. Dodati rad na tragu, donosenje predmeta ili psece sportove radi usmeravanja energije kako pas sazreva

Odgovoran priplod irskih setera pocinje zdravstvenim testiranjem oba roditelja na displaziju kuka i nasledne probleme sa ocima, uz zdrav i druzeljubiv temperament. Uzgajivaci obicno cekaju da pas fizicki i mentalno sazri, oko druge godine zivota, pre parenja, umesto da se oslanjaju na prvi estrus ili prvu plodnost.

Zenke ulaze u estrus otprilike dva puta godisnje. Posle uspesnog parenja, gestacija traje oko 63 dana od zaceca. Legla su obicno srednje do velike velicine, cesto sest do dvanaest stenaca, u skladu sa velicinom rase.

Novorodena stenad su slepa, gluva i potpuno zavisna od majke za toplotu i hranjenje tokom prvih nedelja. Uzgajivac treba da odrzava prostor za stenjenje cistim i toplim, prati porast telesne mase i pocne blago rukovanje i socijalizaciju kako stenad rastu. Stenad obicno odlaze novim vlasnicima oko osme nedelje, kada je odvikavanje od sise zavrseno i rana socijalizacija je pocela. S obzirom na sporo sazrevanje rase, novi vlasnici treba da planiraju za produzenu adolescenciju.

Како да региструјете пса расе Ирски сетер у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Ирски сетер онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.