Хаванез

Хаванезер је патуљаста раса настала на Куби, где је временом постао национални пас острва и уобичајени укућанин у кубанским домовима. Одрасле јединке су ситне, обично између 7 и 13 фунти, са дугом, меком двоструком длаком. Раса није стварана за рад, већ за друштво човека, па се највећи део њене историје везује за живот у кући, уз људе.

Темперамент је оно по чему се ова раса најпре препознаје. Хаванезери су друштвени пси окренути људима, често описивани као пријатељски настројени, привржени, игриви и интелигентни. Везују се чврсто за своје укућане и радо их прате из собе у собу. Та блискост чини их изузетно пажљивим сапутницима, али значи и да тешко подносе дуже изостајање власника од куће.

Длака одмах привлачи пажњу, али тражи редовну негу. Власници се обично определе или за свакодневно четкање пуне длаке или за краће шишање. Са животним веком од 14 до 16 година, хаванезер је дугорочна обавеза за породицу која га узме.

Коме одговара

Хаванезер одговара људима који желе малог, друштвеног пса и могу му свакодневно посветити пажњу. Подједнако добро живи у стану и у кући, а уз постепено упознавање слаже се и са децом и са другим кућним љубимцима. Мање је погодан за домаћинства која су ван куће већи део дана, јер тешко подноси усамљеност. Ко размишља о овој раси, треба унапред да рачуна и на редовну негу длаке.

Корени хаванезера сежу до ситних паса из породице бишона који су на Кубу стигли у доба европске колонизације и трговине. Ти мали пси су на острво доспели с путницима и досељеницима са Медитерана, а током више генерација су се, прилагођавајући се локалној клими и улози кућног љубимца, развили у засебан тип.

Име је раса добила по Хавани, главном граду Кубе. До 19. века мали бели и кремасти пси већ су били уобичајена појава у кубанским домовима, нарочито код имућнијих породица, и временом су постали симбол острва: хаванезер је данас национални пас Кубе.

Политички потреси на Куби средином двадесетог века натерали су многе породице да напусте земљу, а неке су са собом повеле и своје псе. Мањи број хаванезера тако је доспео у Сједињене Државе, где су их узгајивачи користили за обнављање популације ван Кубе; управо ти пси чине основу данашње расе.

Из те мале основе хаванезер се проширио по Северној Америци и Европи као пас пратилац. Велики кинолошки савези су га званично признали у другој половини двадесетог века, а интересовање за расу од тада стално расте. Расу данас признаје и Кинолошки савез Србије (КСС), национални кровни савез учлањен у Међународну кинолошку федерацију (ФЦИ), а и у домаћим домовима хаванезер остаје пре свега кућни љубимац, а не радни пас.

Хаванезер је ситан, али збијен и чврст пас, нешто дужи него што је висок. Длака му је дуга и мека, двослојна, а реп, обрастао дужом длаком, носи повијен преко леђа. Израз њушке је будан и пријатељски, очи су тамне, а уши, прекривене длаком, висе низ главу. Ход је поскочан и живахан, толико препознатљив да се понекад наводи као посебна одлика расе.

Длака и боје

Длака је оно што се код хаванезера најпре примети. Двослојна је, мекана на додир и креће се од таласасте до благо коврџаве текстуре. Ако се не шиша, израсте дуга и лепршава, али многи власници је радије држе краћу, јер је тако лакше одржавати. Стандард расе дозвољава све боје и комбинације, па се срећу јединке беле, кремасте, златне, црне, сребрнасте, сабл, као и разне шарене и маркиране шаре. Боја се код штенаца често мења током одрастања, тако да одрасла длака уме да буде сасвим другачије нијансе од оне с којом је пас рођен.

Хаванезер је пре свега пас пратилац, и то се одражава на читаву његову нарав. Привржен је и окренут људима, гради јаке везе са члановима домаћинства и често остаје уз њих током целог дана. Игрив је и у одраслом добу, ужива у игри и пажњи коју му породица поклања.

У кругу породице понаша се топло и сталожено, а с децом која га благо и пажљиво третирају обично се слаже без проблема. Према странцима је углавном отворен, а не сумњичав, па госте дочекује са видљивим занимањем. Са другим псима и мачкама такође се, по правилу, добро слаже, нарочито ако је рано социјализован.

Наличје те привржености је осетљивост на усамљеност. Хаванезер који остаје сам дуже време може постати анксиозан, лајати или бити деструктиван. Зна бити гласан и најавити сваку активност око куће, али агресивност му није својствена. Рана социјализација и стално присуство људи извлаче најбоље из његове друштвене природе.

Нега длаке

• Длаку четкајте неколико пута недељно, а свакодневно ако је пуна дужина, како бисте спречили чворове и филцање
• Ако је тешко одржавати пуну длаку, размислите о краћем шишању; многи власници се одлуче баш за ту опцију
• Купајте пса по потреби, обично на сваких неколико недеља, и длаку увек добро осушите
• Редовно прегледајте и нежно чистите уши, које висе и лако задржавају влагу
• Редовно сеците канџе и одржавајте уредну длаку око очију и шапа

Физичка активност

• Обезбедите умерену дневну активност, на пример шетњу или две уз игру у стану
• Око 30 минута активности дневно је довољно за већину одраслих паса
• Кратке игре и вежбе послушности држе пса ментално ангажованим
• У топлим месецима избегавајте претеривање, јер ситан раст и густа длака отежавају подношење врућине

Животни простор

Хаванезер се добро сналази у стану и мањем дому и не захтева двориште. Најпотребније му је друштво: најбоље напредује када проводи време са својим људима, а тешко подноси дужа изостајања из куће. Боље му одговара домаћинство у коме је неко присутан већи део дана. У крајевима с континенталном климом, каква влада у Србији, са топлим летима и хладним зимама, вреди прилагодити и шетње и негу длаке годишњем добу: лети краће шетње у хладнијим деловима дана, а зими заштиту од влаге која се лако задржава у густој длаци.

Хаванезеру одговара комплетна и уравнотежена храна прилагођена његовој величини и животном добу. Ситне и патуљасте расе најбоље пролазе са формулама које имају ситнија зрна и калоријску густину усклађену са њиховим потребама. Пошто је пас мали, оброци су скромни по количини, па и мања грешка у дозирању хране временом доведе до вишка килограма. Храну је боље одмеравати него је стално држати на располагању, а количину прилагодити активности и телесној кондицији конкретног пса.

Посластице и додаци исхрани

Посластице користите штедљиво, по могућству током обуке, и урачунајте их у дневни калоријски унос. Свежа вода треба да буде доступна у сваком тренутку. Пас који једе комплетну комерцијалну храну обично не треба додатке исхрани; ако се ипак уводе, то треба да буде по савету ветеринара, који може да процени да ли конкретан пас има стварну потребу за њима.

Хаванезер се убраја у генерално здраве расе и један је од паса дужег животног века, који типично траје 14 до 16 година. Као и код свих чистокрвних раса, постоји неколико обољења која се код њега јављају нешто чешће него у општој популацији паса. Одговорни узгајивачи тестирају родитељске парове на позната наследна обољења, чиме се ризик смањује, али не и потпуно искључује.

Превентивна нега

• Редовно водите пса на ветеринарске прегледе и основне вакцинације
• Одржавајте хигијену зуба четкањем, а по препоруци ветеринара и професионалним чишћењем
• Држите пса у здравој телесној маси ради заштите зглобова
• Редовно чистите и прегледајте уши како бисте на време уочили инфекцију
• Користите заштиту од паразита прилагођену поднебљу у коме живите
• Бирајте штенца од узгајивача који родитељске псе тестира на обољења очију и зглобова

Хаванезер је интелигентан и пажљиво прати своје људе, што га чини спремним ученикoм. Најбоље реагује на методе засноване на награђивању и кратке, ведре тренинге. Осетљиве је природе, па оштре корекције често дају супротан ефекат и могу да га затворе у себе. Рана социјализација са људима, местима и другим животињама гради самопоуздано и друштвено одраслог пса каквим је раса позната. Навикавање на хигијену уме да тражи стрпљење, што је особина заједничка многим ситним расама, па доследна рутина увелико помаже.

Основе обуке

1. Социјализацију и нежно руковање почните већ у периоду штенећих дана
2. Уведите фиксну рутину навикавања на хигијену, уз честе изласке и похвалу за успех
3. Научите основне команде, попут седи, дођи и остани, уз награде храном и игром
4. Време проведено само постепено продужавајте како бисте спречили сепарациону анксиозност
5. Вежбајте у кратким, честим сесијама и завршавајте их успехом
6. Наставите са обуком и менталном стимулацијом и у одраслом добу, како би ум пса остао активан

Приплод хаванезера захтева планирање и здравствене прегледе. Женке треба да буду физички зреле пре парења, по правилу не пре другог циклуса, а идеално око једне до две године старости, када се могу обавити и сви потребни здравствени тестови. Одговорни узгајивачи пре парења тестирају псе на позната обољења очију и зглобова карактеристична за расу.

Гестација код паса траје око 63 дана од зачећа. Легла хаванезера су обично мала, најчешће од једног до девет штенаца, а мањи бројеви штенаца су уобичајени код патуљастих раса. Порођај треба пратити, а ветеринара позвати већ при првим знацима компликација.

Новорођена штенад су првих недеља у потпуности зависна од мајке за топлоту и исхрану. Одбијање од сисе обично почиње са три до четири недеље, а штенад остаје уз мајку и легло до отприлике осме недеље, периода који је кључан за рану социјализацију. Рано, благо руковање штенцима поставља темељ за друштвену нарав по којој је раса позната.

Како да региструјете пса расе Хаванез у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Хаванез онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Петнаест цифара под кожом пса расе Хаванез показаће на вас тек кад то каже регистар. Нека каже бесплатно: запис на United Pet Club никад не истиче, прима сваку марку чипа, а свака измена података је бесплатна. Регистрација микрочипа прво, налог одмах затим.