Немачки овчар

Немачки овчар је велика пасмина развијена у Немачкој крајем 19. века, првобитно за чување и гоњење стоке. Данас је то једна од најраспрострањенијих пасмина у свету и међу водећим у полицијском и војном раду.

Тело му је грађено за издржљивост: дубоке груди, правилан ход широког корака, усправне уши и бујан реп у благом луку у миру. Основна боја је црна са смеђим, мада се јављају и друге боје. Мужјаци су приметно крупнији и тежи од женки.

Ова пасмина добро подноси напорне услове рада, али јој је потребно свакодневно физичко вежбање и ментална стимулација. Пси који остају сами без активности дуже него уобичајено развијају нежељена понашања.

Коме одговара ова пасмина

Немачки овчар одговара власницима који могу да му обезбеде свакодневно кретање, обуку и дружење. Добро се уклапа у активна домаћинства, међу узгајиваче радних паса и оне који траже заштитничког пса. Мање је погодан за власнике koji су одсутни већи део дана, за оне којима одговара пас са ниским захтевима за негом или за оне који нису спремни да доследно спроводе обуку и социјализацију.

Пре него што је пасмина стандардизована, овчарски пси у Немачкој веома су се разликовали од региона до региона. У деведесетим годинама 19. века група узгајивача одлучила је да их уједини у једну пасмину, бирајући животиње по радним способностима, а не по изгледу.

Кључна личност у том процесу био је Макс фон Штефаниц, бивши коњички официр. Године 1899. купио је пса по имену Хектор Линксрајн, преименовао га у Хоранд фон Графрат и уписао га као првог немачког овчара. Исте године основао је Верајн фир Дојче Шефенхунде (SV), удружење које и данас управља стандардом пасмине у Немачкој.

Када је традиционално чување стоке почело да опада, Фон Штефаниц је усмерио пасмину ка полицијском и војном раду. Почетком 20. века немачке полицијске јединице већ су користиле ове псе, а током Првог светског рата служили су као гласници, чувари и сpaсиоци.

Војници који су се враћали из оба светска рата донели су пасмину у Британију и Сједињене Државе. Холивудски пас Рин Тин Тин додатно је повећао интересовање јавности. Током 20. века узгој се поделио на радне линије, одгајане ради нагона и радних способности, и изложбене линије, одгајане ради облика тела, и та подела постоји и данас.

Тело немачког овчара дуже је него високо, са дубоким грудима и главом у облику клина са усправним, шиљатим ушима. Реп је бујан и у миру виси у благом луку. Ход је глатки и далекосежан, особина вишедеценијски селекционисана за непрекидан рад на испаши и патроли. Мужјаци су приметно крупнији и тежи од женки.

Длака и боје

Стандардна длака је средње дужине са дебелим подлаком koji се обилно трза два пута годишње. Најчешћа боја је црна са смеђим, често са тамним седлом преко леђа. Саблести пси имају пругасте длаке које дају ефекат сивкасте нијансе. Потпуно црни и двобојни примерци такође се срећу. Дугодлака варијанта има гушћу длаку са перастим порубом на ногама и репу, прихваћена је у неким стандардима, а у другима се кажњава на изложбама.

Самопоуздање, будност и дубока везаност за породицу основне су карактерне особине ове пасмине. Међу пасминама са највишом способношћу учења, брзо усваја команде, што је делом разлог зашто се употребљава у толико различитих служби.

Према члановима породице, укључујући децу, показује наклоност и заштитнички инстинкт. Уобичајено прати дешавања у кући и лаје да упозори. Према странцима је резервисан, а не пријатељски, па је рана социјализација неопходна да би се спречила претерана будност или нервоза.

С другим кућним љубимцима може да живи без проблема ако је уз њих одрастао или ако су упознавање и увођење протекли постепено. Наслеђени овчарски инстинкт може се манифестовати као јурење или уједање животиња или деце у покрету, а то се може ублажити обуком. Без довољно кретања, дружења и задатака пас лако развија лавеж, оштећење предмета или анксиозност.

Нега длаке

• Четкати два до три пута недељно, а за време двоструке смене длаке свакодневно
• Купати само кад је прљав, отприлике на неколико месеци, да се не би иселила природна маст из длаке
• Сећи нокте сваке три до четири недеље
• Редовно проверавати и чистити усправне уши
• Прати зубе неколико пута недељно

Физичка активност

• Осигурати најмање сат до два активности дневно
• Комбиновати шетње или трчање са дресуром, доношењем или играма мириса
• Обезбедити ментални рад попут вежби послушности или хранилица-загонетки
• Погодан за кинолошке спортове, укључујући аџилити, трагање и заштитни рад

Услови смештаја

Немачком овчару одговара кућа са ограђеним двориштем и активним власницима. Може да се прилагоди мањем простору ако добија довољно свакодневне активности, али није погодан за дуготрајно самовање. Захваљујући двослојној длаци добро подноси хладноћу, а на летњим врућинама, какве доносе панонски таласи топлоте у Србији, неопходни су хлад и свежа вода у изобиљу.

Хранити потпуном и уравнотеженом храном прилагођеном животном добу и нивоу активности. Као велика и активна пасмина, немачки овчар добро реагује на оброке са квалитетним животињским протеинима и умереном количином масти. Штенад треба хранити формулом за штенад великих пасмина, која контролише унос калцијума и брзину раста ради заштите зглобова у развоју. Дневну количину хране поделити у два оброка уместо у један, јер су дубокогруде пасмине склоне торзији желуца, и избегавати напоран покрет одмах после јела. Свежа вода мора стајати увек на располагању, а тежину треба пратити, јер вишак килограма оптерећује кукове и лактове.

Посластице и суплементи

Посластице треба да чине највише 10 одсто дневног уноса калорија и треба их рачунати у укупни оброк. Многи власници користе део псеће крокете као награду у току дресуре. Суплементи за зглобове попут глукозамина и омега-3 масних киселина понекад се препоручују за пасмину склону проблемима са куковима и лактовима, али сваки додатак уводити искључиво у договору са ветеринаром.

Пасмина је генерално чврста, али носи познат скуп наследних и структурних предиспозиција, од којих су неке повезане са величином и грађом тела. Уобичајени животни век износи 9 до 13 година. Куповина од узгајивача koji врше ХД/ЕД скоровање и тестирање на генетске болести смањује ризик од најозбиљнијих проблема. У Србији је бабезиоза, коју преносе крпељи, посебно честа у топлим месецима, па је редовна превенција против екто- и ендопаразита неопходна целе сезоне активности крпеља.

Превентивна здравствена заштита

• Редовно вакцинисати и спроводити превенцију паразита, укључујући заштиту од крпеља
• Планирати годишње прегледе код ветеринара, а код сениора чешће
• Одржавати пса у линији да би се заштитили зглобови
• Храна у два оброка и забрана напорне активности одмах после јела смањују ризик од торзије
• Бирати узгајиваче koji достављају резултате ХД, ЕД и генетских тестова

Ова пасмина убраја се у најобучљивије. Брзо учи, добро памти команде и тежи сарадњи са водичем, što је и разлог зашто је тако широко заступљена у полицији, војсци и служби помагања. Та иста покретљивост значи да нестимулисан или необучен пас сам проналази начине да троши енергију, а они углавном нису добродошли. Обуку и социјализацију треба почети у штенећком узрасту, сесије одржавати кратким и доследним, а псу осигурати редовни ментални рад током целог живота.

Основни кораци

1. Социјализовати штене рано, упознавати га с многим људима, псима, местима и звуцима у првим месецима
2. Прво научити препознавање имена и поуздан повратак на позив
3. Изградити основне команде: седи, лези, остани, дођи и ход уз ногу без вучења
4. Сесије дресуре одржавати кратким, 5 до 15 минута, и увек завршити успехом
5. Са зрелошћу додавати структуриране активности попут курсева послушности, трагања или аџилитија
6. Сви чланови домаћинства морају примењивати иста правила да не би долазило до збуњивања

Женке обично доживе прву топлину између 6 и 12 месеци, али одговорни узгајивачи чекају до отприлике две године, кад су расположиви резултати ХД, ЕД и генетских тестова и кад је пас потпуно одрастао. Парење се темпира у складу са периодом плодности женке за време топлине. Гравидност траје около 63 дана. Легла обично имају 6 до 8 штенади, мада могу бити мања или већа.

Новорођена штенад су слепа и глува и потпуно зависе од мајке у првим недељама. Очи се отварају приближно у другој недељи, а одвикавање од сисања почиње около треће до четврте недеље. Период од приближно 3 до 14 недеља главни је прозор социјализације: штенад се уобичајено предаје новим власницима са 8 недеља или касније. Добри узгајивачи рукују штенцима и излажу их свакодневним звуцима и призорима током тог периода.

У Србији је регистрација леглa при Кинолошком савезу Србије (KSS) стандардна пракса за узгајиваче из признатих одгајивалишта.

Како да региструјете пса расе Немачки овчар у Србији

У Србији је чиповање паса законска обавеза: сваки пас добија микрочип код ветеринара и уписује се у централну базу Управе за ветерину, па и ваш пас расе Немачки овчар. Држава тиме има евиденцију, али ви још немате запис који ради и ван граница. Бесплатан профил United Pet Club везује ваше контакте за пса докле год је ваш. Региструјте пса за неколико минута.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.