Доберман пинчер

Доберман пинчер је велики, атлетски пас развијен у Немачкој за личну заштиту и рад. Грађа му је компактна и мишићава, силует квадратан, а држање самоуверено. Одрасли мужјаци стоје 66 до 71 cm у гребену и теже приближно 30 до 45 kg, а женке су нешто ниже и лакше.

Пас је интелигентан и брзо учи, па спада међу најпослушније радне расе. Снажно се везује за чланове домаћинства и радо остаје у близини људи са којима живи. Будност која га чини добрим чуваром такође га чини осетљивим на окружење и реактивним на начин руковања.

Доберману је потребна свакодневна физичка и ментална активност. Без одговарајућег изражавања, енергија и фокус прикладни за заштиту и спорт могу се претворити у немир или нежељено понашање у кући.

За кога је погодан

Доберман одговара власнику који је часто код куће, воли дресуру и може псу да обезбеди редовно кретање. Добро се сналази у активним домаћинствима и у заштитном или послушничком спорту. Мање је погодан за особе које дуго одсуствују или желе пса са мало захтева, јер раса тражи близак контакт и доследну усмереност.

Корени расе сежу до Аполде, у немачкој савезној земљи Тирингији, у деценији 1880-их. Карл Фридрих Луис Доберман радио је као сакупљач пореза и истовремено управљао локалним псећим прихватилиштем, захваљујући чему је имао приступ широком спектру паса. Желео је средње великог до великог пса: будног, способног да га брани и вољног да путује са њим током наплате.

Доберман није водио детаљне узгојне записе, па тачни укрштаји нису у потпуности документовани. Истраживачи расе углавном указују на мешавину у коју су могли ући стари немачки пинчер, ротвајлер, поинтер са тамним обојем и сточарски пси из тог подручја. Циљ је био оштар, снажан радни темперамент, а не јасно одређени изглед.

После Доберманове смрти 1894. године узгајивачи су наставили посао. Ото Гелер заслужан је за усавршавање раних паса и за утврђивање типа расе. Раса је призната у Немачкој пре краја века и проширила се у друге земље почетком 1900-их.

Доберман је служио у оба светска рата, најзначајније као гласник, стражар и извиђач. Та војна и полицијска историја обликовала је репутацију расе као радног чувара и утицала на одабир особина везаних за подложност дресури и нервну стабилност.

Доберман има чисту, атлетску грађу са дубоком груди, равном линијом леђа и израженом мишићатуром. Глава је дугачка и клинаста, врат је луковит, а целокупни силует је близу квадратног. Изглед је уравнотежен и снажан без утиска тежине.

Длака и боје

Кратка длака је толико провидна да мишићатура долази до пуног изражаја. Свака од четири признате боје носи оштро одређене рђасте ознаке изнад очију, на губици, грлу, груди, ногама и шапама. Неки пси рађају се са природно клемпавим ушима и дугим репом. Купирање ушију и репа историјски је обављано у неким регионима, али је у многим земљама ограничено или забрањено, па је све виши број Добермана у природном изгледу.

Доберман је привржен свом домаћинству и радо остаје близу своје породице, понекад пратећи чланове из собе у собу. Будан је и брзо примећује измене у окружењу, па је природни стражар. Са странцима је обично уздржан и посматрачки, и отопли се тек кад добије знак од власника.

Раса је храбра и самоуверена, али добро узгојен и правилно одгајен Доберман је стабилан, а не агресиван. Рана и стална социјализација је важна. Са другим псима и животињама исходи зависе од јединке и начина одгоја. Многи живе добро са другим животињама уз рану социјализацију, а неким паровима истог пола потребно је посебно управљање. Раса је углавном нежна са децом из властите породице уз коју је одрасла, мада је надзор разуман с обзиром на величину пса.

Нега длаке

• Четкати кратку длаку недељно гумастом рукавицом или четком за трљање да се уклони одумрла длака.
• Купати само кад је пас прљав, јер длака захтева мало одржавања.
• Сећи канџе сваке три до четири недеље и проверавати да не цокћу по тврдим подовима.
• Четкати зубе неколико пута недељно и прегледати уши ради накупљеног воска или непријатног мириса.

Кретање

• Обезбедити најмање сат до два сата активности дневно, у две или три целине.
• Комбиновати шетњу или трчање са игром у огорађеном простору.
• Додати менталне изазове: послушност, мирисне игре или кинолошке спортове.
• Избегавати тешко и понављајуће вежбање са штенадима до потпуног сазревања зглобова.

Услови живота

Доберман има кратку длаку и слаб поткожни слој масноће, па није створен за живот напољу у хладном времену. У Србији то значи да пас у зимским месецима, кад температуре у Панонској равници и Шумадији падају испод нуле, мора боравити унутра. Огорађено двориште је корисно, али раса поред простора треба и људски контакт и структурисану активност. Осим зиме, треба водити рачуна о крпељима: на шумовитим и травнатим подручјима крпељи се активирају од пролећа до касне јесени и могу преносити бабезиозу, болест коју треба спречавати редовним превентивним препаратима.

Давати потпуну и уравнотежену храну прикладну за велику, активну расу, са довољном количином квалитетних протеина за одржавање мишићне масе. Количине зависе од старости, тежине и активности, па налепница на паковању служи само као полазна основа. Порцију треба прилагодити тако да пас остане витак. Доберман је раса дубоких груди са ризиком од торзије стомака, зато дневну количину треба поделити у два или више оброка и избегавати интензивне активности непосредно пре и после јела. Свежа вода треба стално да буде доступна.

Посластице и суплементи

Посластице не треба да прелазе десет одсто дневних калорија да не би пореметиле равнотежу исхране. Већина Добермана на потпуној комерцијалној храни не треба додатке, али ветеринар може препоручити препарате за зглобове старијим или радним псима. Нову храну уводити постепено да би се избегли пробавни поремећаји.

Доберман је активна раса са просечним животним веком од 10 до 13 година. У целини је отпоран, али раса носи надпросечни ризик за неколико наследних стања. Најзначајнија је дилатативна кардиомиопатија, болест срчаног мишића која погађа велики удео паса расе. Куповина од узгајивача који тестирају приплодне јединке смањује те ризике, иако их не елиминише.

Превентивна нега

• Редовно вакцинисати и примењивати заштиту против паразита, укључујући крпеље у топлом периоду.
• Спроводити редовне кардиолошке прегледе, укључујући ехокардиографију и Холтер мониторинг по савету ветеринара.
• Одржавати пса у витком телесном стању ради заштите зглобова и срца.
• Четкати зубе и обављати рутинске стоматолошке прегледе.
• Ветеринарски преглед баремједном годишње, а чешће за старије псе.

У Србији је обавезна регистрација пса у општини и уградња микрочипа. Прегледи на болести које преносе крпељи, укључујући бабезиозу, посебно су важни ако пас борави у природи или учествује у лову у Шумадији и Војводини.

Доберман спада међу најподложније расе дресури. Брзо учи, памти научено и жели да сарађује са руководиоцем. Та интелигенција је двосекли мач: досадан или лоше усмерен Доберман ће сам пронаћи занимацију. Дресуру треба почети рано, вежбе одржавати кратким и занимљивим, а доследност је важна да би пас разумео правила. Раса је осетљива и најбоље реагује на смиреног, самоуверног руководиоца. Социјализација са људима, местима и другим животињама од штенетовог доба важна је за уравнотежен темперамент одрасле јединке.

Основи

1. Почети социјализацију и кућно васпитање чим штене стигне кући.
2. Учити реакцију на зов имена, седање, легање и долазак у кратким дневним целинама.
3. Додати ходање на лабавом поводу и самосавладавање, на пример чекање и команду "остави".
4. Поновити команде у новим местима са ометачима пре него се на њих поузда.
5. Усмерити нагоне расе у послушност, траговање, аџилити или заштитни спорт.

Добермани достижу полну зрелост са 6 до 12 месеци, али одговорни узгајивачи чекају да пас достигне физичку и менталну зрелост, углавном около две године, пре приплода. До тада пас може обавити здравствено тестирање које раса захтева: кардиолошку процену ради дилатативне кардиомиопатије и тестирање на болест фон Вилебранда и дисплазију кукова.

Женке се греју приближно два пута годишње. После успешног парења трудноћа траје около 63 дана. Легла обично садрже шест до осам штенади, мада мањи и већи легла нису ретки. Пас обично котни без помоћи, али узгајивач треба бити присутан и спреман да позове ветеринара ако порођај застане.

Новорођена штенад дои мајка прве недеље. Рано руковање, постепено одвикавање почев од треће до четврте недеље и пажљива социјализација у прва два месеца постављају темеље уравнотежене одрасле јединке. Штенад треба да остане са леглом барем осам недеља да би учила од мајке и сабраће. Кинолошки савез Србије (KSS) води матичну књигу за расу и поставља услове за легитиман узгој у Србији.

Како да региструјете пса расе Доберман пинчер у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Доберман пинчер онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.