Далматинац

Далматинац је пас средње до крупне величине, по целом телу прекривен кратком белом длаком са јасно ограниченим округлим пегама, црним или смеђим (боје џигерице). Одрасли пси стоје отприлике 48 до 61 цм у гребену и теже 20 до 32 кг, са витким, мишићавим телом грађеним за дуготрајно кретање. Име пасмина носи по Далмацији, историјској покрајини на јадранској обали данашње Хрватске, одакле потиче и њен савремени идентитет.

Ово је жив и будан пас који се снажно везује за породицу. Далматинци су вековима трчали поред кочија на велике раздаљине, и та издржљивост и данас обликује пасмину: пас коме недостаје свакодневно кретање често постаје немиран и склон је да развија нежељено понашање.

Према познатим људима пасмина је пријатељска и одана, док је према странцима често суздржана. Уз рану социјализацију већина далматинаца добро живи са децом и другим псима. Пасмина одговара власницима који имају времена за свакодневно вежбање и доследан тренинг.

Коме пасмина одговара

Далматинац се уклапа у активна домаћинства која му могу обезбедити сат времена или више интензивног вежбања сваког дана. Тркачи, планинари и љубитељи кинолошких спортова обично се добро слажу са овом пасмином. Није добар избор за власнике који су често одсутни или желе мирног, мало активног сапутника.

Пасмина је добила име по Далмацији, обалној покрајини на источном Јадрану, на територији данашње Хрватске. Сликарство и записи из XVII и XVIII века приказују пегаве псе сличне данашњем далматинцу, мада рани развој пасмине није потпуно документован.

Највећи углед далматинац је стекао као пас за кочије. Трчао је поред коња или испод кочије, чувајући коње и терет током путовања и за време одмора. Тај посао је захтевао издржљивост, миран темперамент у близини коња и природну наклоност према путу, особине које пасмина задржава до данас.

У XIX веку далматинац се у појединим земљама везао и за ватрогасну службу. Док су ватрогасна возила вукли коњи, пси су трчали испред њих да помогну у рашчишћавању пута и остајали су уз коње на месту пожара. Због те везе пасмина је и данас чест симбол на ватрогасним станицама.

Крајем XIX и почетком XX века, када су се обликовали стандарди пасмина, далматинац је званично признат код водећих кинолошких савеза. Временом је од радног пратиоца на путу прешао у кућног љубимца и изложбеног пса, задржавајући високу енергију и издржљивост из периода кочија. У Србији узгој и регистрацију легла данас води Кинолошки савез Србије (KSS).

Тело далматинца је складно и атлетски грађено, са дубоким грудима, равним леђима и дугим репом који се сужава ка врху. Глава је чиста, без сувишне коже, а уши су постављене доста високо и приањају уз главу. Утисак који пас оставља је снага и издржљивост без тежине.

Длака и боје

Особеност пасмине су пеге. Штенад се рађа потпуно бела, а пеге се развијају током првих недеља живота. Оне су округле, јасно ограничене и по величини варирају од новчића до отприлике 5 цм у пречнику, док су на глави, ногама и репу обично ситније. Признате су две варијанте: са црним пегама и са пегама боје џигерице, и те две боје се не мешају на истом псу. Кратка длака опада равномерно током целе године.

Далматинац је отворен пас окренут људима, који ужива да буде део породичних дешавања и тешко подноси дуже периоде сам. У сопственом дому је нежан и разигран и често остаје физички близу омиљеним укућанима.

Према странцима је обично на опрезу и у први мах суздржан, што га чини способним чуваром. Није по правилу агресиван, али ће приметити и најавити све што одступа од уобичајеног. Рана и доследна социјализација помаже псу да остане самоуверен, а не плашљив.

Према деци се пасмина углавном понаша добродушно, мада због величине и темперамента више одговара домаћинствима са старијом децом која могу да прате активног пса. С другим псима се већина далматинаца добро слаже ако су одрасли заједно или су упознати постепено. Пасмина је бистра и самостална, што без чврстог и стрпљивог вођства може да делује као тврдоглавост.

Нега длаке

• Четкати једном до два пута недељно гуменом четком или рукавицом за тимарење да се уклони отпала длака
• Рачунати на равномерно линање током целе године, са јачим периодима у пролеће и јесен
• Купати само по потреби, јер длака готово да нема мирис
• Сећи нокте сваких неколико недеља и проверавати уши због накупљања воска
• Прати зубе неколико пута недељно

Физичка активност

• Обезбедити бар 60 до 90 минута интензивног кретања дневно
• Трчање, пратећа трка поред бицикла и дужи походи одговарају пасмини
• Укључити и менталне задатке, попут вежби послушности или трагања по мирису
• Безбедно ограђен простор омогућава псу да трчи без поводца

Услови смештаја

Далматинац се прилагођава животу у кући или стану само ако му је задовољена потреба за кретањем. То је пас за унутра, који жели да буде уз породицу и тешко подноси да буде остављен напоље или сам дуже време. Кратка длака пружа мало заштите од хладноће, па му је у српским зимама, које у континенталној клими знају бити оштре, потребан топао смештај у кући.

Хранити потпуном и уравнотеженом храном прилагођеном узрасту и нивоу активности пса. Активни одрасли далматинци троше доста енергије, па порцију треба прилагодити тако да се ребра лако напипају, али се не виде. Дневну количину поделити на два оброка, што помаже равномернијој енергији и смањује ризик од надимања желуца.

Посластице и додаци исхрани

Посластице треба да чине око 10 одсто дневног уноса калорија. Већини далматинаца на комплетној комерцијалној храни додаци нису потребни, али ветеринар понекад препоручује специфичну подршку за мокраћни систем. Сталан приступ свежој води је за ову пасмину нарочито битан.

Далматинац је углавном чврста и дуговека пасмина, са животним веком од 11 до 13 година. Одговоран узгој и редовна ветеринарска нега ублажавају последице стања познатих код пасмине. Два здравствена проблема посебно се везују за далматинца: урођена глувоћа и склоност ка мокраћним каменцима.

Превентивна здравствена заштита

• Редовно вакцинисати и спроводити заштиту од паразита
• Тестирати слух штенади где год је то могуће
• Обезбедити сталан приступ свежој води и пратити мокрење ради раног откривања каменаца
• Одржавати мршаву телесну масу ради заштите зглобова
• Заказивати годишње прегледе, а код старијих паса и чешће

Далматинац је паметан и брзо учи, али има и самосталну црту која дресуру понекад претвара у мало преговарање. Сесије најбоље пролазе кад су кратке, разноврсне и занимљиве, јер досадан задатак брзо губи пажњу пса. Доследност свих укућана је битна, пошто пасмина брзо примети и искористи сваку нејасну границу. Глуви далматинци се успешно обучавају помоћу знакова руком и сигнала заснованих на вибрацији.

Основни кораци

1. Социјализацију почети рано, излажући штене људима, псима и новим местима
2. Основне команде, попут седи, остани, дођи и ходање на поводцу, уводити од најранијег узраста
3. Користити јасне и доследне сигнале, уз знаке руком, нарочито за глуве псе
4. Сесије држати кратким и увек завршити успехом
5. Усмерити енергију пасмине у структурисане активности, попут трчања, агилитија или трагања по мирису

Далматинци достижу полну зрелост отприлике са 6 до 12 месеци, али одговорни узгајивачи сачекају да пас физички и ментално сазри, обично око друге године, пре него што га укључе у приплод. Женке по правилу имају терање двапут годишње. Након успешног парења, гравидност траје око 63 дана.

Легла су често бројна, обично између 6 и 9 штенаца, мада се јављају и већа. Штенци се рађају бели, а пеге се појављују током следећих недеља. Новорођенчад су првих недеља потпуно зависна од мајке за топлоту и храну, одвикавање од сисања обично почиње око 3. до 4. недеље, а штенци су спремни за нов дом од отприлике 8. недеље.

Пошто се урођена глувоћа и уратни каменци преносе у пасмини, одговоран узгој подразумева тестирање слуха код приплодних паса и штенади, као и праћење линија са повољнијом историјом мокраћног система и зглобова. Одгој младих укључује рано руковање и благу социјализацију ради стабилног карактера. У Србији легла далматинаца узгајивачи из признатих одгајивачница пријављују Кинолошком савезу Србије (KSS), који води матичну евиденцију пасмине.

Како да региструјете пса расе Далматинац у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Далматинац онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.