Бордер теријер

Border terijer je mali i izdržljiv radni terijer koji potiče iz graničnog područja između Engleske i Škotske. Uzgajan je da prati lovačke pse na konju, a zatim ulazi u jazbine za lisicama, pa u sebi spaja veličinu malog psa sa izdržljivošću i borbenošću mnogo krupnijeg. Odrasle jedinke obično imaju od 5 do 7 kg. Zbog toga se rasa lako uklapa u svakodnevni život, a opet je dovoljno izdržljiva za ceo dan napolju.

Dlaka je oštra, dvostruka i otporna na vremenske prilike, a ispod nje je koža deblja i labavije priljubljena uz telo. Glava ima prepoznatljiv oblik, sličan vidri. Taj oblik glave razlikuje rasu od drugih terijera. Uprkos radničkom poreklu, temperament je neobično opušten za terijera. Border terijeri su privrženi, razigrani i dobrodušni, a kada odrastaju uz druge kućne ljubimce, obično se slažu sa njima.

Ovo je aktivna rasa kojoj je potreban posao ili barem svakodnevno kretanje. Border terijer koji se redovno šeta, igra i mentalno zauzima miran je i drag saputnik kod kuće. Onaj koji ostane sam i bez dovoljno kretanja sam sebi pronalazi zabavu, najčešće kopanjem ili grickanjem.

Kome odgovara

Border terijer odgovara aktivnim vlasnicima i porodicama koji mogu da mu obezbede svakodnevnu šetnju i igru i koji vole psa koji želi da učestvuje u svemu što se dešava. Uklapa se u kuće sa ograđenim dvorištem, a prilagođava se i manjim stanovima ako su potrebe za kretanjem zadovoljene. Domaćinstva sa mačkama ili malim ljubimcima treba da ih upoznaju pažljivo, jer rasa zadržava lovački nagon prema malim životinjama koje ne poznaje.

Rasa je dobila ime po graničnom području između Engleske i Škotske, posebno po kraju oko brda Čeviot u Nortamberlendu. Farmerima i lovcima u tom kraju bio je potreban terijer koji može da pređe veliku razdaljinu sa čoporom lovačkih pasa po neravnom terenu, a zatim se ugura u jazbinu da istera ili se suoči sa lisicom koja napada stoku. Tako je nastao mali terijer građen za izdržljivost, a ne za izložbeni ring.

Psi ovog tipa radili su po brdima generacijama pre nego što je rasa zvanično zavedena. Rani nazivi vezivali su terijere za lokalne lovove, a današnji oblik su oblikovale farmerske porodice koje su radnu sposobnost cenile više od izgleda. Noge su ostajale dovoljno duge da prate konje i pse, a grudni koš dovoljno uzak da prati plen pod zemljom.

Britanski kenel klub je priznao border terijera 1920. godine, a standard rase je opisao radnu građu koju su ljubitelji rase želeli da sačuvaju. Američki kenel klub je usledio sa priznanjem 1930. godine. U Srbiji rasu vodi Kinološki savez Srbije (KSS), član Međunarodne kinološke federacije (FCI), koja za border terijera primenjuje standard zemlje porekla, odnosno Ujedinjenog Kraljevstva. Tokom čitavog tog perioda uzgajivači su radili na tome da pas ostane funkcionalan, opirući se težem ili preterano izraženom izgledu koji se video kod nekih drugih terijera.

Danas se border terijer mnogo češće drži kao pas pratilac nego kao lovački pas, ali radni temperament je ostao. Izdržljivost, ujednačena narav i sposobnost da živi uz čopor pasa nekada su mu koristile u brdima, a iste te osobine danas ga izdvajaju kao postojanog porodičnog psa.

Border terijer ima radnički, neizveštačen izgled. Telo je usko, a psa treba moći obuhvatiti sa dve ruke iza plećki. Ta provera odražava potrebu da prati plen u jazbinu. Noge su umereno duge u odnosu na veličinu tela, leđa su prilično duga, a opšta silueta je vitka, ne zdepasta. Najprepoznatljivija odlika je glava, koju često opisuju kao oblik vidre, sa kratkom, snažnom njuškom i umerenim stopom.

Dlaka i boje

Dvostruka dlaka je glavna zaštita rase od vremenskih prilika. Oštar spoljni sloj odbija kišu i prljavštinu, dok gusta podlaka zadržava toplotu. Priznate boje su riđa, sivkasto-riđa, plavo-riđa i pšenična, a mnogi psi imaju i malo bele šare na grudima. Boja dlake se može menjati sa godinama, a naročito sivkasta nijansa menja ton kako pas sazreva. Da bi dlaka zadržala teksturu i zaštitna svojstva, čupa se ručno umesto da se šiša. Ručno čupanje uklanja mrtvu dlaku i pušta da izraste nova, oštra dlaka.

Border terijer ima opušten, dobrodušan temperament, blaži nego kod mnogih terijera. Privržen je porodici i uživa da bude deo svakodnevnog života, prati ukućane iz sobe u sobu i pridružuje se igri. Sa decom je obično strpljiv i razigran i dobro podnosi vrevu u aktivnom domaćinstvu, mada igru sa sasvim malom decom uvek treba nadzirati.

Prema strancima je rasa obično prijateljska ili pristojno uzdržana, a ne agresivna. Zbog toga je slab čuvar kuće, ali prijatan saputnik. Pošto je uzgajan da živi i radi u čoporu sa lovačkim psima, obično se slaže sa drugim psima i može da deli dom sa drugim ljubimcima ako odrasta uz njih. Izuzetak su male, brze životinje kao što su glodari, kunići, a ponekad i mačke koje ne poznaje, jer je lovački nagon i dalje jak.

Ovo je budan, energičan pas kome je potreban izlaz za energiju. Border terijer sa dovoljno kretanja i društva miran je i prilagodljiv u kući. Bez toga rasa može da kopa, grize ili laje od dosade, a kod nekih jedinki se razvija ponašanje vezano za odvajanje ako ostanu same duže vreme.

Border terijer je u većini pogleda pas koji ne traži mnogo nege, ali i dlaka i nivo aktivnosti zahtevaju pažnju. Timarenje je jednostavno iz nedelje u nedelju, dok su kretanje i mentalna stimulacija deo koji vlasnik mora da obezbeđuje svakog dana.

Timarenje

• Četkajte dlaku jednom ili dvaput nedeljno da uklonite otpalu dlaku i sprečite čvorove.
• Ručno čupajte dlaku otprilike dva do tri puta godišnje da sačuvate oštru teksturu i zaštitu od vremenskih prilika. Šišanje omekšava dlaku i bledi boju.
• Redovno pregledajte i čistite uši, a kandže sečite na svakih nekoliko nedelja.
• Kupajte psa samo po potrebi, jer često kupanje omekšava dlaku i ispira prirodna ulja.

Kretanje

• Obezbedite bar sat vremena aktivnosti dnevno, podeljeno na šetnje i igru.
• Puštajte psa da trči bez povoca na ograđenim površinama, jer rasa ima energije na pretek.
• Dodajte igre praćenja mirisa, donošenje loptice i hranilice tipa slagalice da zaposlite um koliko i telo.
• Držite psa na povocu ili u ograđenom prostoru blizu malih životinja ili puteva, jer lovački nagon može da nadjača dozivanje.

Okruženje

Border terijer se prilagođava stanu ili kući ako su potrebe za kretanjem zadovoljene, ali najsrećniji je uz pristup ograđenom dvorištu. Ograda mora biti čvrsta i otporna na potkopavanje, jer je rasa strastven kopač i vešt u bekstvu. Srbija ima kontinentalnu klimu sa vrelim letima i hladnim zimama, pa dlaku i pristup senci ili zaklonu treba prilagoditi godišnjem dobu. Pas voli društvo i ne odgovara mu da ostane sam tokom dugih radnih dana bez plana za to vreme.

Hranite psa potpunom, uravnoteženom hranom prilagođenom veličini i uzrastu rase. Pošto je border terijer mali, ali aktivan, potrebe za energijom se dosta razlikuju između radnog psa i psa koji uglavnom odmara na kauču, pa porcije treba prilagoditi konkretnoj jedinki, a ne proseku sa deklaracije. Rasa ima dobar apetit i lako se ugoji, zato je bolje dnevne količine odmeravati nego ostavljati hranu stalno dostupnu.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice ograničite na najviše oko 10 procenata dnevnih kalorija i oduzmite ih od obroka da sprečite gojenje. Male, nemasne poslastice dobro služe za dresuru. Psu na potpunoj, uravnoteženoj hrani obično nisu potrebni dodaci ishrani; svaki dodatak uvedite tek po savetu veterinara. Sveža voda treba da bude uvek dostupna, naročito posle kretanja.

Border terijer je jedna od izdržljivijih terijerskih rasa i često živi između 12 i 15 godina. Radno poreklo je favorizovalo zdrave, funkcionalne pse, pa rasa izbegava mnoge strukturne probleme prisutne kod izraženijih tipova. Ipak, kao i sve rase, nosi određene nasledne rizike, a odgovorni uzgajivači testiraju svoje pse i dele rezultate.

Preventivna nega

• Redovno održavajte vakcinaciju i zaštitu od parazita (buve, krpelji, crevni paraziti).
• Zakazujte godišnje veterinarske preglede, a kod starijih pasa preglede dva puta godišnje.
• Održavajte vitku telesnu masu radi zaštite zglobova i srca.
• Redovno perite zube i dajte poslastice za negu zuba da ograničite oboljenja usne duplje.
• Kupujte štence od uzgajivača koji testiraju roditelje na nasledna oboljenja tamo gde testovi postoje.

Border terijer je bistar i voljan pas i brzo usvaja komande kada je dresura zanimljiva. Sklon je da bude pokorniji od mnogih terijera, delom zbog saradljivog, čoporskog temperamenta koji je u njega usađen. Glavni izazovi su samostalan duh nasleđen iz radne prošlosti i snažan nagon za jurenjem malih životinja, koji može da naruši dozivanje. Oba se rešavaju ranom, doslednom dresurom i dobrom socijalizacijom, a ne silom.

Socijalizaciju započnite u periodu štenećeg uzrasta, izlažući psa ljudima, drugim psima, saobraćaju i zvucima iz domaćinstva na miran, pozitivan način. Vežbe držite kratkim i raznovrsnim, jer se rasa lako dosađuje pri ponavljanju. Dozivanje zaslužuje posebnu pažnju: vežbajte ga od malih nogu uz vredne nagrade i postepeno ga proveravajte u prisustvu ometanja pre nego što psu poverujete bez povoca blizu puteva ili divljih životinja.

Osnove

1. Počnite sa odzivom na ime i vežbama pažnje da izgradite fokus.
2. Naučite sedi, lezi i ostani u kratkim, svakodnevnim vežbama.
3. Prvo utvrdite pouzdano dozivanje u kući, zatim u ograđenom dvorištu, pa u većim prostorima.
4. Rano uvedite ponašanje na povocu, pre nego što pas postane dovoljno snažan da jako vuče.
5. Uvedite komandu za smirivanje ili odlazak na svoje mesto da psu pomognete da se opusti u kući.
6. Koristite obogaćenje, kao što su rad na mirisima i igračke slagalice, da usmerite energiju.

Odgovoran uzgoj border terijera usmeren je na temperament, radnu ispravnost i zdravlje, a ne samo na izgled. Ženke ne treba pariti u prvom ciklusu; čekanje do fizičke i mentalne zrelosti, obično oko druge godine, daje zdravije rezultate. Oba roditelja treba proceniti na poznata nasledna oboljenja tamo gde su pregledi dostupni, a uzgajivači treba da budu otvoreni u vezi sa rezultatima.

Graviditet traje otprilike 63 dana. Legla su obično mala do umerena, često sa četiri do šest štenaca. Border terijeri su uglavnom dobre majke i u većini slučajeva se štene bez teškoća, mada je dobro da veterinar bude dostupan za savet. Štenci se postepeno odbijaju od sise od otprilike treće do četvrte nedelje i imaju koristi od ranog, blagog rukovanja i izlaganja uobičajenom životu u domaćinstvu.

Štenci treba da ostanu sa majkom i leglom najmanje do osme nedelje, što podržava socijalni razvoj. Rana socijalizacija u tom periodu oblikuje samopouzdan, ujednačen temperament po kome je rasa cenjena. Kupci treba da očekuju da im uzgajivač postavlja pitanja o domu, jer ovoj rasi trebaju aktivni vlasnici koji mogu da zadovolje njene potrebe za kretanjem i društvom.

Како да региструјете пса расе Бордер теријер у Србији

Скенер у прихватилишту вреди онолико колико вреди регистар иза броја. Дајте псу расе Бордер теријер онај који одговара увек: бесплатна картица са фотографијом, подацима и вашим телефоном, доступна из сваке земље, цео пасји век. Регистрација се обави једном и остаје.

Петнаест цифара под кожом пса расе Бордер теријер показаће на вас тек кад то каже регистар. Нека каже бесплатно: запис на United Pet Club никад не истиче, прима сваку марку чипа, а свака измена података је бесплатна. Регистрација микрочипа прво, налог одмах затим.