Аустралијски теријер

Australijski terijer spada u najmanje radne terijere. Visina u grebenu iznosi otprilike 25 do 28 cm, a težina se kreće od 5 do 7 kg. Rasa je nastala u Australiji, gde je pas čuvao domove, farme i rudnike od pacova i zmija i služio kao stražar i saputnik porodice. Tako je nastao zbijen, nizak pas sa oštrom dlakom otpornom na vremenske uslove i velikom dozom samopouzdanja u malom telu.

Iako je sitan, po temperamentu je pravi terijer. Živahan je, hrabar i brzo reaguje na svaku promenu na svojoj teritoriji. Istovremeno gradi jaku vezu sa porodicom i obično se najviše vezuje za jednu ili dve osobe, prati ih iz sobe u sobu i prati svaki njihov pokret.

Rasa odgovara vlasnicima koji žele malog psa sa izraženim karakterom i cene aktivnog, pažljivog saputnika, a ne mirnog psa za krilo. Dobro se prilagođava stanu ili kući, pod uslovom da svakodnevno dobija aktivnost i društvo.

Kome odgovara

Ova rasa odgovara ljudima koji su često kod kuće ili mogu psa da povedu sa sobom, jer teško podnosi duže periode usamljenosti. Ceni vlasnike koji joj pružaju dosledna pravila i svakodnevni mentalni rad. Domaćinstva sa sitnim ljubimcima poput glodara ili zečeva treba da budu oprezna, jer je lovački nagon kod ovog terijera i dalje izražen.

Poreklo rase seže u rane 1800-e godine, kada su doseljenici u Australiju doveli razne britanske terijere oštre dlake. Ovi radni psi su ukršani i birani prema praktičnim potrebama kolonijalnog života: hvatanju pacova i zmija, čuvanju magacina i imanja i radu na ovčarskim stanicama u surovim uslovima.

Nekoliko britanskih tipova terijera učestvovalo je u stvaranju rase, uključujući sitne terijere oštre dlake sa brdovitih i severnih područja Britanije. Uzgajivači su birali izdržljivog, niskog psa sa oštrom dlakom koja odbacuje prljavštinu i podnosi loše vreme, uz hrabrost da se suoči sa štetočinama mnogo krupnijim od sebe.

Rasa je prvi put izložena u Australiji krajem 19. veka, pod nazivima koji su ukazivali na njenu oštru i talasastu dlaku. Bila je prva rasa razvijena u Australiji koja je tamo priznata i izlagana, a tokom 20. veka priznanje su joj dodelili i kinološki savezi Britanije i Sjedinjenih Država. U Srbiji rasu vodi Kinološki savez Srbije (KSS), preko koga se obavlja registracija i izlaganje pasa.

Blisko srodni australijski svileni terijer deli deo ovog porekla, ali je uzgajan ka dužoj, svilenkastoj dlaci i ulozi saputnika, dok je australijski terijer zadržao grublju dlaku i radni karakter.

Telo australijskog terijera je duže nego što je pas visok, što mu daje nizak obris blizu zemlje. Glava je duguljasta, sa malim uspravnim ušima i tamnim ovalnim očima koje daju budan, pronicljiv izraz. Prepoznatljiv mekši čuperak dlake prekriva teme i po teksturi se razlikuje od oštre dlake na telu. Rep se ranije u pojedinim sredinama kupirao, ali se danas, tamo gde je kupiranje zabranjeno, često ostavlja prirodan.

Dlaka i boje

Spoljna dlaka je oštra, prava i priljubljena uz telo, a kratka, meka poddlaka služi kao izolacija. Priznate boje su plavo-riđa, gde plavi ton ide od tamnočeličnog do srebrnastoplavog uz riđe šare na njušci, nogama i donjem delu tela, zatim jednobojna peščana i jednobojna crvena. Čuperak na glavi je obično svetliji i mekši od dlake na telu. Oštra tekstura ima praktičnu ulogu: dlaka lakše odbacuje prljavštinu i podnosi vlagu.

Ovo je samouveren, živahan pas koji se čvrsto vezuje za svoje domaćinstvo. Kod kuće je obično nežan i okrenut ljudima, a najjaču vezu često gradi sa jednom osobom i teži da ostane blizu nje. Sa decom koja ga poštuju obično je razigran i strpljiv, ali zbog njegove veličine igru sa malom decom treba nadgledati.

Prema strancima je oprezan i budan. Redovno najavljuje posetioce i nepoznate zvuke. Kao mali čuvar je pouzdan, ali obično nije agresivan kada se upoznavanje obavi kako treba. Rana socijalizacija mu pomaže da se brzo navikne na nove ljude.

Sa drugim psima ume da bude druželjubiv, mada neke jedinke pokazuju terijersku sklonost ka izazivanju pasa istog pola. Lovački nagon ostaje snažan, pa sitni ljubimci poput glodara, zečeva, a ponekad i mačaka mogu izazvati poteru. Pametan je i brzo uči, ali dovoljno samostalan da povremeno proverava granice.

Oštra dlaka zahteva relativno malo nege i slabo se linja, ali redovna pažnja pomaže da zadrži teksturu i da se ukloni odumrla dlaka.

Nega dlake

• Češljajte psa jednom do dva puta nedeljno da uklonite otpalu dlaku i sprečite čvoriće
• Nekoliko puta godišnje ručno iščupajte staru dlaku (stripovanje) da bi dlaka zadržala oštru teksturu; šišanje je vremenom omekšava
• Kupajte psa samo kada je zaista potrebno, jer često kupanje omekšava dlaku i ispira zaštitna ulja
• Sečite kandže na svake dve do tri nedelje i proveravajte uši zbog nečistoće
• Perite zube nekoliko puta nedeljno radi zdravlja desni i zuba

Fizička aktivnost

• Obezbedite 30 do 60 minuta aktivnosti dnevno kroz šetnju i igru
• Obezbedite ograđen prostor za trčanje bez povodca, jer ova rasa voli da juri i kopa
• Uvedite igre njuškanja, donošenje loptice i mesto gde sme da kopa, kako biste zadovoljili terijerske nagone
• Držite psa na povodcu blizu saobraćaja i sitnih životinja, jer lovački nagon nadjača poziv

Okruženje

Rasa se dobro oseća i u stanu i u kući, dokle god dobija svakodnevnu aktivnost i nije predugo sama. Zahvaljujući dlaci otpornoj na vremenske uslove dobro podnosi kontinentalnu klimu sa toplim letima i hladnim zimama, kakva vlada u Srbiji, ali treba da živi u kući kao član porodice, a ne napolju.

Kompletna, uravnotežena hrana formulisana za male rase odgovara australijskom terijeru. Pošto je mali, aktivan pas, kontrola porcija je važna: rasa lako dobija na težini ako se prehrani ili dobija previše poslastica. Birajte hranu prilagođenu životnom dobu psa i količinu prilagođavajte telesnoj kondiciji i aktivnosti, a ne fiksnom broju. Sveža voda treba uvek da bude dostupna.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice držite na najviše oko 10 procenata dnevnog unosa kalorija i uračunajte ih u ukupan obrok. Većini pasa na kompletnoj ishrani dodaci nisu potrebni; o dodacima za zglobove, kožu ili dlaku posavetujte se sa veterinarom pre nego što ih uvedete, posebno kod starijih pasa.

Australijski terijer je čvrsta rasa sa uobičajenim životnim vekom od 11 do 15 godina. Većina jedinki ostaje zdrava uz redovne veterinarske preglede, dobru ishranu i kontrolu telesne težine. Kao i kod mnogih malih rasa, pojedina nasledna i sa starenjem povezana oboljenja javljaju se češće nego u opštoj populaciji pasa, pa su svest o njima i redovni pregledi korisni.

Preventivna nega

• Redovno sprovodite vakcinaciju i zaštitu od parazita
• Održavajte vitku telesnu kondiciju kako biste zaštitili zglobove i smanjili rizik od dijabetesa
• Zakažite godišnji veterinarski pregled, a kod starijih pasa i češće preglede
• Redovno negujte zube kako biste sprečili parodontalnu bolest
• Kod uzgajivača se raspitajte o pregledu roditelja na čašicu, kukove i oči

Ova rasa brzo shvata i lako uči, pa je sposobna u poslušnosti i kinološkim sportovima kao što su agiliti i probe u jazbini. Njena samostalna terijerska crta znači da ume da bude tvrdoglava i da je ponavljanje brzo dosadi, zato časovi treba da budu kratki, raznovrsni i podsticajni. Rana socijalizacija sa ljudima, psima i svakodnevnim situacijama pomaže da se ublaži njena budna, reaktivna priroda. Zbog snažnog lovačkog nagona, dozivanje u blizini sitnih životinja je otežano i na njega se ne treba oslanjati blizu saobraćaja ili divljih životinja.

Osnove

1. Socijalizaciju i navikavanje na rukovanje počnite dok je pas još štene, izlažući ga raznim ljudima, mestima i zvucima
2. Prvo naučite psa da pouzdano reaguje na svoje ime i da obraća pažnju na vas
3. Osnovne komande poput sedi, lezi, ostani i dođi gradite kroz kratke svakodnevne vežbe
4. Rano vežbajte pristojno ponašanje na povodcu, jer rasa voli da vuče ka zanimljivim mirisima
5. Prekomerno lajanje i kopanje usmerite ka prihvatljivim ishodima
6. Postepeno uvežbavajte komande u prometnijim okruženjima sa više ometanja

Odgovoran uzgoj australijskog terijera se usredsređuje na temperament, kvalitet dlake i zdravstveni pregled roditelja. Ženke se po pravilu pare tek kada dostignu punu fizičku i ponašajnu zrelost, obično posle prve godine i kada su zdravstvene provere obavljene. Kao kod svih malih rasa, cilj uzgoja treba da bude smanjenje oboljenja zglobova, žlezda i očiju prisutnih u rasi, a ne uvećanje broja štenaca po leglu.

Gestacija traje oko 63 dana. Legla su mala, obično sa tri do pet štenaca, u skladu sa veličinom rase. Kučka obično sama donosi leglo na svet i odgaja ga uz malo intervencije, ali uzgajivači prate proces zbog malog okvira tela i mogućih teškoća pri štenjenju.

Štenad treba rano i pažljivo socijalizovati. Budna i hrabra priroda rase znači da izlaganje raznim ljudima, rukovanju, zvucima i blagim novim iskustvima tokom prvih nedelja oblikuje samouverenu i stabilnu odraslu jedinku. Štenad obično odlazi u nove domove posle otprilike osam nedelja, kada su odbijena od mleka i kada su počele vakcinacija i zaštita od parazita.

Како да региструјете пса расе Аустралијски теријер у Србији

Упишите име пса расе Аустралијски теријер, датум рођења и оштру фотографију, додајте свој телефон и сачувајте. То је све, и никада ништа не кошта. Регистрација пса ради са чипом и без њега.

Ветеринар уграђује чип и уписује га у државну базу; да број одговара и ван Србије, то остаје на вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: примају се чипови свих произвођача, промена адресе или телефона се не наплаћује, а запис одговара на скенирања у свако доба, овде и у иностранству. Отворите бесплатан налог и завршите оба корака данас.