Фавероле

Faverol je rasa koke dvostruke namene, nastala u severno-centralnoj Francuskoj. Lako se prepoznaje po mekoj bradi i zaliscima oko lica, perju koje pokriva noge i po petom prstu na svakoj nozi. Odrasle ptice imaju duboko, široko telo, pa deluju zbijeno i kvadratno.

Rasa je stvorena i za meso i za jaja, i ostaje postojana nosilja tokom hladnijih meseci, kada mnoge druge rase usporavaju nošenje. Koke nose svetlosmeđa do bledožuta jaja i često nastavljaju da nose i u ranu zimu. Vlasnici najpre pominju temperament. Faverol koke su mirne, druželjubive i teško ih je uplašiti, pa se često biraju za porodične zapate i male dvorišne uzgoje.

Upravo zato što su tako pitome, Faverol koke mogu ostati na dnu hijerarhije u mešovitom zapatu. Najbolje im odgovara društvo drugih blagih rasa, a ne odlučnih ili plahovitih.

Kome odgovara

Faverol odgovara uzgajivačima koji žele druželjubivu, mirnu pticu bez drame, koja podnosi rukovanje i ljudsko društvo. Dobar je izbor za porodice sa decom, za početnike u držanju koka i za svakoga ko želi zimska jaja bez agresivne naravi. Manje odgovara zapatima u kojima dominiraju nametljive rase, gde njena blaga narav može dovesti do zlostavljanja.

Rasa je dobila ime po selu Faverol u severno-centralnoj Francuskoj, jugozapadno od Pariza, gde je nastala sredinom devetnaestog veka. Zemljoradnici iz okolnog kraja ukrštali su nekoliko lokalnih i uvezenih rasa i tako stvorili izdržljivu pticu koja nosi tokom zime, a ipak dobro napreduje za sto.

Među pretpostavljenim osnivačkim rasama navode se Hudan, Dorking, Brama i razne lokalne seoske koke. Uticaj Dorkinga vidi se u petom prstu, dok je Brama donela perjane noge i otpornost na hladnoću. Rezultat je bila praktična farmska koka koja je pariskom tržištu davala i jaja i meso.

Do kraja devetnaestog veka rasa se proširila van Francuske. Stigla je u Englesku, gde su uzgajivači birali pticu uspravnijeg, izložbenog izgleda, a kasnije je stigla i u Severnu Ameriku. Vremenom su nastale dve linije: teža francuska radna forma i viša izložbena forma, gajena uglavnom za takmičenja živine.

Danas se Faverol drži širom sveta, u dvorištima i na izložbama. Najpoznatija je varijanta boje losos, mada postoje i druge boje. Broj grla je skroman u poređenju s komercijalnim rasama, pa se Faverol često nalazi na spisku starih rasa koje neguju hobisti i uzgajivači posvećeni očuvanju genofonda.

Faverol ima široko, duboko telo koje s bočne strane deluje kvadratno i puno. Najupečatljivije osobine su brada i zalisci od mekog perja oko obraza, koji licu daju zaobljen, brkat izgled. Noge su lako perjane, a svaka noga ima pet prstiju umesto uobičajena četiri. Kresta je jednostruka, malih do srednjih razmera.

Najpoznatija varijanta je losos. Kod ove boje petao i koka izgledaju veoma različito. Koke su ispod kremasto bele, sa lososasto-braon leđima i krilima, dok petlovi nose tamniju slamnatu, crnu i crvenkasto-braon šaru.

Perje i boje

Perje je meko i gusto, što pomaže rasi da podnese hladnoću, ali u vlažnim uslovima može zadržati vlagu i blato u perju na nogama. Losos je varijanta koja se najčešće viđa u dvorišnim zapatima i na izložbama. Bela, crna, plava i druge boje su priznate u pojedinim standardima, mada su ređe. Bradu i zaliske treba proveriti tokom redovnog rukovanja, jer se u perju na licu mogu nakupiti prljavština i paraziti.

Faverol je jedna od najblažih rasa koka. Ptice su mirne, radoznale i teško ih je iznenaditi, a mnoge prilaze ljudima i trpe da budu podignute. Zbog toga su omiljene kod porodica i kod uzgajivača koji dosta vremena provode sa svojim zapatom.

Prema deci su strpljive i tolerantne. Baš zato se toliko često preporučuju za porodične dvorišne zapate. Prema strancima su obično opuštene, a ne nervozne. Prema drugim kokama ta ista blagost postaje slabost: Faverol koke se retko suprotstavljaju, pa obično ostaju niže u hijerarhiji, a odlučnije rase ih mogu zlostavljati. Najbolje im odgovara društvo drugih mirnih, ujednačenih ptica po naravi. Umerene su po glasnosti, koke se oglašavaju uobičajenim zvucima pri nošenju, a ne stalnim čavrljanjem.

Faverol koke su izdržljive i nezahtevne, ali gusto perje znači nekoliko dodatnih provera u poređenju sa rasama golih nogu. Puno perje odgovara hladnoj klimi, ali u vrućem i vlažnom vremenu može doći do pregrevanja, pa su hlad i provetravanje leti važni.

Nega perja

• Tokom rukovanja proveriti bradu i zaliske na grinje, blato i zalepljenu hranu.
• Pregledati perjane noge i stopala zbog nagomilanog blata, koje zimi može ohladiti pticu.
• Obezbediti suvo mesto za kupanje u prašini radi kontrole spoljašnjih parazita.
• Nokte skratiti samo ako narastu toliko da ometaju hod.

Kretanje

• Svakodnevno omogućiti pristup ispustu ili nadgledano slobodno kretanje.
• Rasuti hranu ili zelenilo kako bi se podstaklo prirodno traganje za hranom.
• Površinu ispusta držati suvom, jer rasa nije građena za blatnjavo tle.

Smeštaj

Rasi odgovara siguran kokošinjac bez promaje, sa dobrim provetravanjem. Faverol dobro podnosi hladnoću zahvaljujući gustom perju, ali leti mu treba hlad i strujanje vazduha. Standardna gnezda i niski do srednji nasadi su sasvim dovoljni, jer su ptice teške i slabo lete.

Faverol koke jedu standardan obrok za koke, zasnovan na kompletnoj komercijalnoj hrani. Nivo proteina treba da odgovara uzrastu ptice: viši za piliće, umeren za nosilje. Pošto rasa lako gomila masu i sklona je mirnijem, manje aktivnom životu, poslastice treba ograničiti da se izbegne prekomerna gojaznost. Čista sveža voda mora biti stalno dostupna.

Poslastice i dodaci

Zelenilo, ostaci povrća i povremeno žito su u redu u malim količinama, po mogućstvu ne više od desetak procenata obroka. Nosiljama treba izvor kalcijuma, na primer zdrobljena školjka ostrige ponuđena posebno, kako bi uzele onoliko koliko im treba za čvrstu ljusku. Nerastvorljivi pesak pomaže varenju kod ptica koje tragaju za hranom ili jedu celo zrnevlje.

Faverol je snažna, uglavnom zdrava rasa, tipičnog životnog veka oko 5 do 7 godina uz dobru negu. Većina problema svojstvenih rasi potiče od gustog perja: blatnjave ili mokre noge i paraziti koji se skrivaju u bradi i zaliscima. Van toga, rasa je izložena istim uobičajenim tegobama kao i druge dvorišne koke.

Preventivna nega

• Redovno pregledati perje lica i perjane noge zbog parazita i blata.
• Kokošinjac držati suvim i dobro provetravanim, prostirku često menjati.
• Obezbediti mesto za kupanje u prašini radi prirodne kontrole parazita.
• Nove ptice staviti u karantin pre uvođenja u zapat.
• Obezbediti uravnoteženu hranu i stalno čistu vodu.

Smeštaj za Faverol prati uobičajenu praksu za dvorišne koke, uz nekoliko prilagođavanja za tešku rasu s perjanim nogama. Kokošinjac treba da bude siguran od predatora, suv i dobro provetravan, a da pri tome na visini nasada ne bude promaje. Pošto su ptice teške i slabo lete, nasade držite niskim i obezbedite rampe ili lak pristup gnezdima. Dobro dreniran ispust drži perje na nogama čistim i smanjuje probleme sa stopalima.

Kontrolna lista za postavljanje

• Bezbedan kokošinjac zaštićen od predatora, sa čvrstim podom i čistom prostirkom.
• Niski nasadi i lak pristup za teške ptice.
• Jedno gnezdo na svake tri do četiri koke.
• Suv, dobro dreniran ispust s mestom za kupanje u prašini.
• Hlad i strujanje vazduha za vrućinu; sklonište bez promaje za hladnoću.

Jaja Faverol koke se inkubiraju po standardnom vremenu za koke, oko 21 dan. Mogu se leći pod kvočkom ili u inkubatoru. Faverol koke često postaju kvočke i pažljive su majke, pa je prirodno leženje sasvim praktičan izbor. Za leženje u inkubatoru temperaturu i vlažnost držite stabilnim i redovno okrećite jaja sve do zaključavanja.

Koraci pri leženju

1. Izabrati čista, pravilno oblikovana jaja i pre stavljanja ih odložiti šiljastim krajem nadole.
2. Staviti jaja u stabilan inkubator na 37,5 C i ciljanu vlažnost.
3. Okretati jaja nekoliko puta dnevno do 18. dana.
4. Zaustaviti okretanje 18. dana (zaključavanje) i povećati vlažnost.
5. Pustiti piliće da se izlegu sami i ostaviti ih u inkubatoru dok se ne osuše i nakostreše.
6. Osušene piliće preneti u toplu brooder komoru s hranom i vodom.