Доркинг

Dorking je srednje krupna engleska rasa kokoši dvostruke namene: gaji se pre svega radi mesa, ali koke nose i pristojan broj belih jaja. Ubraja se među najstarije zabeležene rase u Britaniji i vekovima važi za cenjenu trpezarijsku pticu. Rasu je lako prepoznati po kratkim nogama i petom prstu na svakoj nozi, osobini koju deli samo mala grupa rasa kokoši.

Telo je široko, pravougaono i nisko postavljeno. Trup daje veliki udeo finog belog mesa, i baš zato je rasa vekovima cenjena za trpezu. Ptice se kreću opušteno, bez žurbe, i uglavnom su tihe u ograđenom prostoru.

Narav je prijateljska, mirna i krotka. Dorking dobro podnosi rukovanje i lako se uklapa u dvorišno jato bez mnogo problema. Pogodan je za uzgajivače koji žele staru rasu stabilnog temperamenta, a ne komercijalnu nosilju sa visokim učinkom.

Kome odgovara

Dorking odgovara uzgajivačima koji žele mirnu, tradicionalnu trpezarijsku rasu i ne traže veliku nosivost. Blaga narav olakšava držanje porodicama i onima koji se prvi put bave živinom. Zbog kratkih nogu bolje podnosi suvo, ravno tlo nego blatnjav ili strm ograđeni prostor.

Dorking nosi ime po gradu Dorkingu u Sariju, na jugu Engleske. Taj grad je nekada bio centar trgovine kvalitetnom trpezarijskom živinom. Rasa spada među najstarije u Britaniji i gajena je za trpezu mnogo pre nego što su postojali moderni standardi za živinu.

Petoprste kokoši sličnog tipa opisane su u Britaniji još u rimsko doba. Rimski pisac Kolumela je u prvom veku zabeležio kvadratasto građene kokoši sa pet prstiju, i te ptice se danas smatraju precima modernog dorkinga. Rasa se oblikovala tokom mnogo vekova na engleskim seoskim imanjima.

Do osamnaestog i devetnaestog veka dorking se učvrstio kao jedna od vodećih engleskih trpezarijskih rasa i snabdevao je tržišta Londona i juga zemlje. Bela koža i fino belo meso činili su njegov trup traženom robom u trgovini trpezarijskom živinom.

Rasa se našla među prvim priznatim rasama živine kada su u devetnaestom veku sastavljeni zvanični standardi. Razvijeno je nekoliko varijeteta boja, uključujući srebrnosivu, tamnu, crvenu, kukavičju (prugastu) i belu. Danas dorkinga uglavnom drže uzgajivači starih rasa, a u više zemalja se vodi kao retka rasa ili rasa pod nadzorom.

Dorking ima dugo, široko, pravougaono telo koje kratke noge drže nisko iznad zemlje. Grudi su duboke i pune, u skladu sa namenom rase kao trpezarijske ptice. Najprepoznatljivija osobina je peti prst: svaka noga nosi dodatni zadnji prst iznad uobičajena četiri. Noge i koža su bele.

Kresta može biti prosta ili ružičasta, zavisno od varijeteta. Prosta kresta je kod mužjaka velika i uspravna, dok kod ženke može biti prevešena na stranu. Ušne resice su bele, a podbradnjaci su dobro razvijeni.

Perje i boje

Perje je glatko i tesno priljubljeno uz telo. Srebrnosivi varijetet je najpoznatiji: mužjak ima srebrnobeli okovratnik i sedlo, a grudi su mu sive. Tamni varijetet nosi tamniju i složeniju šaru perja. Među ostalim priznatim bojama su crvena, kukavičja (prugasta) i bela. Kod svih varijeteta ostaju konstantne bele noge, bela koža i pet prstiju.

Dorking ima blagu, dobroćudnu narav. Ptice su mirne, bez žurbe, retko plašljive, i podnose rukovanje bolje od mnogih drugih rasa. Zato dobro pristaju dvorištima i uzgajivačima koji žele ptice lake za rad.

Prema ukućanima je pristupačan i pitom, naročito ako se sa rukovanjem počne od malih nogu. Rasa nije agresivna prema ljudima. Koke su tihe većim delom godine, a uobičajeno se malo više oglašavaju u vreme nošenja.

U mešovitom jatu dorking obično zauzima niže mesto u hijerarhiji zbog svoje mirne naravi, pa ga probojnije rase mogu maltretirati. Uglavnom se dobro slaže sa drugim mirnim pticama. Koke često ulaze u leženje i postaju pažljive, pouzdane majke, a to je korisna osobina za uzgajivače koji žele da sami legu podmladak iz sopstvenog jata.

Dorking je otporna stara rasa, ali zbog kratkih nogu i niskog tela suvo, čisto tlo je posebno važno. Vlažan ili blatnjav ograđeni prostor prlja perje i dovodi do problema sa stopalima. Rasa dobro traži hranu i uživa na travi.

Nega

• Redovno proveravajte stopala, sa posebnom pažnjom na peti prst, jer je sklon povredama i grinji šugavosti nogu.
• Pregledajte perje na grinje i vaši, naročito oko kloake.
• Skraćujte kandže i dodatni prst kada prerastu ili se uviju.
• Obezbedite suvo mesto za kupanje u prašini kako bi ptice same suzbijale spoljašnje parazite.

Kretanje

• Obezbedite svakodnevni pristup ograđenom prostoru ili nadgledano slobodno kretanje radi traganja za hranom.
• Obezbedite ravno tlo; izbegavajte strme padine koje opterećuju kratke noge.
• Koristite niske nasede da teže ptice ne skaču sa visine.
• Razbacujte zrnevlje ili zelen da podstaknete prirodno grebanje po tlu.

Okruženje

Dorking prilično dobro podnosi hladnoću, ali velika prosta kresta kod pojedinih varijeteta je sklona promrzlinama, pa je zimi važan kokošinjac bez promaje i dobro provetren. Kod nas, sa kontinentalnom klimom oštrih zima i vrelih leta, ova razlika je posebno bitna: prostirku držite suvom, a leti obezbedite hladovinu. Pošto ptice nose telo nisko iznad zemlje, koriste im čist, dobro dreniran ograđeni prostor.

Dorkingu je potrebna uravnotežena, potpuna smeša za živinu prilagođena uzrastu i nameni. Pilići počinju sa starter mrvicom, podmladak prelazi na smešu za rast, a odrasle ptice dobijaju smešu za nosivost ili održavanje. Pošto je ovo sporije rastuća trpezarijska rasa, ravnomerna ishrana je važnija od forsiranja brzog rasta. Obezbedite stalan pristup čistoj, svežoj vodi i ponudite nerastvorljivi pesak da ptice melju hranu, a kokama koje nose jaja dodajte školjke ostriga kao izvor kalcijuma.

Poslastice i dodaci ishrani

Poslastice poput lisnatog povrća, ostalog povrća i malo zrnevlja su u redu u manjim količinama, ali treba da ostanu ispod otprilike 10 procenata ukupnog unosa. Kokama koje nose jaja koristi slobodan pristup školjkama ostriga radi čvrstine ljuske. Pesak je potreban svakoj ptici koja jede travu, ostatke ili celo zrno, da bi hranu mlela u voljci.

Dorking je uglavnom otporna rasa čiji je uobičajeni životni vek 6 do 8 godina. Većina zdravstvenih problema su isti paraziti i bolesti prisutni kod svake dvorišne živine, uz nekoliko tačaka vezanih za građu rase. Kratke noge i nizak stav znače da zdravlje stopala i nogu zaslužuje posebnu pažnju, a velika prosta kresta kod nekih varijeteta trpi na mrazu.

Preventivna nega

• Obezbedite suv, provetren kokošinjac bez promaje.
• Nedeljno proveravajte stopala, peti prst i jastučiće.
• Obezbedite mesto za kupanje u prašini radi suzbijanja grinja i vaši.
• Držite hranilice i pojilice čistim i nedostupnim glodarima.
• Nove ptice držite u karantinu pre uvođenja u jato.
• Pratite redovan raspored odčervljavanja i suzbijanja parazita uz savet veterinara.

Dorking se drži kao i druge standardne kokoške, ali njegova građa traži nekoliko prilagođavanja. Pošto ptice nose telo nisko i imaju kratke noge, nasedi treba da budu niski, a ograđeni prostor ravan i dobro dreniran. Kokošinjac mora biti suv, bez promaje i dobro provetren, jer to štiti od respiratornih problema i ograničava promrzline na kresti tokom hladnog vremena. Obezbedite velikodušan prostor na podu i u ograđenom delu, pošto je rasa srednje krupna do krupna i aktivno traga za hranom.

Kontrolna lista

• Suv, ravan, dobro dreniran ograđeni prostor.
• Niski, široki nasedi koji štite teže ptice i kratke noge.
• Čista, suva prostirka koja se redovno menja.
• Jedno gnezdo na svake tri do četiri koke.
• Zaklonjeno mesto za kupanje u prašini.
• Ograda bezbedna od grabljivica i siguran smeštaj za noć.
• Hladovina leti i nased bez promaje zimi.

Dorking jaja se inkubiraju oko 21 dan, isto kao i kod drugih rasa kokoši. Rasa je poznata po sklonosti ka leženju, a koke su pažljive i pouzdane kvočke i majke, pa je prirodno leženje pod kvočkom praktično rešenje. Za veštačku inkubaciju držite standardnu temperaturu i vlažnost i redovno okrećite jaja sve do poslednjih dana pred izleganje.

Koraci leženja

1. Izaberite čista, pravilno oblikovana jaja i čuvajte ih najviše 7 dana, šiljatim krajem nadole.
2. Zagrejte inkubator na stabilnu temperaturu i vlažnost pre nego što unesete jaja.
3. Unesite jaja i zabeležite datum; ako okrećete ručno, označite svaku stranu.
4. Okrećite jaja najmanje 3 do 5 puta dnevno do 18. dana.
5. Ovoskopirajte oko 7. do 10. dana da proverite razvoj i uklonite prazna jaja.
6. Osamnaestog dana prestanite sa okretanjem i podignite vlažnost za leženje.
7. Ostavite pilad u inkubatoru dok se ne osuše i naperjaju, pa ih premestite u toplu leglicu.