Америкаукана

Ameraucana je srednje krupna domaća kokoška razvijena u Sjedinjenim Američkim Državama. Gaji se pre svega zbog jaja plave ljuske i zbog mirnog, dobroćudnog temperamenta. Rasu je lako prepoznati po perju oko glave: brada ispod kljuna i zalisci na obrazima daju glavi pun, zaobljen izgled.

Ameraucana spada u rase dvostruke namene, mada je većina uzgajivača drži radi jaja, a ne mesa. Koke nose jaja redovno, a plava boja ljuske potiče od pigmenta koji prožima celu ljusku, a ne samo površinski sloj, pa se boja vidi i spolja i iznutra. Rasa postoji u nekoliko priznatih varijeteta boje.

Ameraucana odgovara dvorišnim jatima, malim farmama i početnicima u živinarstvu. Ptice su budne, ali ne i plašljive, i podjednako dobro podnose zatvoren uzgoj i slobodno kretanje. U mešovitom jatu se mirno slažu sa drugim krotkim rasama.

Kome odgovara

Rasa odgovara uzgajivačima koji žele šarena, odnosno plava jaja i mirnu pticu koju je lako držati. Deca i početnici se lako slažu sa Ameraucanom jer je ptica tolerantna i retko agresivna. Onima koji traže visokoproizvodnu nosilju za komercijalnu proizvodnju ili tešku rasu za meso bolje odgovaraju druge rase.

Koreni Ameraucane sežu do kokošaka koje su nosile plava jaja, a poreklom su iz Južne Amerike i stigle su u Sjedinjene Države. Ptice sa genom za plavu boju jajeta u Severnoj Americi su nazivane zajedničkim imenom Araucana, iako je taj soj bio veoma neujednačen po tipu i osobinama.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, američki uzgajivači su radili na tome da postave dosledan standard za pticu koja nosi plava jaja, a da pritom ne nasledi smrtonosne genetske probleme povezane sa čuperkastom, bezrepom Araucanom. Cilj je bio stvoriti pticu sa repom, zaliscima i bradom koja prenosi osobine na potomstvo i nosi plava jaja.

Američko živinarsko udruženje je 1984. godine uvrstilo Ameraucanu u svoj standard. Američko udruženje bantam rasa takođe priznaje patuljastu varijantu ove rase.

Ameraucana se razlikuje od rase Araucana i od takozvane Easter Egger kokoške, ptice mešovitog tipa koja može nositi plava, zelena ili druge obojene ljuske, ali nije priznata kao posebna rasa. Upravo utvrđeni standard boje, tipa i brade razdvaja Ameraucanu od tih ptica.

Ameraucana ima zbijeno, skladno telo i uspravan stav. Najprepoznatljiviji deo je glava, koja nosi bradu ispod kljuna i zaliske preko predela ušiju. Kresta je mala, graškastog oblika i nisko postavljena. Ptica zahvaljujući njoj lakše podnosi hladnoću. Podbradnjaci su mali ili gotovo neprimetni.

Noge su škriljasto-plave do crne boje, bez perja, a stopalo ima četiri prsta. Rep se nosi pod umerenim, blago uzdignutim uglom. Patuljasta Ameraucana prati isti tip, samo u manjoj meri.

Perje i boje

Američko živinarsko udruženje priznaje osam varijeteta boje: crnu, plavu, plavu žitnu, smeđe-crvenu, bafovanu, srebrnu, žitnu i belu. Perje naleže tesno uz telo. Brada i zalisci treba da budu dovoljno puni da jasno uokvire lice, a to sudije posebno gledaju na izložbama.

Ameraucana je poznata po ujednačenom, dobroćudnom temperamentu. Ptice su budne i primećuju promene u okolini, ali nisu toliko plašljive ili nervozne kao neke lakše rase. Uz redovno rukovanje postaju pitome i podnose da ih se uzima u ruke.

U mešovitom jatu ova rasa obično zauzima srednje mesto u hijerarhiji, retko dominira. Koke se dobro slažu sa drugim mirnim rasama i sa ljudima, uključujući decu. Petlovi su uglavnom mirni, mada se temperament razlikuje od jedinke do jedinke, pa svakog petla treba nadzirati kada su u blizini mala deca.

Rasa nije naročito bučna. Koke se oglašavaju kada snesu jaje, kao i sve kokoške, ali se ne oglašavaju neprestano. To je važno tamo gde buka predstavlja problem.

Ameraucana je otporna rasa kojoj nije potrebna posebna nega perja, samo standardna briga o jatu. Graškasta kresta i zbijeno perje joj pomažu da podnese hladnoću, pa je zimska nega u većini klimatskih uslova jednostavna.

Nega perja i tela

• Proveravajte bradu i zaliske zbog osušene hrane ili blata, naročito oko pojilica
• Pregledajte noge i stopala zbog krastave šuge nogu ili povreda tokom rukovanja
• Obezbedite suvo mesto za kupanje u prašini kako bi ptice same održavale perje čistim
• Pratite pojavu spoljašnjih parazita ispod zalizaka i oko kloake

Kretanje

• Omogućite svakodnevni pristup ispustu ili nadzirano slobodno kretanje
• Ostavite prostor za brst, čeprkanje i kupanje u prašini
• Predvidite najmanje 1 kvadratni metar ispusta po ptici, gde je to moguće

Okruženje

Rasa dobro podnosi hladnoću zahvaljujući maloj kresti. To je posebno korisno u našim krajevima sa hladnim zimama. U toplim letnjim mesecima obezbedite hlad i stalan pristup svežoj vodi. Kokošinjac zaštićen od predatora, sa dobrom ventilacijom i suvom prostirkom, čuva zdravlje jata tokom cele godine.

Osnovu ishrane treba da čini kompletna komercijalna smeša za živinu. Pilići dobijaju starter smešu sa više proteina, podmladak prelazi na smešu za rast, a koke nosilje treba da dobijaju smešu za nosilje sa dodatkom kalcijuma radi čvrstine ljuske. Sveža voda mora biti dostupna u svakom trenutku.

Poslastice i dodaci

Poslastice poput lisnatog povrća, brašnenih crva ili lomljenog zrnevlja dajte u malim količinama, da ne poremete ravnotežu ishrane. Koke nosilje treba da imaju slobodan pristup drobljenoj školjki ostriga radi čvrstine ljuske, a pticama koje jedu i drugu hranu osim kompletne smeše ponudite i nerastvorljivi šljunak.

Ameraucana je uglavnom krepka, zdrava rasa, razvijena upravo da izbegne smrtonosne genetske probleme povezane sa čuperkastom Araucanom. Uz dobru negu, ptice često žive 7 do 8 godina. Većina zdravstvenih problema su uobičajeni problemi koji pogađaju svako dvorišno jato.

Preventivna nega

• Kokošinjac držite suvim, provetrenim i čistim od izmeta
• Nove ptice karantirajte pre uvođenja u jato
• Obezbedite mesto za kupanje u prašini tokom cele godine radi kontrole spoljašnjih parazita
• Koke nosilje snabdevajte kalcijumom po slobodnom izboru
• Tokom redovnog rukovanja proveravajte masu, boju krestu i stanje nogu

Ameraucani odgovara standardan kokošinjac. Rasa dobro podnosi hladnoću, pa su glavni prioriteti suva prostirka, dobra ventilacija bez promaje na visini nasedala i zaštita od predatora. Obezbedite nasedala podignuta od poda i gnezda za koke nosilje.

Spisak za pripremu smeštaja

• Kokošinjac zaštićen od predatora, sa sigurnim bravicama i ogradom ukopanom ili obrubljenom u zemlju
• Suva, upijajuća prostirka koja se redovno menja
• Nasedala podignuta od poda
• Gnezda smeštena u tihom, zamračenom uglu
• Pojilica i hranilica zaštićene od kiše
• Zasenčen deo ispusta za tople letnje dane

Jaja Ameraucane se inkubiraju kao i svako drugo kokošije jaje i legu se za oko 21 dan. Oplođena jaja se mogu staviti pod koku koja leže ili u inkubator. Ameraucane retko pokazuju jaku sklonost ka leženju, pa je inkubator često pouzdaniji izbor.

Koraci pri leženju

1. Izaberite čista, neoštećena, oplođena jaja i ostavite ih da se zagreju do sobne temperature
2. Stavite jaja u inkubator na oko 37,5 C uz vlažnost od oko 45 do 55%
3. Okrećite jaja nekoliko puta dnevno do 18. dana
4. Osvetlite jaja (kandliranje) oko 7. do 10. dana i uklonite prazna ili neoplođena jaja
5. Osamnaestog dana prekinite okretanje i povećajte vlažnost pred izleganje
6. Inkubator ne otvarajte tokom izleganja i pustite piliće da se osuše pre premeštanja u odgajivalište