Гернзи

Gernzej je mlečna rasa goveda koja je dobila ime po ostrvu Gernzi, jednom od Normanskih ostrva u blizini francuske obale. Reč je o srednje krupnoj životinji sa riđe-belom dlakom čija boja ide od bledozlatne do tamnocrvenkaste. Rasa se gaji prvenstveno radi mleka, a njeno mleko ima prepoznatljivu zlatnu boju koja potiče od visokog sadržaja beta-karotena.

Gernzej krave efikasno pretvaraju kabastu hranu u mleko, i to na manjem telesnom okviru nego većina drugih mlečnih rasa. Odrasla krava obično ima od 450 do 500 kg, dakle manje od holštajna, pa rasa jede manje hrane, a ipak daje solidnu količinu mleka sa visokim sadržajem mlečne masti i proteina. Zbog toga se gernzej dobro uklapa u pašne sisteme gazdovanja.

Rasu odlikuje i blaga, dobroćudna narav, pa su rukovanje i svakodnevna muža jednostavni. Gernzej krave se drže na komercijalnim mlečnim farmama, manjim gazdinstvima i u konzervacionim stadima, a pojavljuju se i na poljoprivrednim sajmovima gde se ocenjuje usklađenost sa standardom rase.

Kome ova rasa odgovara

Gernzej odgovara mlečnim proizvođačima koji žele kvalitetno mleko od umereno krupne i efikasne životinje, a ne najveću moguću zapreminu od krupnog grla. Mirna narav olakšava rad na manjim farmama i porodičnim gazdinstvima. Uzgajivaču je potrebna ispaša, oprema za mužu i spremnost na svakodnevnu rutinu koju zahteva svaka krava u laktaciji.

Gernzej potiče sa ostrva Gernzi u Lamanšu, jednog od Normanskih ostrva blizu francuskog regiona Normandije. Smatra se da rasa vodi poreklo od goveda dovedenih na ostrvo sa obližnjeg francuskog kopna, uključujući grla povezana sa normanskim i bretonskim krajem. Vremenom su ta grla ukrštana i selekcionisana na ostrvu u jedinstven, prepoznatljiv tip.

Geografska izolovanost ostrva je uveliko odredila razvoj rase. Uvoz živih grla na Gernzi bio je dugo strogo ograničen, pa je stado ostalo genetski odvojeno od rasa sa kopna i drugih područja. Zatvoreno gajenje je omogućilo da se zlatno-riđa boja i mlečna svojstva učvrste kod potomstva.

Od devetnaestog veka gernzej goveda su izvožena u sve većem broju, pa su stigla do Severne Amerike i drugih delova sveta gde su mlečni proizvođači tražili bogato mleko ove rase. Osnivana su udruženja uzgajivača koja su vodila matične knjige i čuvala standard rase u krajevima gde se gernzej gajio.

Tokom dvadesetog veka gernzej je ostao priznata komercijalna mlečna rasa, iako se nalazio u konkurenciji sa rasama veće mlečnosti, poput holštajna. Danas se gaji i radi komercijalnog mleka i kao konzervaciona rasa, a uzgajivačke organizacije vode matične knjige radi očuvanja loze.

Gernzej ima klinastu, uglastu građu tipičnu za mlečne rase, sa dobro razvijenim vimenom i finom koštanom strukturom, bez teške muskulature koja odlikuje rase za tov. Dlaka je riđa, u rasponu od svetlozlatne do tamnije crvenkasto-riđe boje, sa belim šarama na telu, nogama i glavi. Koža često pokazuje žuti pigment, vidljiv na njušci i oko očiju.

Rasa je srednje krupna, manja od holštajna, ali čvrsto građena za svoj okvir. Tradicionalna grla imaju rogove usmerene napred, mada su mnoga stada bez rogova, bilo zbog uklanjanja rogova bilo zbog selekcije na bezroga (polled) grla radi lakšeg rukovanja.

Dlaka i boje

Prepoznatljiva osobina gernzeja je riđe-bela šara u kombinaciji sa zlatnim tonom kože i mleka. Nijansa riđe boje se razlikuje od grla do grla, od svetle, gotovo kremaste zlatne, do duboke crvenkastosmeđe. Bele mrlje su česte na trbuhu, nogama i glavi. Žuti pigment kože je odraz beta-karotena koji rasa nosi, iste materije koja daje gernzej mleku zlatnu boju.

Gernzej je poznat po blagom i ujednačenom temperamentu. Rasa je mirna, krotka i dobroćudna, pa su svakodnevno rukovanje, teranje i muža manje stresni i za životinju i za uzgajivača. Mirna grla ovog tipa lako se uklapaju u rutinu i dobro reaguju na dosledan, blag pristup.

Unutar stada gernzej goveda su uglavnom mirna i društvena, a uspostavljaju uobičajen društveni poredak kakav se vidi kod goveda. Prema poznatim uzgajivačima obično su poverljiva i lako se puštaju da im se priđe. Kao i kod svih goveda, pojedinačna grla se razlikuju, pa krava sa mladim teletom može postati zaštitnički raspoložena, tako da je uobičajena opreznost prema majkama i u vreme teljenja i dalje na mestu.

Umerena veličina rase doprinosi utisku da je reč o lakom grlu za držanje. Mirnu, srednje krupnu kravu lakše je provesti kroz kapije, koridore i izmuzišta nego veće ili razdražljivije grlo. Zbog toga uzgajivači ovu rasu često biraju na manjim i porodičnim farmama.

Gernzej efikasno koristi pašu i dobro napreduje u sistemima gazdovanja zasnovanim na ispaši, gde trava i kabasta hrana čine najveći deo obroka. Svakodnevno gazdovanje se svodi na mužu, ishranu i održavanje zdravlja i čistoće grla. Krava u laktaciji se muze po redovnom rasporedu, obično dva puta dnevno.

Nega dlake i kože

• Redovno četkajte dlaku radi čistoće i pregledajte kožu zbog parazita ili rana.
• Podrezujte i pregledajte papke po redovnom rasporedu da biste sprečili šepavost.
• Održavajte vime čistim pre i posle muže radi smanjenja rizika od mastitisa.
• Pratite pojavu spoljašnjih parazita poput vaški i muva i tretirajte po potrebi.

Kretanje

• Obezbedite svakodnevni pristup pašnjaku ili velikom ispustu radi slobodnog kretanja.
• Dozvolite ispašu tokom dana, čime se ishrana kombinuje sa prirodnim kretanjem.
• Izbegavajte dugotrajno zatvaranje krava, jer to može uticati na papke i opšte stanje.

Okruženje

Gernzej dobro podnosi umerenu klimu i veći deo godine pase napolju u blagim uslovima. U kontinentalnoj klimi sa vrućim letima i hladnim zimama obezbedite hlad i svežu vodu tokom leta, jer rasa oseća toplotni stres, a suv zaklon ili štalu tokom hladnih, vlažnih ili vetrovitih zimskih perioda. Čisto, dobro drenirano zemljište i suva prostirka u štali pomažu u sprečavanju problema sa papcima i vimenom.

Gernzej efikasno pretvara kabastu hranu u mleko, pa je osnova obroka dobra paša tokom sezone ispaše i konzervisana kabasta hrana, poput sena ili silaže, kada trave nema dovoljno. Krave u laktaciji imaju veće potrebe za energijom i proteinima i obično dobijaju dodatnu koncentrovanu hranu usklađenu sa prinosom mleka. Tačne količine zavise od telesne mase, mlečnosti, kvaliteta paše i faze laktacije, a obrok za konkretno stado najbolje sastavlja stočni nutricionista ili veterinar.

Poslastice i dodaci ishrani

Pristup mineralima i soli je važan, posebno tokom laktacije, a slobodan pristup mineralnoj lizalici ili uravnoteženoj mineralnoj smeši pokriva uobičajene potrebe. Male količine korenastog povrća ili kvalitetnog sena mogu poslužiti kao poslastica i za podsticanje saradnje pri rukovanju. Čista sveža voda mora biti dostupna u svakom trenutku, jer krava u laktaciji dnevno popije veliku količinu vode.

Gernzej je uglavnom otporna i dugoveka mlečna rasa, sa životnim vekom od oko 12 do 15 godina uz dobru negu, mada je radni vek na komercijalnoj farmi često kraći. Kao kod svakog mlečnog grla, glavni zdravstveni rizici su vezani za laktaciju i teljenje, a ne za mane specifične za rasu. Dobra ishrana, čist smeštaj i redovna veterinarska nega drže većinu problema pod kontrolom.

Preventivna nega

• Održavajte program vakcinacije i suzbijanja parazita dogovoren sa veterinarom.
• Podrezujte i pregledajte papke po redovnom rasporedu.
• Održavajte higijenu muže radi smanjenja rizika od mastitisa.
• Prilagodite ishranu oko teljenja radi smanjenja rizika od mlečne groznice i ketoze.
• Obezbedite uravnotežene minerale i stalno dostupnu čistu vodu.

Junice gernzeja se obično prvi put pripuštaju u dobi od 13 do 15 meseci, tako da se teljenje poklopi sa oko dve godine starosti, mada tačan trenutak zavisi više od rasta i telesne kondicije nego od same starosti. Priplod se obavlja prirodnim putem preko bika ili, znatno češće na mlečnim farmama, veštačkim osemenjavanjem. Ovaj metod omogućava korišćenje proverenih bikova i unapređuje stado.

Steonost traje oko devet meseci, blizu 283 dana, a krava obično donosi na svet jedno tele, dok su blizanci retki. Teljenje kod ove rase obično protiče bez komplikacija, ali krave treba pratiti kako se približava termin i pomoći im samo kada je to zaista potrebno.

Novorođeno tele mora dobiti kolostrum ubrzo posle rođenja radi rane imunosti. Tele se zatim odgaja na mleku ili zameni za mleko i postepeno se uvodi starter hrana i kabasta hrana pre odbijanja. Odbijanje se obično dešava između drugog i trećeg meseca, u zavisnosti od sistema gazdovanja. Ženska telad se često zadržava kao zamena u stadu, dok se gazdovanje muškom teladi razlikuje od farme do farme.