Тонкинеска мачка

Тонкинска мачка је домаћа мачка средње величине развијена укрштањем сијамске и бурманске расе. Преузима квалитете обе матичне расе: причљиву и енергичну природу сијамске мачке заједно са роснијом грађом тела и уравнотеженим темпераментом бурманске мачке. Резултат је мишићава мачка која је изненађујуће тешка у односу на своју величину.

Власници цене тонкинску мачку због интереса за људе. Ове мачке прате чланове породице из собе у собу, седе на раменима и траже крило сваке особе која се усади. Остају активне и радознале и у одраслом добу. Њихова длака је кратка и прилегајућа с карактеристичним узорком затамњених шара, а боја очију у најпрепознатљивијој варијанти креће се од тиркизне до плавозеленкасте.

Раса је погодна за домаћинства која јој могу пружити друштво и пажњу. Тонкинска мачка остављена дуго сама досађује се и постаје гласна, па помаже друга животиња или живо домаћинство. Породице с децом, власници који раде од куће и они који желе интерактивну мачку пронаћи ће у овој раси одличног партнера.

Коме одговара

Тонкинска мачка је погодна за особе које желе мачку активно укључену у живот куће. Најбоље јој је у друштву, или од чланова породице присутних током дана, или од друге компатибилне животиње. Тиха домаћинства у којима би мачка највећи део дана провела сама мање су погодна, јер је раса друштвена и без подстицаја постаје немирна и гласна.

Мачке које одговарају тонкинском типу, са бојом длаке између тамних шара сијамске и пуне боје бурманске мачке, јављају се у записима много пре него што је раса формализована. Оснивачица бурманске расе, браон женка по имену Вонг Мау доведена у Сједињене Државе тридесетих година 20. века, данас је схваћена управо као овај тип хибрида сијамске и бурманске мачке, а не чиста бурманска мачка.

Модерни програм узгоја почео је у Канади шездесетих година 20. века. Маргарет Конрој из Новог Брансвика укрстила је сијамску мачку с бурманском с циљем да добије мачку која задржава љубазан темперамент обе матичне расе заједно са средишњом бојом длаке. Амерички одгајивачи, укључујући Џejн Барлету, радили су у истом периоду на истом типу и оба напора обликовала су расу која постоји данас.

Главни мачији регистри признали су расу у наредним деценијама. Будући да тонкинска мачка потиче од сијамске и бурманске мачке, узгој може и даље укључивати те матичне расе, чиме се одржава широка генетска основа и подрже опшnа виталност расе.

Тонкинска мачка поседује уравнотежене, умерене пропорције које се налазе између витке сијамске и округлије бурманске мачке. Тело је средње дужине и видно мишићаво, дајући мачки густ изглед и осећај тежине која је већа него што сугерише величина. Глава је у облику модификованог клина с благо заобљеним обрисима.

Длака и боје

Длака је кратка и леже тесно уз тело, захтевајући минималну негу. Раса долази у четири основне боје: природна (топла браон), шампањска (нежна беж), плава (хладна сива) и платинаста (бледо сиво-сребрнаста). Свака боја јавља се у три узорка. Узорак минк показује средnji тон тела с тамнијим шарама и повезан је с тиркизним очима, што је особина која се најчешће повезује с расом. Узорак поинт подсећа на сијамску мачку са светлијим телом и плавим очима, dok је узорак солид равномернији попут бурманске мачке и има очи у боји од злаћане до зелене.

Тонкинска мачка је међу расама које су најснажније оријентисане на људе. Тражи људско друштво, поздравља чланове породице и радо је укључена у све шрto се дешава у кући. Многе науче да доносе предмете, отварају врата и решавају једноставне загонетке.

Према породици је тонкинска мачка отворено нежна и нередко бира омиљену особу, остајући пријатељска са свима. Пред странцима је обично самоуверена, не плашљива, и нередко им сама приступа. Раса се добро слаже с децом која с њом поступају нежно, с другим мачкама и псима, нарочито уз поступно упознавање.

Тонкинска мачка је причљива, мада је обично мање пронизава него сијамска. Води разговоре, коментарише дневне догађаје и захтева пажњу кад је занемарена.

Тонкинска мачка је незахтевна у одржавању длаке, али захтевна у погледу пажње. Кратка длака умерено длача и остаје у добром стању уз минималан труд, dok друштвена природа значи да је свакодневна интеракција важнија него физичка нега.

Уређивање

• Четкајте недељно меком четком или гуменом рукавицом да бисте уклонили растресену длаку и распоредили кожна уља.
• Сецкајте канџе сваке две до три недеље.
• Проверавајте уши на восак или прљавштину и чистите по потреби.
• Редовно перите зубе да бисте смањили зубне болести, чест проблем код ове расе.
• Купање је ретко потребно јер длака остаје чиста сама по себи.

Вежбање

• Обезбедите два или више интерактивних периода игре дневно с штапићем за играње или играчкама за доношење.
• Понудите играчке са слагалицама и ротирајуће играчке за менталну стимулацију.
• Додајте вертикални простор, попут мачјег дрвета или полица за пењање.
• Размислите о другој компатибилној животињи, да мачка има партнера за игру.

Окружење

Тонкинска мачка је најбоља као мачка у затвореном, što је штити од саобраћаја, предатора и болести. Потребно јој је подстицајно окружење с играчкама, могућностима пењања и друштвом. Дуги редовни периоди усамљености је досађују, чине нервозном и гласном.

Kao облигатни месождер тонкинска мачка захтева исхрану богату животињским беланчевинама и мастима с ограниченим угљеним хидратима. Потпуна комерцијална храна која испуњава признате нутритивне стандарде за животну фазу мачке покрива њене основне потребе. Раса је активна и мишићава те профитира од квалитетних беланчевина, ali добар апетит у комбинацији са животом у затвореном значи да порције треба контролисати ради превенције гојазности.

Посластице и суплементи

Посластице не треба да чине više од отприлике десет посто дневних калорија, а остатак треба да потиче из потпуне хране. Уравнотежена комерцијална исхрана обично обезбеђује све потребне хранљиве материје, па рутински суплементи нису потребни, осим ако их ветеринар не препоручи за одређено стање. Пратите телесно стање сваких неколико недеља и према томе прилагођавајте порције.

Тонкинска мачка је робусна раса, помогнута генетском разноврсношћу свог сијамско-бурманског порекла. Већина мачака живи дванаест до шеснаест година, а многе уз добру негу достижу горњи крај тог распона. Kao свака раса, и она има одређена стања која треба пратити, при чему је неколико заједничко с матичним расама. Редовни ветеринарски прегледи и пажња на здравље зуба и тежину подржавају дуг живот.

Превентивна нега

• Годишњи ветеринарски прегледи, два пута годишње за старије мачке.
• Одржавајте ажурираним основне вакцинације и антипаразитска лечења.
• Перите зубе и заказујте стручна чишћења по препоруци.
• Нудите одмерене порције и редовно пратите телесно стање.
• Купујте од одгајивача који тестирају приплодне јединке на позната наследна стања.

Тонкинска мачка спада међу расе мачака које се лакше дресирају. Интелигенција и жеља за интеракцијом с људима чине је пријемчивом за учење, а многе мачке успешно доносе предмете, долазе на позив и раде једноставне трикове. Дресура такође усмерава енергију и радозналост расе, смањујући досаду и нежељено понашање. Кратке, позитивне сеансе делују боље него дуге, а храна или игра су снажни мотиватори.

Основе

1. Почните с навиком коришћења тоалета, коjу већина мачића брзо усвоји уз чист и приступачан тоалет.
2. Рано уведите гребаљку и награђујте њено коришћење ради заштите намештаја.
3. Научите препознавање имена повезивањем имена с посластицом или игром.
4. Додавајте једноставне трикове, попут седења, доношења или доласка на позив, по један.
5. Користите клик или кључну реч да означите тачан тренутак исправног понашања.

Женке тонкинске мачке обично достижу полну зрелост између петог и деветог месеца, мада одговорни одгајивачи чекају телесну и понашајну зрелост пре парења. Гестација траје приближно шездесет два до шездесет пет дана, а у леглима је обично четири до шест мачића. Будући да ова раса потиче од сијамске и бурманске мачке, одгајивачи понекад укрштају тонкинске мачке с тим матичним расама, одржавајући тако здраву генетску основу и утичући на шаре боја које се јављају у легlu.

Мачићи се рађају са светлијом длаком која у прве неколико недеља и месеци постепено добија одраслу боју и узорак. Треба да остану с мајком најмање дванаест недеља да би били потпуно одвикнути од сисања, навикнути на тоалет и добро социjализовани.

Како да региструјете мачку расе Тонкинеска мачка у Србији

Прихватилиште може да позове само број који му запис да. Дајте му свој: име мачке расе Тонкинеска мачка, боја и фотографија поред вашег телефона, доступни из сваке амбуланте, бесплатно и трајно. Регистрација мачке се обави док мачка спава на прозору.

Ако мачка расе Тонкинеска мачка већ носи чип, остаје да се број упише тамо где претрага стиже, јер су уградња и регистрација два одвојена корака и други припада вама. Региструјте микрочип бесплатно у доживотном плану: марка чипа је свеједно, ажурирања после селидбе су бесплатна, а запис одговара из сваке земље. Отворите бесплатан налог и затворите тему данас.