Лоптасти питон

Лоптасти питон је неотровна змија давитељица пореклом из травнатих подручја и рубова шума западне и централне Африке. Његов научни назив је Python regius. У појединим деловима Европе и Африке назива се и краљевски питон. Уобичајени назив потиче од његове одбрамбене навике: када се уплаши, увуче главу у средиште тела и сави се у чврсту лопту.

Одрасле јединке су мале за питона, обично дугачке од 2,5 до 5 стопа, при чему су женке крупније од мужјака. Тело им је здепасто, а крећу се споро. Основна боја је смеђа до црна, са светломрким или златним мрљама, мада је селективним узгојем створено на стотине варијанти боје и шаре, познатих као морфови.

Лоптасти питони су широко распрострањени као кућни љубимци захваљујући скромној величини, мирној нарави и дугом животном веку. Већину времена проводе скривени, а активни су углавном у зору, у сумрак и током ноћи.

Коме одговара лоптасти питон

Лоптасти питон одговара власницима који желе мирну змију без превише активности и који могу да се обавежу на негу у трајању од две до три деценије. Захваљујући скромној величини одраслих јединки, није потребан тераријум величине целе собе. Ипак, врста захтева стабилну топлоту, контролисану влажност ваздуха и исхрану целим глодарима, па одговара људима којима не смета да хране змију смрзнутим и одмрзнутим пленом. Избирљивост при храњењу и дужи периоди поста нису реткост, што понекад ствара фрустрацију власницима који очекују да змија једе по устаљеном распореду.

Природно станиште лоптастог питона обухвата западну и централну Африку, укључујући Гану, Того, Бенин, Нигерију и делове централноафричког подручја. Насељава саване, травнате пределе и рубове шума, а често се склања у норе глодара и термитњаке. Врста је научно описана под називом Python regius 1802. године.

У појединим деловима свог ареала ова змија одавно има културни значај. Код неких игбо заједница у јужној Нигерији лоптасти питон се традиционално поштује и штити, што је један од извора назива краљевски питон.

Велики број лоптастих питона ушао је у међународну трговину кућним љубимцима захваљујући извозу из западне Африке, посебно из Гане, Тога и Бенина, почев од друге половине 20. века. Велики део те ране трговине заснивао се на јединкама ухваћеним у природи и на пракси званој ранчинг, при којој се сакупљају јаја или гравидне женке, јаја инкубирају до излегања, а младунци потом извозе.

Од деведесетих година 20. века узгој у заробљеништву у Сједињеним Државама и Европи нагло се проширио. Узгајивачи су препознавали и размножавали генетске мутације боје и шаре, а тржиште морфова које је из тога проистекло допринело је томе да ова врста постане једна од најдржанијих и најузгајанијих змија љубимаца на свету. Данас се већина лоптастих питона који се продају у Северној Америци и Европи узгаја у заробљеништву.

У Србији љубитељи и узгајивачи лоптастих питона размењују искуства кроз групе на друштвеним мрежама и специјализоване форуме, а стручну подршку у вези с домаћим и егзотичним гмизавцима пружа и Српско херпетолошко друштво.

Тело лоптастог питона је здепасто и мишићаво, релативно тешко у односу на дужину. Глава се јасно разликује од врата и благо је троугаоног облика. Реп је кратак. У поређењу са већим питонима, делује компактно и заобљено. Јединке дивљег типа имају тамносмеђу до црну основну боју прекинуту неправилним светломрким, златним или светлосмеђим мрљама, често са светлијим тачкама унутар тамних поља. Трбух је обично кремаст или бео. Као и код других питона, ова врста има топлотне (лабијалне) јамице дуж усана и ситне остроге близу клоаке, остатке задњих удова, које су израженије код мужјака.

Крљушт и боје

Крљушт лоптастог питона је глатка и сува, никако слузава. Шара дивљег типа пружа камуфлажу у сувим травнатим пределима и норама. Селективним узгојем настали су морфови који мењају основну боју, шару и пигмент, укључујући албино, пастел, пиебалд (шарени), спајдер (паукасти), клоун и многе комбинације. Неки морфови су повезани са здравственим проблемима: спајдер морф и сродне линије носе неуролошки поремећај који се често назива вобл-синдром, а испољава се дрхтањем главе и проблемима с координацијом. Боја морфа не утиче на потребе змије у погледу неге.

Хигијена и нега крљушти

Змијама није потребно чешљање нити редовно купање, али неколико рутинских провера одржава лоптастог питона здравим.

• Обезбедите влажно склониште или повремено попрскајте тераријум током периода свлачења, како би кожа сишла у једном комаду.
• Проверите да ли је свлачење потпуно, обраћајући пажњу на очне капице и врх репа.
• Понудите посуду за воду довољно велику да се змија у њој натопи; кратко натапање у плиткој млакој води може помоћи код заостале свлаке.
• Одмах очистите измет са места где се појави, а по потреби урадите потпуну замену подлоге.

Физичка активност

Лоптасти питони су седентарни и не захтевају посебне вежбе. Њихова активност своди се на истраживање тераријума.

• Обезбедите довољно површине пода и најмање два склоништа како би змија могла да се креће између топле и хладне зоне.
• Додајте гране за пењање или друге препреке; лоптасти питони ће користити и ниске гране.
• Повремено, под надзором, дозволите боравак ван тераријума, на топлој подлози, даље од промаје и других кућних љубимаца.
• Избегавајте руковање 24 до 48 часова након оброка, како би змија могла да свари храну.

Услови у тераријуму

На здравље ове змије, више него ишта друго, утичу управо услови у тераријуму. Потребна је топла и хладна страна, стабилна влажност, сигурна склоништа на оба краја и добро причвршћен поклопац, јер су лоптасти питони снажни и гурају кроз сваки процеп. Нове или узнемирене јединке често одбијају храну док се не осете безбедно, па је довољно склоништа веома важно. Нову животињу треба што мање узнемиравати руковањем током прве недеље или две, док не почне редовно да се храни, а затим постепено прелазити на кратке, мирне сеансе неколико пута недељно.

Лоптасти питони једу искључиво целе животиње као плен, углавном мишеве и пацове величине прилагођене змији. Плен треба да буде отприлике исте ширине као најшири део тела змије. Младе јединке почињу са одговарајуће малим мишевима или младунчадима пацова, док одрасле јединке обично узимају по једног одраслог пацова по оброку. Смрзнути и одмрзнути глодари имају предност у односу на живи плен, јер живи глодари могу угристи и повредити змију. Смрзнути плен потпуно одмрзните и загрејте пре него што га понудите. Храните је увече, када је по природи активнија.

Посластице и додаци исхрани

Разноврсна исхрана целим глодарима већ обезбеђује хранљиве материје које су лоптастом питону потребне, па витамински или калцијумски додаци обично нису неопходни змијама које једу цео плен. За ову врсту не постоје праве посластице. Свежа, чиста вода мора бити стално доступна, у посуди довољно тешкој да се не преврне.

Уз одговарајућу топлоту, влажност и исхрану, лоптасти питони су издржљиви и редовно живе 20 до 30 година, а забележени су и примерци који су живели знатно дуже. Већина болести потиче од проблема у тераријуму: прениске температуре, превисоке или прениске влажности, или прљавих услова. Здрава змија има бистре очи између циклуса свлачења, глатку и неоштећену крљушт, стабилну телесну масу и доследну реакцију на храну.

Превентивна нега

• Одржавајте температуру и влажност у исправном опсегу и проверавајте их термометром и хигрометром.
• Нову змију држите у карантину, одвојено од постојећих животиња, најмање 30 до 60 дана.
• Редовно чистите посуду за воду и уклањајте измет; по потреби урадите потпуно чишћење тераријума.
• Повремено мерите телесну масу змије и водите евиденцију свлачења и храњења.
• Унапред пронађите ветеринара са искуством у раду са гмизавцима, пре него што дође до хитне ситуације.

Лоптасти питони живе на тлу и у норама, па је површина пода важнија од висине тераријума. Младунче може да почне у мањем тераријуму где се осећа безбедније, док се одраслим јединкама препоручује тераријум од најмање 40 галона, отприлике 36 са 18 инча површине пода или већи. Поставка захтева јасан температурни градијент, који се постиже грејном подлогом или грејачем изнад тераријума повезаним на термостат, контролисану влажност, два идентична, тесна склоништа на топлом и хладном крају и добро причвршћен поклопац, јер су ове змије снажне и провући ће се кроз сваки процеп.

Листа за припрему тераријума

• Сигуран тераријум са добро причвршћеним поклопцем који се може закључати
• Извор топлоте на топлој страни, повезан са термостатом
• Прецизан термометар и хигрометар на оба краја
• Два идентична склоништа, једно на топлој и једно на хладној страни
• Посуда за воду довољно велика за натапање
• Подлога која задржава влагу
• Гране или други елементи за скривање и лагано пењање

Лоптасти питони су јајородне животиње. Након парења, женка развија јаја и може престати да једе, а затим полаже легло од отприлике 3 до 11 кожастих јаја. У природи се обавија око легла како би га заштитила и регулисала му температуру. У заробљеништву узгајивачи обично премештају јаја у контролисани инкубатор, мада поједини власници дозвољавају природну инкубацију код мајке. Јаја се држе топла и влажна све до легења, што обично траје 55 до 60 дана. Новоизлегли лоптасти питони обично не једу све до првог свлачења, до којег долази недељу до десет дана након легења.

Кораци при легењу

1. Ставите јаја у посуду за инкубацију са супстратом који задржава влагу, уз стабилну топлоту и влажност.
2. Означите горњу страну сваког јајета и држите је окренуту нагоре; не окрећите јаја.
3. Одржавајте стабилну температуру и влажност и редовно проверавајте инкубатор, не узнемиравајући легло.
4. Пратите појаву удубљења пред легење; извесно улегнуће у последњим данима може бити нормално.
5. Дозволите младунцима да сами прорежу љуску и изађу током дан до два.
6. Преместите младунце у појединачне посуде након што напусте јаја и сачекајте прво свлачење пре него што понудите храну.